Svetitelj nas podseća da nijedna duša nije izgubljena, a tajna duhovnog mira leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospoda.
Većina ljudi nosi u sebi teret grehova i slabosti koje deluju nepremostivo. Sveti Makarije Veliki nas podseća da ni najmračnije duhovne borbe nisu beznadežne i da je svaki čovek pozvan na obraćenje, ma koliko mu se činilo da je daleko od spasenja. Njegove reči otvaraju vrata nade i pokazuju put kroz duhovne izazove današnjice, ukazujući na milost Božju koja ne poznaje granice.
- Ukoliko nam se čini neizvodivim i nemogućim da se pokažemo (pokajemo) za mnoštvo grehova koji su ovladali nama (a takva pomisao, kao što smo rekli, predstavlja našaptavanje zlobe i prepreku za naše spasenje), prisetimo se i ne zaboravljajmo da je Gospod, došavši nam po dobroti Svojoj, slepima davao vid, podizao raslabljene, isceljivao svaku bolest, vaskrsavao mrtve koji su već počeli da trule i da se raspadaju, gluvima je otvarao sluh, iz jednog čoveka izagnao legion demona i sumašedšem čoveku je vratio zdrav um.
Utoliko će pre Gospod dušu koja mu se obraća, i koja od Njega ište milost i očekuje Njegovu pomoć, i obratiti, i privesti u celomudrenost bestrašća, u dobri poredak svake vrline, u obnovljenje uma, dati joj zdravlje, jasno pojimanje, mir misli, i uzvesti je iz slepila, gluvoće i mrtvila neverja, neznanja i nebogobojažljivosti u celomudrenost, vrline i čistotu srca.
Jer Onaj Koji je sazdao telo, stvorio je i dušu. I kao što je, dok je boravio na zemlji, po Svojoj dobroti, svima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoć i isceljenje, kao dobar i jedini Lekar, štedro podavao ono što im je bilo neophodno, tako je štedar i u onome što je duhovno - govorio je Sveti Makarije Veliki.
Pouka Svetog Makarija Velikog podseća nas da u pravoslavlju nijedna duša nije izgubljena dokle god se otvara Božjoj milosti. Njegove reči nisu samo istorijski zapis, već živi poziv da svako od nas traži i prihvata Božju pomoć.
Duhovna snaga se ostvaruje kroz pokajanje, molitvu i vrline. Makarije nas uči da pravi lek za dušu leži u iskrenom obraćenju i poverenju u Gospodara svega, čak i u svetu koji često slavi površnost. Njegove pouke pokazuju da mir misli i čistoća srca nisu nedostižni, već dostupni svima koji se otvore Božjoj milosti.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 278 (1,1-7)
1. Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše, 2. Timoteju, pravome sinu po veri, blagodat, milost, mir od Boga Oca našega i Hrista Isusa Gospoda našega. 3. Kao što te molih idući u Makedoniju, da ostaneš u Efesu i zapovediš nekima da ne uče drukčije, 4. niti da se bave bajkama i rodoslovima beskrajnim, koji više navode na prepirke negoli na služenje Bogu u veri. 5. A cilj zapovesti jeste ljubav od čista srca i savesti dobre i vere nelicemerne, 6. od čega neki odstupiše i skrenuše u praznoslovlje, 7. želeći da budu učitelji zakona a ne razumeju ni šta govore ni šta tvrde.
Jevanđelje po Luki, začalo 75. (14,12-15)
12. A i onome što ga je pozvao reče: „Kada daješ ručak ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni bogate susede, da ne bi onda i oni tebe pozvali i vratili ti. 13. Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe; 14. i blažen ćeš biti što ti oni nemaju čime vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih. 15. A kada to ču neki od onih što seđahu s njima za trpezom, reče mu: „Blažen je onaj koji bude jeo obed u Carstvu Božijem!”
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
U svedočanstvu Prepodobnog Jakova Calikisa krije se ohrabrenje koje razbija stid, podseća na silu svešteničkog blagoslova i vraća poverenje u isceljujuću moć iskrene ispovesti.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Posle jutarnjeg bogosluženja izbio je sukob koji je uznemirio jednu od najpoznatijih pravoslavnih svetinja na Kipru
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
