Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Većina ljudi nosi u sebi teret grehova i slabosti koje deluju nepremostivo. Sveti Makarije Veliki nas podseća da ni najmračnije duhovne borbe nisu beznadežne i da je svaki čovek pozvan na obraćenje, ma koliko mu se činilo da je daleko od spasenja. Njegove reči otvaraju vrata nade i pokazuju put kroz duhovne izazove današnjice, ukazujući na milost Božju koja ne poznaje granice.
- Ukoliko nam se čini neizvodivim i nemogućim da se pokažemo (pokajemo) za mnoštvo grehova koji su ovladali nama (a takva pomisao, kao što smo rekli, predstavlja našaptavanje zlobe i prepreku za naše spasenje), prisetimo se i ne zaboravljajmo da je Gospod, došavši nam po dobroti Svojoj, slepima davao vid, podizao raslabljene, isceljivao svaku bolest, vaskrsavao mrtve koji su već počeli da trule i da se raspadaju, gluvima je otvarao sluh, iz jednog čoveka izagnao legion demona i sumašedšem čoveku je vratio zdrav um.
Utoliko će pre Gospod dušu koja mu se obraća, i koja od Njega ište milost i očekuje Njegovu pomoć, i obratiti, i privesti u celomudrenost bestrašća, u dobri poredak svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, jasno pojimanje, mir misli, i uzvesti je iz slepila, gluvoće i mrtvila neverja, neznanja i nebogobojažljivosti u celomudrenost, vrline i čistotu srca.
Jer Onaj Koji je sazdao telo, stvorio je i dušu. I kao što je, dok je boravio na zemlji, po Svojoj dobroti, svima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoć i isceljenje, kao dobar i jedini Lekar, štedro podavao ono što im je bilo neophodno, tako je štedar i u onome što je duhovno - govorio je Sveti Makarije Veliki.
Pouka Svetog Makarija Velikog podseća nas da u pravoslavlju nijedna duša nije izgubljena dokle god se otvara Božjoj milosti. Njegove reči nisu samo istorijski zapis, već živi poziv da svako od nas traži i prihvata Božju pomoć.
Duhovna snaga se ostvaruje kroz pokajanje, molitvu i vrline. Makarije nas uči da pravi lek za dušu leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospodara svega, čak i u svetu koji često slavi površnost. Njegove pouke pokazuju da mir misli i čistoća srca nisu nedostižni, već dostupni svima koji se otvore Božjoj milosti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 278 (1,1-7)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše, 2. Timoteju, pravome sinu po veri, blagodat, milost, mir od Boga Oca našega i Hrista Isusa Gospoda našega. 3. Kao što te molih idući u Makedoniju, da ostaneš u Efesu i zapovediš nekima da ne uče drukčije, 4. niti da se bave bajkama i rodoslovima beskrajnim, koji više navode na prepirke negoli na služenje Bogu u veri. 5. A cilj zapovesti jeste ljubav od čista srca i savesti dobre i vere nelicemerne, 6. od čega neki odstupiše i skrenuše u praznoslovlje, 7. želeći da budu učitelji zakona a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde.
Jevanđelje po Luki, začalo 75. (14,12-15)
12. A i onome što ga je pozvao reče: „Kada daješ ručak ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni bogate susede, da ne bi onda i oni tebe pozvali i vratili ti. 13. Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe; 14. i blažen ćeš biti što ti oni nemaju čime vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih. 15. A kada to ču neki od onih što seđahu s njima za trpezom, reče mu: „Blažen je onaj koji bude jeo obed u Carstvu Božijem!”
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 12. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Sveštenik objašnjava kako iskreno kajanje otvara put oproštaju i za najteže prestupe, dok ritual sam po sebi ne garantuje automatsko spasenje.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Ovaj vid ispovesti najčešće se čini na početku ozbiljnijeg duhovnog puta.
Smisao slave nije u bogatstvu slavske trpeze, ističe otac Slobodan.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Strasti izobličavaju čovekovu volju, menjaju način na koji posmatra svet, a neretko i način na koji vidi sebe i druge.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
