Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Većina ljudi nosi u sebi teret grehova i slabosti koje deluju nepremostivo. Sveti Makarije Veliki nas podseća da ni najmračnije duhovne borbe nisu beznadežne i da je svaki čovek pozvan na obraćenje, ma koliko mu se činilo da je daleko od spasenja. Njegove reči otvaraju vrata nade i pokazuju put kroz duhovne izazove današnjice, ukazujući na milost Božju koja ne poznaje granice.
- Ukoliko nam se čini neizvodivim i nemogućim da se pokažemo (pokajemo) za mnoštvo grehova koji su ovladali nama (a takva pomisao, kao što smo rekli, predstavlja našaptavanje zlobe i prepreku za naše spasenje), prisetimo se i ne zaboravljajmo da je Gospod, došavši nam po dobroti Svojoj, slepima davao vid, podizao raslabljene, isceljivao svaku bolest, vaskrsavao mrtve koji su već počeli da trule i da se raspadaju, gluvima je otvarao sluh, iz jednog čoveka izagnao legion demona i sumašedšem čoveku je vratio zdrav um.
Utoliko će pre Gospod dušu koja mu se obraća, i koja od Njega ište milost i očekuje Njegovu pomoć, i obratiti, i privesti u celomudrenost bestrašća, u dobri poredak svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, jasno pojimanje, mir misli, i uzvesti je iz slepila, gluvoće i mrtvila neverja, neznanja i nebogobojažljivosti u celomudrenost, vrline i čistotu srca.
Jer Onaj Koji je sazdao telo, stvorio je i dušu. I kao što je, dok je boravio na zemlji, po Svojoj dobroti, svima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoć i isceljenje, kao dobar i jedini Lekar, štedro podavao ono što im je bilo neophodno, tako je štedar i u onome što je duhovno - govorio je Sveti Makarije Veliki.
Pouka Svetog Makarija Velikog podseća nas da u pravoslavlju nijedna duša nije izgubljena dokle god se otvara Božjoj milosti. Njegove reči nisu samo istorijski zapis, već živi poziv da svako od nas traži i prihvata Božju pomoć.
Duhovna snaga se ostvaruje kroz pokajanje, molitvu i vrline. Makarije nas uči da pravi lek za dušu leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospodara svega, čak i u svetu koji često slavi površnost. Njegove pouke pokazuju da mir misli i čistoća srca nisu nedostižni, već dostupni svima koji se otvore Božjoj milosti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 278 (1,1-7)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše, 2. Timoteju, pravome sinu po veri, blagodat, milost, mir od Boga Oca našega i Hrista Isusa Gospoda našega. 3. Kao što te molih idući u Makedoniju, da ostaneš u Efesu i zapovediš nekima da ne uče drukčije, 4. niti da se bave bajkama i rodoslovima beskrajnim, koji više navode na prepirke negoli na služenje Bogu u veri. 5. A cilj zapovesti jeste ljubav od čista srca i savesti dobre i vere nelicemerne, 6. od čega neki odstupiše i skrenuše u praznoslovlje, 7. želeći da budu učitelji zakona a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde.
Jevanđelje po Luki, začalo 75. (14,12-15)
12. A i onome što ga je pozvao reče: „Kada daješ ručak ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni bogate susede, da ne bi onda i oni tebe pozvali i vratili ti. 13. Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe; 14. i blažen ćeš biti što ti oni nemaju čime vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih. 15. A kada to ču neki od onih što seđahu s njima za trpezom, reče mu: „Blažen je onaj koji bude jeo obed u Carstvu Božijem!”
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
U otvorenom intervjuu patrijarh carigradski osudio, kako kaže, lažne optužbe i propagandu, optužio protivnike da uništavaju jedinstvo Pravoslavlja i stvorili "hibrid pod kontrolom Rusije".
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Fil od vanile, orasi i šerbet čine desert koji se ne razlikuje od mrsnog, a recept monahinje Atanasije Rašić iz Manastira Rukumija već godinama kruži među domaćicama.
