Patrijarh Kiril govorio je o izazovima Ruske pravoslavne crkve i njenoj u duhovnom vođstvu naroda.
Ruski patrijarh Kiril, na godišnjem sastanku sa klerom Moskovske eparhije, osvrnuo se na izazove sa kojima se suočava Ruska pravoslavna crkva i na ulogu crkve u duhovnom vođstvu naroda.
U svom govoru, koji je održan 11. februara u Sali crkvenih saveta Katedrale Hrista Spasitelja u Moskvi, govorio je o pokušajima da se podeli Rusija kroz crkvene i geopolitičke razvojne procese.
Patrijarh Kiril je naglasio da crkva igra ključnu ulogu u jedinstvu ruskog naroda i duhovnoj stabilnosti zemlje. Istakao je da se Ruska pravoslavna crkva suočava sa izazovima kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, te se osvrnuo na situaciju u Ukrajini, gde, prema njegovim rečima, postoji pokušaj duhovnog razdvajanja između dve zemlje.
Patrijarh je zatim govorio o ulozi klera u ratnim zonama, ističući da pružaju podršku vojnom osoblju, obavljajući liturgije i druga dela. Kako je rekao, prisustvo crkve u ovim teškim uslovima pomaže u očuvanju vere i duhovnom jačanju ljudi koji se suočavaju sa ratnim izazovima.
Posebno je istakao mogućnost vojnika da učestvuju u liturgiji, naglašavajući da je crkva uvek tu za ljude koji traže duhovno vođstvo. Takođe, pomenuo je slučajeve u kojima su vojnici i oficiri izrazili želju da se vojnim jedinicama dodele imena svetaca, što, prema njegovim rečima, pokazuje snažnu povezanost pravoslavlja sa svakodnevnim životom.
Patrijarh Kiril je naglasio da, uprkos teškim uslovima, crkva nastavlja da se moli za mir i stabilnost. Rekao je da je osnovna poruka pravoslavlja ljubav i pomirenje, i da je molitva za Svetu Rusiju neizostavni deo liturgijskog života crkve.
Takođe je istakao da crkva ne odstupa od svojih vrednosti, već nastoji da bude uz narod u svakom teškom trenutku. Vera, kako je rekao, predstavlja oslonac za ljude, a crkva ima misiju da očuva jedinstvo i duhovno vođstvo naroda.
Govoreći o izazovima s kojima se suočava Ruska pravoslavna crkva, patrijarh Kiril je istakao značaj očuvanja duhovne tradicije i molitve za mir. Prema patrijarhu Kirilu, crkva nastavlja da podržava narod i jača veru u teškim vremenima, trudeći se da očuva jedinstvo i vrednosti pravoslavlja.
Veoma brzo je postalo jasno da je nešto krenulo po zlu, kada je njen muž u panici uskočio u vodu.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Državna služba za etnopolitičku politiku objavila je brojke o tzv. „prelazima“ parohija počev od stvaranja PCU.
Heroj vere i otac siročadi ozleđen u novoj nesreći, ali i pored svih nevolja ovaj „živi svetac“ odbija da napusti usvojenu decu i bratiju Bančenskog manastira u Černigovskoj oblasti u Ukrajini, nastavljajući da nosi svoj krst s nepokolebljivom verom i ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
