Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
U jednom od najpotresnijih slučajeva porodične tragedije poslednjih decenija, 25-godišnja Irini Murtzukou priznala je ubistvo tri bebe, od kojih su dve bila njena rođena deca, kao i ubistvo svoje maloletne sestre, koje je počinila kada je imala samo 14 godina. Ova otkrića šokirala su i paralisala javnost Grčke, dok slučaj prerasta u nacionalnu tragediju čije posledice prevazilaze okvire krivičnog prava.
Priznanje o čedomorstvu je usledilo nakon opsežne istrage nadležnih organa i detaljne analize medicinskih nalaza bolnica u Atini, Patrasu i Amalijadi, u koju su bili uključeni pulmolozi, neurolozi i patolozi. Upravo ta sveobuhvatna analiza dovela je do izdavanja naloga za hapšenje, dok pravosudne vlasti sada rade na proširenju optužnice.
Reakcije sa Svete gore: "Samo đavo vodi tamo gde nema ni suza, ni pokajanja“
U razgovoru za grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr, svetogorski starci nisu želeli da ovaj događaj posmatraju samo iz ljudske perspektive. Jedan od najuglednijih duhovnih otaca Svete Gore, starac P. iz kelije blizu Karija, rekao je:
– Reč je o čistoj demonskoj energiji koja se ne može objasniti psihološkim terminima. Ne radi se ovde o bolesti uma. Ovo je čin koji prevazilazi zločin i dotiče granice duhovnog užasa. Kako može da se ugasi svest o materinstvu? Kako majka može da ubije sopstveno dete i da godinama živi u mraku? Samo đavo vodi tamo gde nema ni suza, ni pokajanja, već samo pustoš u duši – naglasio je starac.
Drugi monah, sa decenijama iskustva u duhovnoj borbi, ističe da se ovakvi slučajevi sreću samo u stanjima „dubokog posednuća duše od zlih duhova“. On je pozvao vernike da se mole ne samo za nevine žrtve, već i za pokajanje same počiniteljke.
Društvo traži odgovore, pravosuđe na oprezu
Dok je 25-godišnjakinja premeštana u Patru radi saslušanja pred istražnim sudijom i tužiocem, tužilaštvo ispituje svaki aspekt njenog života i okruženja. Kako je jedna tinejdžerka uspela da krije istinu toliko godina? Ko je znao? Ko nije uspeo da je zaustavi?
Prema navodima grčkog Ministarstva pravde, predmet se dopunjuje novim dokazima, a na ponovno saslušanje već su pozvane osobe iz njenog porodičnog i prijateljskog kruga. Optužnica bi mogla biti proširena novim odredbama krivičnog zakonika.
Duhovna poruka iz tame
Starci Svete Gore, bez namere za senzacionalizmom ili eksploatacijom tragedije, postavljaju ključno pitanje: u kakvom svetu danas odrastaju mladi ljudi bez vere, bez ispovesti, bez ikoga ko bi im govorio o Hristu i savesti?
– Ovaj zločin je glas vapijućeg u pustinji za sve nas. Kada društvo zaboravi Boga, čovek se prepušta svojim najmračnijim stranama – rekao je jedan starac iz Svete Skita, ističući da Crkva nema za cilj da zameni pravosuđe ili medicinsku nauku, ali ima dužnost da osvetli događaje i iz teološke perspektive, naročito kada su povezani sa ljudskom tragedijom i zlom koje poput tihe pretnje kruži svetom.
Uloga društva i odgovornost medija
Mnogi upozoravaju da ovakve slučajeve treba tretirati odgovorno, dostojanstveno i bez komercijalizacije bola. Psiholozi, zdravstveni i socijalni radnici, kao i duhovni pastiri, moraju da stoje ujedinjeni pred ovakvim mrakom.
Portal religija.rs poziva čitaoce na molitvu za decu koja su stradala i za prosvetljenje pravosuđa, dok monasi Svete gore poručuju: „Samo kroz pokajanje, istinu i Hrista čovek može da pobegne iz užasa svog unutrašnjeg haosa.“
Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Litija od Sabornog hrama do Nemanjinog grada u čast Svetog Simeona Mirotočivog ujedinila je hiljade vernika.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
Dok većina vernika ovaj dan doživljava kao vreme veselja i bogate trpeze, monasi sa Svete gore gledaju ga kao priliku za duhovno uzdizanje, umerenost i pripremu za Veliki post, jer, kako su govorili starci: „Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.“
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit kanonizovan 2013. godine, ceo svoj ovozemaljski život posvetio je molitvi, skromnosti i čudesnim iscelenjima, a njegova duhovna mudrost i danas inspiriše vernike širom pravoslavnog sveta.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
