Govoreći o iskušenjima koja predstoje, otac Grigorije poziva vernike na materijalnu, ali što je važnije – duhovnu pripremu za sve što, po njegovim rečima, dolazi.
Proročke reči, osobito u kontekstu pravoslavne duhovnosti, uvek izazivaju posebnu pažnju vernika i šire javnosti. One nose potencijal za osvetljenje nepoznatog, predviđanje budućih iskušenja i skretanje pažnje na potrebu za duhovnim buđenjem. U pravoslavlju se proroštvo ne doživljava kao jednostavno predviđanje događaja, već kao poziv na obnovu vere, iskreno pokajanje i okretanje ka Gospodu.
Manastir Svete Trojice u Ždrelu, nadomak Petrovca na Mlavi, mesto je u kojem se duhovna snaga i proročki glas igumana Grigorija već decenijama čuju širom Srbije. Manastir, po predanju podignut još u vreme kralja Milutina, obnovljen je zahvaljujući hrabrom podvigu igumana Grigorija, koji je posle tri decenije rada u Evropi odlučio da se povuče iz svetovnog života i celim bićem posveti obnovi ove svetinje.
Wikipedia
Manastir Svete Trojice kod Petrovca na Mlavi
Uz srce koje je pratilo Gospoda, iguman Grigorije je podigao manastir doslovno iz ruševina u kojima je i sam odrastao. Sada, kao duhovni pastir, njegovo srce i reči služe kao smernica za vernike koji žele da se duhovno spreme za nadolazeće izazove.
U jednoj od svojih proročkih poruka, iguman Grigorije ističe:
- Biće tolika glad i žeđ. Ljudi će da skončavaju pored puta od žeđi i od gladi. Pretiće nam i kanibalizam, ali u to niko ne veruje. Međutim, i za to se treba spremiti. Mora da se spreme kako treba, da vam kažem. Da spremimo žito i pšenicu, jer to može dugo da stoji. Žito može da menja sve. Hermetički zatvoreno brašno može da stoji i 25 godina. Mogu i konzerve koje su dugotrajne. To će trajati sedam godina. Tri i po godine će da bude miritelj koji će da sve daje. A preostale tri i po godine će da bude ili „metak u čelo“. Ucena za čip- kaže iguman Grigorije.
FacebookМанастир Свете Тројице Ждрело
Otac Grigorije, iguman Manastira Svete Trojice
Njegove reči su direktno upozorenje na glad, žeđ i duhovno iskušenje koje će zadesiti ljude. On usmerava vernike da se pripreme, ali njegova poruka ne ostaje samo na materijalnim pripremama. Iguman Grigorije naglašava i važnost pokajanja kao ključa za olakšanje predstojećih izazova:
- Treba da se kajamo. Kako je rekla sestra Matrinoška (Sveta Matrona Moskovska, op. a.), da prinesemo pokajanje. Ako bismo klekli na kolena, pokajnički, to bi bilo najbolje.
Reči oca Grigorija, kao i stav celokupne pravoslavne tradicije, pozivaju na duhovno očišćenje i pripremu za teška vremena. Njegov naglasak na pokajanju kao putu spasenja podseća na vekovne mudrosti pravoslavlja koje nas podučavaju da su fizičke pripreme prolazne, ali da je vera i oslonac na Gospoda večna pomoć.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Mudri svetitelj upozoravao je da će Antihrist doći sa prividnom dobrotom, obećanjima i sažaljenjem, ali će se njegovo pravo lice otkriti kada učvrsti svoju vlast. Da li ćemo prepoznati?
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Reči ruskog sveca iz njegove knjige „Misli za svaki dan u godini“ podsećaju nas da je prava sloboda dar koji nam donosi Gospod, oslobađajući nas od lanaca neznanja, strasti i uznemirenosti – put ka unutrašnjem miru i večnoj radosti.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
