Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
U svetu prepunom zvukova, muzika nije samo umetnički izraz – ona je duhovna sila koja ima moć da podigne čoveka ka nebesima ili da ga, suptilno i neprimetno, povuče u tamu. Pravoslavno predanje kroz vekove prepoznaje muziku kao jedno od oruđa u duhovnoj borbi – ili za očišćenje duše i slavljenje Boga, ili za njeno zagađivanje i udaljavanje od Istine. U ovom kontekstu, svetogorski starci – duhovni čuvari tišine i molitve sa Svete gore – opominju na zamke savremenih muzičkih tokova, naročito onih koji u sebi nose duh pobune, tame i bogoprotivljenja.
– Jadna naša deca, vode ih tamo gde žele satanopoklonici, uz satansku muziku – kažu monasi sa Svete Gore, sa bolom u srcu gledajući kako omladina biva odvedena sa puta svetlosti. Muzika, kako oni svedoče, nije bezazlena, niti neutralna. Ona oblikuje srce i duh onih koji je slušaju, podstiče misli, osećanja i želje – i može biti ili put ka Bogu ili put ka duhovnom rasulu.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih i najmudrijih staraca našeg vremena, više puta je govorio o dubokom uticaju muzike na duhovni život čoveka:
– Vizantijska muzika ne dopušta ukrašavanje i pokazivanje. Kada neko poje prosto, bez pretvaranja, u tome ima prirodne lepote, kao kod žene kojoj je Bog darovao prirodnu lepotu. Ali kada pokušava da ostavi utisak na slušaoca kroz razna umetnička sredstva, veštačke isokrate i druge trikove, tada liči na ružnu ženu koja se trudi da izgleda lepo pomoću karmina, prstenova, minđuša i sličnog, ali time samo izaziva odbojnost.
Ovim slikovitim poređenjem, starac Pajsije ukazuje na razliku između iskrene, molitvene muzike – koja uzdiže – i one izveštačene, koja izaziva duševnu pometnju i zavodi formom bez sadržaja. Posebno zabrinjavajuće, prema njegovim rečima, jeste prisustvo okultnih i satanističkih elemenata u određenim žanrovima savremene muzike:
– Pazi koju muziku slušaš. Jadnu decu vode tamo gde hoće satanopoklonici, satanskom muzikom. Idu dotle da prizivaju samog satanu. Čuo sam da neke "rok" ploče, ako ih pustiš unazad, sadrže pesme u kojima se satana priziva. Čak postoje i himne satani: "Tebi se posvećujem, satano". Strašno – govorio je starac Pajsije.
Zato sveti starci savetuju da se duhovna pažnja usmeri ka onome što izgrađuje i čisti dušu, a ne prema onome što je zagađuje. Prepodobni Porfirije Kavsokalivit, poznat po svom dubokom daru rasuđivanja i pronicljivosti, rekao je:
– Od svetovne muzike, bolje je slušati onu koja nema reči. Dobra muzika donosi veliku korist duši čoveka. Najuzvišenija muzika od svih je vizantijska muzika, jer ne uznemirava dušu, već je sjedinjuje s Bogom i potpuno je umiruje. Vizantijska muzika omekšava dušu i postepeno je uzdiže u druge duhovne svetove. Njeni tonovi usađuju nasladu, utehu i radost, vodeći je u jedan drugi, duhovni svet…
Wikimedia
Starac Porfirije
Upravo ta muzika – prožeta molitvom, tišinom i skromnošću – jeste ono što pravoslavlje nudi kao duhovni lek. Vizantijsko pojanje nije samo umetnost, već produžetak liturgijskog disanja Crkve. Njegovi tonovi, jednostavni i čisti, ne žele da zadive – već da dovedu do smirenja i pokajanja. Zato i Sveti Pajsije poručuje:
– Veoma je dobro da mala deca uče vizantijsku muziku, jer se njihov um time zaokuplja i ne odlazi u sujetne i grešne stvari. Tako se deca osvećuju i proslavljaju Boga.
Savremeni čovek, okružen bukom sveta, često zaboravlja tišinu duše. Svetogorski starci nas podsećaju da prava muzika nije ona koja nas uzbuđuje, već ona koja nas smiruje. Nije ona koja nas vodi u euforiju, već ona koja nas vraća sebi i Bogu. Zato ostaje večna opomena:
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Jedan od najdubljih duhovnih učitelja našeg vremena u svojim besedama jasno je ukazivao na unutrašnje slabosti koje najviše pomračuju um i udaljavaju čoveka od božanske svetlosti.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Duhovne kompozicije mitropolita zvorničko-tuzlanskog nalaze put do slušalaca širom sveta, a „Pesma Bogorodici“ u izvođenju Marije Coman postaje novi muzički biser pravoslavlja.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
