Patrijarh Kiril govorio je o izazovima Ruske pravoslavne crkve i njenoj u duhovnom vođstvu naroda.
Ruski patrijarh Kiril, na godišnjem sastanku sa klerom Moskovske eparhije, osvrnuo se na izazove sa kojima se suočava Ruska pravoslavna crkva i na ulogu crkve u duhovnom vođstvu naroda.
U svom govoru, koji je održan 11. februara u Sali crkvenih saveta Katedrale Hrista Spasitelja u Moskvi, govorio je o pokušajima da se podeli Rusija kroz crkvene i geopolitičke razvojne procese.
Patrijarh Kiril je naglasio da crkva igra ključnu ulogu u jedinstvu ruskog naroda i duhovnoj stabilnosti zemlje. Istakao je da se Ruska pravoslavna crkva suočava sa izazovima kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu, te se osvrnuo na situaciju u Ukrajini, gde, prema njegovim rečima, postoji pokušaj duhovnog razdvajanja između dve zemlje.
Patrijarh je zatim govorio o ulozi klera u ratnim zonama, ističući da pružaju podršku vojnom osoblju, obavljajući liturgije i druga dela. Kako je rekao, prisustvo crkve u ovim teškim uslovima pomaže u očuvanju vere i duhovnom jačanju ljudi koji se suočavaju sa ratnim izazovima.
Posebno je istakao mogućnost vojnika da učestvuju u liturgiji, naglašavajući da je crkva uvek tu za ljude koji traže duhovno vođstvo. Takođe, pomenuo je slučajeve u kojima su vojnici i oficiri izrazili želju da se vojnim jedinicama dodele imena svetaca, što, prema njegovim rečima, pokazuje snažnu povezanost pravoslavlja sa svakodnevnim životom.
Patrijarh Kiril je naglasio da, uprkos teškim uslovima, crkva nastavlja da se moli za mir i stabilnost. Rekao je da je osnovna poruka pravoslavlja ljubav i pomirenje, i da je molitva za Svetu Rusiju neizostavni deo liturgijskog života crkve.
Takođe je istakao da crkva ne odstupa od svojih vrednosti, već nastoji da bude uz narod u svakom teškom trenutku. Vera, kako je rekao, predstavlja oslonac za ljude, a crkva ima misiju da očuva jedinstvo i duhovno vođstvo naroda.
Govoreći o izazovima s kojima se suočava Ruska pravoslavna crkva, patrijarh Kiril je istakao značaj očuvanja duhovne tradicije i molitve za mir. Prema patrijarhu Kirilu, crkva nastavlja da podržava narod i jača veru u teškim vremenima, trudeći se da očuva jedinstvo i vrednosti pravoslavlja.
Veoma brzo je postalo jasno da je nešto krenulo po zlu, kada je njen muž u panici uskočio u vodu.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete sveštenomučenike Makaveje po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Mihej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Maksimilijana Marije Kolbea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Svetogorski starac govorio je o trenutku kada teret postane prevelik, a izlaz se ne traži u bekstvu, već u smirenju, veri i poverenju u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
