Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
U svetu prepunom zvukova, muzika nije samo umetnički izraz – ona je duhovna sila koja ima moć da podigne čoveka ka nebesima ili da ga, suptilno i neprimetno, povuče u tamu. Pravoslavno predanje kroz vekove prepoznaje muziku kao jedno od oruđa u duhovnoj borbi – ili za očišćenje duše i slavljenje Boga, ili za njeno zagađivanje i udaljavanje od Istine. U ovom kontekstu, svetogorski starci – duhovni čuvari tišine i molitve sa Svete gore – opominju na zamke savremenih muzičkih tokova, naročito onih koji u sebi nose duh pobune, tame i bogoprotivljenja.
– Jadna naša deca, vode ih tamo gde žele satanopoklonici, uz satansku muziku – kažu monasi sa Svete Gore, sa bolom u srcu gledajući kako omladina biva odvedena sa puta svetlosti. Muzika, kako oni svedoče, nije bezazlena, niti neutralna. Ona oblikuje srce i duh onih koji je slušaju, podstiče misli, osećanja i želje – i može biti ili put ka Bogu ili put ka duhovnom rasulu.
Printscreen/YouTube
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih i najmudrijih staraca našeg vremena, više puta je govorio o dubokom uticaju muzike na duhovni život čoveka:
– Vizantijska muzika ne dopušta ukrašavanje i pokazivanje. Kada neko poje prosto, bez pretvaranja, u tome ima prirodne lepote, kao kod žene kojoj je Bog darovao prirodnu lepotu. Ali kada pokušava da ostavi utisak na slušaoca kroz razna umetnička sredstva, veštačke isokrate i druge trikove, tada liči na ružnu ženu koja se trudi da izgleda lepo pomoću karmina, prstenova, minđuša i sličnog, ali time samo izaziva odbojnost.
Ovim slikovitim poređenjem, starac Pajsije ukazuje na razliku između iskrene, molitvene muzike – koja uzdiže – i one izveštačene, koja izaziva duševnu pometnju i zavodi formom bez sadržaja. Posebno zabrinjavajuće, prema njegovim rečima, jeste prisustvo okultnih i satanističkih elemenata u određenim žanrovima savremene muzike:
– Pazi koju muziku slušaš. Jadnu decu vode tamo gde hoće satanopoklonici, satanskom muzikom. Idu dotle da prizivaju samog satanu. Čuo sam da neke "rok" ploče, ako ih pustiš unazad, sadrže pesme u kojima se satana priziva. Čak postoje i himne satani: "Tebi se posvećujem, satano". Strašno – govorio je starac Pajsije.
Zato sveti starci savetuju da se duhovna pažnja usmeri ka onome što izgrađuje i čisti dušu, a ne prema onome što je zagađuje. Prepodobni Porfirije Kavsokalivit, poznat po svom dubokom daru rasuđivanja i pronicljivosti, rekao je:
– Od svetovne muzike, bolje je slušati onu koja nema reči. Dobra muzika donosi veliku korist duši čoveka. Najuzvišenija muzika od svih je vizantijska muzika, jer ne uznemirava dušu, već je sjedinjuje s Bogom i potpuno je umiruje. Vizantijska muzika omekšava dušu i postepeno je uzdiže u druge duhovne svetove. Njeni tonovi usađuju nasladu, utehu i radost, vodeći je u jedan drugi, duhovni svet…
Wikimedia
Starac Porfirije
Upravo ta muzika – prožeta molitvom, tišinom i skromnošću – jeste ono što pravoslavlje nudi kao duhovni lek. Vizantijsko pojanje nije samo umetnost, već produžetak liturgijskog disanja Crkve. Njegovi tonovi, jednostavni i čisti, ne žele da zadive – već da dovedu do smirenja i pokajanja. Zato i Sveti Pajsije poručuje:
– Veoma je dobro da mala deca uče vizantijsku muziku, jer se njihov um time zaokuplja i ne odlazi u sujetne i grešne stvari. Tako se deca osvećuju i proslavljaju Boga.
Savremeni čovek, okružen bukom sveta, često zaboravlja tišinu duše. Svetogorski starci nas podsećaju da prava muzika nije ona koja nas uzbuđuje, već ona koja nas smiruje. Nije ona koja nas vodi u euforiju, već ona koja nas vraća sebi i Bogu. Zato ostaje večna opomena:
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Jedan od najdubljih duhovnih učitelja našeg vremena u svojim besedama jasno je ukazivao na unutrašnje slabosti koje najviše pomračuju um i udaljavaju čoveka od božanske svetlosti.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Duhovne kompozicije mitropolita zvorničko-tuzlanskog nalaze put do slušalaca širom sveta, a „Pesma Bogorodici“ u izvođenju Marije Coman postaje novi muzički biser pravoslavlja.
U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
