U očaravajućem ambijentu Gradske koncertne dvorane, otac Nikodimos Kabarnos donio je magiju drevnih melodija kroz koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“, obogaćujući savremenu scenu dubokim duhovnim porukama i univerzalnom lepotom.
U večernjem sjaju Gradske koncertne dvorane u Novom Sadu, arhimandrit Nikodimos Kabarnos donio je toplinu i duhovnost koja se osećala u vazduhu, kao što to samo njegova interpretacija vizantijske muzike može učiniti. Uz blagoslov mitropolita bačkog Irineja, ovaj poseban koncert u pratnji novosadskog ženskog hora „Sveti Jovan Damaskin“ postao je istinski doživljaj koji je grejao srca prisutnih, otvarajući vrata duhovnog prosvetljenja kroz zvuke koji nadmašuju vreme.
Arhimandrit Nikodimos Kabarnos nije samo umetnik; on je doktor teologije i komunikologije, filmski i televizijski reditelj, producent zvuka, pijanista, horski dirigent i solista. Njegova posvećenost vizantijskoj muzici i njenom širenju učinila je ovu dragocenu tradiciju dostupnijom ljudima širom sveta, posebno mladima, putem interneta. Njegovo umeće i strast ne samo da ga čine izvođačem, već i glasnikom duhovne muzike.
Printscreen/Youtube/Pravoslavlje
Otac Nikodinom anđeoski glasom ogrejao je dušu publike u Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu
Nazvan "slavujem vizantijske muzike", arhimandrit Nikodimos je priredio više od 500 koncerata širom sveta, ostavljajući snažan trag u srcima svih koji su imali priliku da čuju njegove tonove. Svoje muzičko putovanje započeo je sa samo 13 godina, a već dve godine kasnije, Ministarstvo obrazovanja Grčke dodelilo mu je posebnu nagradu za izuzetan talenat u izvođenju vizantijske muzike. Njegova strast prema ovoj umetnosti ne poznaje granice; kao pripadnik svetske baštine vizantijske muzike, podigao je njen status na nivo najslušanije i najgledanije muzike u Evropi.
Osim muzičkog talenta, otac Nikodimos je i aktivan akademik, sa bogatim znanjem o teoriji muzike i njenoj primeni u savremenom društvu. Njegova predavanja i radovi istražuju veze između muzike i duhovnosti, nudeći nova tumačenja tradicionalnih himni i njihove uloge u savremenom životu. Kroz svoje online platforme, uspeo je da privuče mlade ljude, pružajući im priliku da se povežu sa bogatom kulturnom baštinom vizantijske muzike.
Printscreen/Youtube/Pravoslavlje
Arhimandrit Nikodimos održao je koncert Novom Sadu
Arhimandrit Nikodimos nije samo izvođač; on je i inovator. Kroz svoje projekte, stvorio je most između tradicionalne muzike i modernih tehnologija, koristeći društvene mreže i digitalne alate da bi vizantijsku muziku učinio dostupnom široj publici. Njegov doprinos muzici nije samo u broju koncerata, već i u nastojanju da podstakne razgovor o važnosti očuvanja kulturne baštine.
Koncert u Novom Sadu bio je još jedan u nizu njegovih uspeha, ali istovremeno i podsećanje na snagu muzike da ujedini i inspiriše, grejući dušu svakog pojedinca. Kabarnos nastavlja da deluje kao most između prošlosti i sadašnjosti, osvetljavajući put novim generacijama kroz bogatstvo vizantijske tradicije, donoseći mir i harmoniju u svet koji često zaboravlja na lepotu duhovnosti.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveti Pajsije i Prepodobni Porfirije razotkrivaju mračne tajne savremenih muzičkih pravaca i ukazuju na duhovnu silu vizantijskog pojanja koje umiruje srce i spaja čoveka s Bogom.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Sedmice bludnog sina otkriva da se daleko od očiju drugih, u srcu, rađa ono što može pokvariti reči i dela.
Bez bacanja, bez raskoši i bez suvišnih reči – male pitice nastajale iz poštovanja prema hrani i blagoslovu trpeze, a nestajale brže od „prave“ pite, dok je dom još mirisao na testo i sir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Kseniju Petrogradsku po starom i Svetog Fotija Velikog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Pavla Mikija i drugove mučenike, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
