Irini Murtzukou priznala je monstruozne zločine iz mladosti, a starci sa Svete gore upozoravaju – ovo prevazilazi ljudsko zlo i otkriva strašnu istinu o svetu bez Boga.
U jednom od najpotresnijih slučajeva porodične tragedije poslednjih decenija, 25-godišnja Irini Murtzukou priznala je ubistvo tri bebe, od kojih su dve bila njena rođena deca, kao i ubistvo svoje maloletne sestre, koje je počinila kada je imala samo 14 godina. Ova otkrića šokirala su i paralisala javnost Grčke, dok slučaj prerasta u nacionalnu tragediju čije posledice prevazilaze okvire krivičnog prava.
Priznanje o čedomorstvu je usledilo nakon opsežne istrage nadležnih organa i detaljne analize medicinskih nalaza bolnica u Atini, Patrasu i Amalijadi, u koju su bili uključeni pulmolozi, neurolozi i patolozi. Upravo ta sveobuhvatna analiza dovela je do izdavanja naloga za hapšenje, dok pravosudne vlasti sada rade na proširenju optužnice.
Reakcije sa Svete gore: "Samo đavo vodi tamo gde nema ni suza, ni pokajanja“
U razgovoru za grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr, svetogorski starci nisu želeli da ovaj događaj posmatraju samo iz ljudske perspektive. Jedan od najuglednijih duhovnih otaca Svete Gore, starac P. iz kelije blizu Karija, rekao je:
– Reč je o čistoj demonskoj energiji koja se ne može objasniti psihološkim terminima. Ne radi se ovde o bolesti uma. Ovo je čin koji prevazilazi zločin i dotiče granice duhovnog užasa. Kako može da se ugasi svest o materinstvu? Kako majka može da ubije sopstveno dete i da godinama živi u mraku? Samo đavo vodi tamo gde nema ni suza, ni pokajanja, već samo pustoš u duši – naglasio je starac.
Drugi monah, sa decenijama iskustva u duhovnoj borbi, ističe da se ovakvi slučajevi sreću samo u stanjima „dubokog posednuća duše od zlih duhova“. On je pozvao vernike da se mole ne samo za nevine žrtve, već i za pokajanje same počiniteljke.
Društvo traži odgovore, pravosuđe na oprezu
Dok je 25-godišnjakinja premeštana u Patru radi saslušanja pred istražnim sudijom i tužiocem, tužilaštvo ispituje svaki aspekt njenog života i okruženja. Kako je jedna tinejdžerka uspela da krije istinu toliko godina? Ko je znao? Ko nije uspeo da je zaustavi?
Prema navodima grčkog Ministarstva pravde, predmet se dopunjuje novim dokazima, a na ponovno saslušanje već su pozvane osobe iz njenog porodičnog i prijateljskog kruga. Optužnica bi mogla biti proširena novim odredbama krivičnog zakonika.
Duhovna poruka iz tame
Starci Svete Gore, bez namere za senzacionalizmom ili eksploatacijom tragedije, postavljaju ključno pitanje: u kakvom svetu danas odrastaju mladi ljudi bez vere, bez ispovesti, bez ikoga ko bi im govorio o Hristu i savesti?
– Ovaj zločin je glas vapijućeg u pustinji za sve nas. Kada društvo zaboravi Boga, čovek se prepušta svojim najmračnijim stranama – rekao je jedan starac iz Svete Skita, ističući da Crkva nema za cilj da zameni pravosuđe ili medicinsku nauku, ali ima dužnost da osvetli događaje i iz teološke perspektive, naročito kada su povezani sa ljudskom tragedijom i zlom koje poput tihe pretnje kruži svetom.
Uloga društva i odgovornost medija
Mnogi upozoravaju da ovakve slučajeve treba tretirati odgovorno, dostojanstveno i bez komercijalizacije bola. Psiholozi, zdravstveni i socijalni radnici, kao i duhovni pastiri, moraju da stoje ujedinjeni pred ovakvim mrakom.
Portal religija.rs poziva čitaoce na molitvu za decu koja su stradala i za prosvetljenje pravosuđa, dok monasi Svete gore poručuju: „Samo kroz pokajanje, istinu i Hrista čovek može da pobegne iz užasa svog unutrašnjeg haosa.“
Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Vernici iz mnogih krajeva okupili su se u manastiru da prisustvuju svečanom bdeniju, celivaju netljene mošti Svetog Stefana Dečanskog i osete duhovnu tišinu kojom drevna lavra obavija ovaj veliki praznik.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
Dok većina vernika ovaj dan doživljava kao vreme veselja i bogate trpeze, monasi sa Svete gore gledaju ga kao priliku za duhovno uzdizanje, umerenost i pripremu za Veliki post, jer, kako su govorili starci: „Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.“
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit kanonizovan 2013. godine, ceo svoj ovozemaljski život posvetio je molitvi, skromnosti i čudesnim iscelenjima, a njegova duhovna mudrost i danas inspiriše vernike širom pravoslavnog sveta.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
