Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Običaj koji je zastupljen više od 2000 godina u pravoslavnoj crkvi je da žene i devojke pokrivaju maramama svoje glave tokom bogosluženja, bilo da je u pitanju liturgija u crkvi ili je u pitanju molitva.
U Novom zavetu objašnjeno je i zašto je to tako. U Prvoj poslanici Korinćanima 11, stoji da se pokrivanjem glave pokazuje ženska čast. To je bitno "zbog prisustva anđela“. To je običaj preuzet iz vremena pre Isusa Hrista, a koji je Bog zapovedio.
Anđeli su prisutni s nama kada se molimo i kada smo na bogosluženju i to se radi iz poštovanja prema njima.
Schutterstock
Molitva, Ilustracija
Sveti Ćiril Aleksandrijski, komentirajući Prvu poslanicu Korinćanima, piše:
"Anđelima je jako teško podneti ako se ovaj zakon (pokrivanja ženskih glava p.a.) zapostavi“.
Međutim, postavlja se pitanje da li žene treba da pokrivaju glave i kada se mole kod kuće.
Odgovor na ovo pitanje dao je uvaženi ruski vladika Pahomije Bruskov.
Wikipedia
Vladika Pahomije Bruskov
- Mislim da je bolje ako žene pokrivaju glavu za vreme molitvenog pravila. Ovim vaspitavaju kod sebe smirenje i pokazuju poslušnost Crkvi. Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela. (1. Kor. 11,10). To je stvar lične blagočestivosti. Naravno da Bogu nije bitno da li vi žene molitve izgovaraju prekrivene glave ili ne. Ipak, to bi trebalo da bude ženama bitno - odgovorio je on.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Priča o bludnom sinu, poznata i kao priča o izgubljenom sinu, jedna je od najpoznatijih Isusovih priča i govori o mlađem sinu koji od oca uzima svoj deo imanja i onda ga gubi zbog rasipnog života.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Da li zaista čekamo Stvoritelja ili smo, poput nesmotrenih stanovnika grada, uvereni da danas nije taj dan? Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za sredu Sedmice bludnog sina podseća nas na reči Svetog Pisma i ukazuje na opasnost duhovne uspavanosti.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti.
Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Aleksandar Tkačenko objašnjava kako stres funkcioniše kao "stražar duše" i zašto je važno razumeti njegovu poruku umesto da ga potiskujemo. Njegovi saveti pomažu u pronalaženju unutrašnjeg mira i emocionalnog balansa.
