Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
U svetu prepunom zvukova, muzika nije samo umetnički izraz – ona je duhovna sila koja ima moć da podigne čoveka ka nebesima ili da ga, suptilno i neprimetno, povuče u tamu. Pravoslavno predanje kroz vekove prepoznaje muziku kao jedno od oruđa u duhovnoj borbi – ili za očišćenje duše i slavljenje Boga, ili za njeno zagađivanje i udaljavanje od Istine. U ovom kontekstu, svetogorski starci – duhovni čuvari tišine i molitve sa Svete gore – opominju na zamke savremenih muzičkih tokova, naročito onih koji u sebi nose duh pobune, tame i bogoprotivljenja.
– Jadna naša deca, vode ih tamo gde žele satanopoklonici, uz satansku muziku – kažu monasi sa Svete Gore, sa bolom u srcu gledajući kako omladina biva odvedena sa puta svetlosti. Muzika, kako oni svedoče, nije bezazlena, niti neutralna. Ona oblikuje srce i duh onih koji je slušaju, podstiče misli, osećanja i želje – i može biti ili put ka Bogu ili put ka duhovnom rasulu.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih i najmudrijih staraca našeg vremena, više puta je govorio o dubokom uticaju muzike na duhovni život čoveka:
– Vizantijska muzika ne dopušta ukrašavanje i pokazivanje. Kada neko poje prosto, bez pretvaranja, u tome ima prirodne lepote, kao kod žene kojoj je Bog darovao prirodnu lepotu. Ali kada pokušava da ostavi utisak na slušaoca kroz razna umetnička sredstva, veštačke isokrate i druge trikove, tada liči na ružnu ženu koja se trudi da izgleda lepo pomoću karmina, prstenova, minđuša i sličnog, ali time samo izaziva odbojnost.
Ovim slikovitim poređenjem, starac Pajsije ukazuje na razliku između iskrene, molitvene muzike – koja uzdiže – i one izveštačene, koja izaziva duševnu pometnju i zavodi formom bez sadržaja. Posebno zabrinjavajuće, prema njegovim rečima, jeste prisustvo okultnih i satanističkih elemenata u određenim žanrovima savremene muzike:
– Pazi koju muziku slušaš. Jadnu decu vode tamo gde hoće satanopoklonici, satanskom muzikom. Idu dotle da prizivaju samog satanu. Čuo sam da neke "rok" ploče, ako ih pustiš unazad, sadrže pesme u kojima se satana priziva. Čak postoje i himne satani: "Tebi se posvećujem, satano". Strašno – govorio je starac Pajsije.
Zato sveti starci savetuju da se duhovna pažnja usmeri ka onome što izgrađuje i čisti dušu, a ne prema onome što je zagađuje. Prepodobni Porfirije Kavsokalivit, poznat po svom dubokom daru rasuđivanja i pronicljivosti, rekao je:
– Od svetovne muzike, bolje je slušati onu koja nema reči. Dobra muzika donosi veliku korist duši čoveka. Najuzvišenija muzika od svih je vizantijska muzika, jer ne uznemirava dušu, već je sjedinjuje s Bogom i potpuno je umiruje. Vizantijska muzika omekšava dušu i postepeno je uzdiže u druge duhovne svetove. Njeni tonovi usađuju nasladu, utehu i radost, vodeći je u jedan drugi, duhovni svet…
Wikimedia
Starac Porfirije
Upravo ta muzika – prožeta molitvom, tišinom i skromnošću – jeste ono što pravoslavlje nudi kao duhovni lek. Vizantijsko pojanje nije samo umetnost, već produžetak liturgijskog disanja Crkve. Njegovi tonovi, jednostavni i čisti, ne žele da zadive – već da dovedu do smirenja i pokajanja. Zato i Sveti Pajsije poručuje:
– Veoma je dobro da mala deca uče vizantijsku muziku, jer se njihov um time zaokuplja i ne odlazi u sujetne i grešne stvari. Tako se deca osvećuju i proslavljaju Boga.
Savremeni čovek, okružen bukom sveta, često zaboravlja tišinu duše. Svetogorski starci nas podsećaju da prava muzika nije ona koja nas uzbuđuje, već ona koja nas smiruje. Nije ona koja nas vodi u euforiju, već ona koja nas vraća sebi i Bogu. Zato ostaje večna opomena:
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Jedan od najdubljih duhovnih učitelja našeg vremena u svojim besedama jasno je ukazivao na unutrašnje slabosti koje najviše pomračuju um i udaljavaju čoveka od božanske svetlosti.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Duhovne kompozicije mitropolita zvorničko-tuzlanskog nalaze put do slušalaca širom sveta, a „Pesma Bogorodici“ u izvođenju Marije Coman postaje novi muzički biser pravoslavlja.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
