Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Većina ljudi nosi u sebi teret grehova i slabosti koje deluju nepremostivo. Sveti Makarije Veliki nas podseća da ni najmračnije duhovne borbe nisu beznadežne i da je svaki čovek pozvan na obraćenje, ma koliko mu se činilo da je daleko od spasenja. Njegove reči otvaraju vrata nade i pokazuju put kroz duhovne izazove današnjice, ukazujući na milost Božju koja ne poznaje granice.
- Ukoliko nam se čini neizvodivim i nemogućim da se pokažemo (pokajemo) za mnoštvo grehova koji su ovladali nama (a takva pomisao, kao što smo rekli, predstavlja našaptavanje zlobe i prepreku za naše spasenje), prisetimo se i ne zaboravljajmo da je Gospod, došavši nam po dobroti Svojoj, slepima davao vid, podizao raslabljene, isceljivao svaku bolest, vaskrsavao mrtve koji su već počeli da trule i da se raspadaju, gluvima je otvarao sluh, iz jednog čoveka izagnao legion demona i sumašedšem čoveku je vratio zdrav um.
Utoliko će pre Gospod dušu koja mu se obraća, i koja od Njega ište milost i očekuje Njegovu pomoć, i obratiti, i privesti u celomudrenost bestrašća, u dobri poredak svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, jasno pojimanje, mir misli, i uzvesti je iz slepila, gluvoće i mrtvila neverja, neznanja i nebogobojažljivosti u celomudrenost, vrline i čistotu srca.
Jer Onaj Koji je sazdao telo, stvorio je i dušu. I kao što je, dok je boravio na zemlji, po Svojoj dobroti, svima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoć i isceljenje, kao dobar i jedini Lekar, štedro podavao ono što im je bilo neophodno, tako je štedar i u onome što je duhovno - govorio je Sveti Makarije Veliki.
Pouka Svetog Makarija Velikog podseća nas da u pravoslavlju nijedna duša nije izgubljena dokle god se otvara Božjoj milosti. Njegove reči nisu samo istorijski zapis, već živi poziv da svako od nas traži i prihvata Božju pomoć.
Duhovna snaga se ostvaruje kroz pokajanje, molitvu i vrline. Makarije nas uči da pravi lek za dušu leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospodara svega, čak i u svetu koji često slavi površnost. Njegove pouke pokazuju da mir misli i čistoća srca nisu nedostižni, već dostupni svima koji se otvore Božjoj milosti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 278 (1,1-7)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše, 2. Timoteju, pravome sinu po veri, blagodat, milost, mir od Boga Oca našega i Hrista Isusa Gospoda našega. 3. Kao što te molih idući u Makedoniju, da ostaneš u Efesu i zapovediš nekima da ne uče drukčije, 4. niti da se bave bajkama i rodoslovima beskrajnim, koji više navode na prepirke negoli na služenje Bogu u veri. 5. A cilj zapovesti jeste ljubav od čista srca i savesti dobre i vere nelicemerne, 6. od čega neki odstupiše i skrenuše u praznoslovlje, 7. želeći da budu učitelji zakona a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde.
Jevanđelje po Luki, začalo 75. (14,12-15)
12. A i onome što ga je pozvao reče: „Kada daješ ručak ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni bogate susede, da ne bi onda i oni tebe pozvali i vratili ti. 13. Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe; 14. i blažen ćeš biti što ti oni nemaju čime vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih. 15. A kada to ču neki od onih što seđahu s njima za trpezom, reče mu: „Blažen je onaj koji bude jeo obed u Carstvu Božijem!”
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
