Govoreći o iskušenjima koja predstoje, otac Grigorije poziva vernike na materijalnu, ali što je važnije – duhovnu pripremu za sve što, po njegovim rečima, dolazi.
Proročke reči, osobito u kontekstu pravoslavne duhovnosti, uvek izazivaju posebnu pažnju vernika i šire javnosti. One nose potencijal za osvetljenje nepoznatog, predviđanje budućih iskušenja i skretanje pažnje na potrebu za duhovnim buđenjem. U pravoslavlju se proroštvo ne doživljava kao jednostavno predviđanje događaja, već kao poziv na obnovu vere, iskreno pokajanje i okretanje ka Gospodu.
Manastir Svete Trojice u Ždrelu, nadomak Petrovca na Mlavi, mesto je u kojem se duhovna snaga i proročki glas igumana Grigorija već decenijama čuju širom Srbije. Manastir, po predanju podignut još u vreme kralja Milutina, obnovljen je zahvaljujući hrabrom podvigu igumana Grigorija, koji je posle tri decenije rada u Evropi odlučio da se povuče iz svetovnog života i celim bićem posveti obnovi ove svetinje.
Wikipedia
Manastir Svete Trojice kod Petrovca na Mlavi
Uz srce koje je pratilo Gospoda, iguman Grigorije je podigao manastir doslovno iz ruševina u kojima je i sam odrastao. Sada, kao duhovni pastir, njegovo srce i reči služe kao smernica za vernike koji žele da se duhovno spreme za nadolazeće izazove.
U jednoj od svojih proročkih poruka, iguman Grigorije ističe:
- Biće tolika glad i žeđ. Ljudi će da skončavaju pored puta od žeđi i od gladi. Pretiće nam i kanibalizam, ali u to niko ne veruje. Međutim, i za to se treba spremiti. Mora da se spreme kako treba, da vam kažem. Da spremimo žito i pšenicu, jer to može dugo da stoji. Žito može da menja sve. Hermetički zatvoreno brašno može da stoji i 25 godina. Mogu i konzerve koje su dugotrajne. To će trajati sedam godina. Tri i po godine će da bude miritelj koji će da sve daje. A preostale tri i po godine će da bude ili „metak u čelo“. Ucena za čip- kaže iguman Grigorije.
FacebookМанастир Свете Тројице Ждрело
Otac Grigorije, iguman Manastira Svete Trojice
Njegove reči su direktno upozorenje na glad, žeđ i duhovno iskušenje koje će zadesiti ljude. On usmerava vernike da se pripreme, ali njegova poruka ne ostaje samo na materijalnim pripremama. Iguman Grigorije naglašava i važnost pokajanja kao ključa za olakšanje predstojećih izazova:
- Treba da se kajamo. Kako je rekla sestra Matrinoška (Sveta Matrona Moskovska, op. a.), da prinesemo pokajanje. Ako bismo klekli na kolena, pokajnički, to bi bilo najbolje.
Reči oca Grigorija, kao i stav celokupne pravoslavne tradicije, pozivaju na duhovno očišćenje i pripremu za teška vremena. Njegov naglasak na pokajanju kao putu spasenja podseća na vekovne mudrosti pravoslavlja koje nas podučavaju da su fizičke pripreme prolazne, ali da je vera i oslonac na Gospoda večna pomoć.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Od Starog zaveta do današnjih dana, proročanstva svetih osoba intrigiraju i uznemiruju svet. Svetiteljka koja je živela u Rusiji u prvoj polovini 20. veka ostavila je proročke poruke koje govore o budućim iskušenjima i teškim vremenima.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
