U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
U večernjem sjaju Gradske koncertne dvorane u Novom Sadu, arhimandrit Nikodimos Kabarnos donio je toplinu i duhovnost koja se osećala u vazduhu, kao što to samo njegova interpretacija vizantijske muzike može učiniti. Uz blagoslov mitropolita bačkog Irineja, ovaj poseban koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“ postao je istinski doživljaj koji je grejao srca prisutnih, otvarajući vrata duhovnog prosvetljenja kroz zvuke koji nadmašuju vreme.
Arhimandrit Nikodimos Kabarnos nije samo umetnik; on je doktor teologije i komunikologije, filmski i televizijski reditelj, producent zvuka, pijanista, horski dirigent i solista. Njegova posvećenost vizantijskoj muzici i njenom širenju učinila je ovu dragocenu tradiciju dostupnijom ljudima širom sveta, posebno mladima, putem interneta. Njegovo umeće i strast ne samo da ga čine izvođačem, već i glasnikom duhovne muzike.
Printscreen/Youtube/Pravoslavlje
Otac Nikodinom anđeoski glasom ogrejao je dušu publike u Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu
Nazvan "slavujem vizantijske muzike", arhimandrit Nikodimos je priredio više od 500 koncerata širom sveta, ostavljajući snažan trag u srcima svih koji su imali priliku da čuju njegove tonove. Svoje muzičko putovanje započeo je sa samo 13 godina, a već dve godine kasnije, Ministarstvo obrazovanja Grčke dodelilo mu je posebnu nagradu za izuzetan talenat u izvođenju vizantijske muzike. Njegova strast prema ovoj umetnosti ne poznaje granice; kao pripadnik svetske baštine vizantijske muzike, podigao je njen status na nivo najslušanije i najgledanije muzike u Evropi.
Osim muzičkog talenta, otac Nikodimos je i aktivan akademik, sa bogatim znanjem o teoriji muzike i njenoj primeni u savremenom društvu. Njegova predavanja i radovi istražuju veze između muzike i duhovnosti, nudeći nova tumačenja tradicionalnih himni i njihove uloge u savremenom životu. Kroz svoje online platforme, uspeo je da privuče mlade ljude, pružajući im priliku da se povežu sa bogatom kulturnom baštinom vizantijske muzike.
Printscreen/Youtube/Pravoslavlje
Arhimandrit Nikodimos održao je koncert Novom Sadu
Arhimandrit Nikodimos nije samo izvođač; on je i inovator. Kroz svoje projekte, stvorio je most između tradicionalne muzike i modernih tehnologija, koristeći društvene mreže i digitalne alate da bi vizantijsku muziku učinio dostupnom široj publici. Njegov doprinos muzici nije samo u broju koncerata, već i u nastojanju da podstakne razgovor o važnosti očuvanja kulturne baštine.
Koncert u Novom Sadu bio je još jedan u nizu njegovih uspeha, ali istovremeno i podsećanje na snagu muzike da ujedini i inspiriše, grejući dušu svakog pojedinca. Kabarnos nastavlja da deluje kao most između prošlosti i sadašnjosti, osvetljavajući put novim generacijama kroz bogatstvo vizantijske tradicije, donoseći mir i harmoniju u svet koji često zaboravlja na lepotu duhovnosti.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Kritike na račun mitropolita žičkog sve su oštrije – u novom saopštenju se navodi da njegova samovoljna odluka ugrožava duhovnu misiju manastira, uz podsećanje na slične postupke vladike u prošlosti.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
Brak i sveštenička služba u Pravoslavnoj crkvi uređeni su preciznim pravilima koja određuju kada je brak moguć, a kada više nije dozvoljen, a odgovor se nalazi u drevnim kanonima Crkve.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Neka se one lepo trude, pa će ih i Bog nagrađivati i ukrepljavati u sve dane života njihovog, rekao je mitropolit Janikije posle monašanja tri dosadašnje iskušenice.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
