Istraživanje formacije Durupinar donelo je nove dokaze koji se podudaraju sa biblijskim zapisom o Potopu. Analize uzoraka ukazuju na prisustvo drevnih morskih naslaga i dimenzije koje se podudaraju sa opisom Nojeve barke u Svetom pismu, otvarajući nova pitanja o ovom fascinantnom otkriću.
Nojeva barka, simbol Božjeg spasenja u Bibliji, ponovo je u centru pažnje naučne zajednice. Posle tri godine temeljnih istraživanja, rezultati analize zemljišta sa formacije Durupinar, koja se nalazi na granici Turske i Irana, oživeli su teoriju da bi se baš na tom mestu mogli kriti ostaci legendarne Nojeve barke.
Istraživački tim sa planine Ararat, sačinjen od naučnika iz Turske i Sjedinjenih Američkih Država, još 2021. godine započeo je prikupljanje i analizu uzoraka sa ovog fascinantnog lokaliteta. Ti uzorci su zatim poslati na Tehnički univerzitet u Istanbulu, gde su naučnici ispitivali njihovu starost i sastav, prenosi rčki pravoslavni sajt vimaorthodoxias.gr. Poseban fokus stavljen je na tragove drevne ljudske aktivnosti, kao i na dokaze da je ovo područje nekada bilo prekriveno morskim vodama. Rezultati su izazvali pravu pometnju u naučnim krugovima jer podržavaju teoriju o velikom Potopu, opisanom u Bibliji.
Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia
Crtež koji prikazuje biblijsku scenu Nojeve barke
Prvo, datiranje uzoraka ukazalo je na period između 3.500 i 5.000 godina, što se vremenski poklapa sa biblijskim izveštajem o Nojevoj barci i Potopu. Prema Svetom pismu, Nojeva barka je plovila na vodama Potopa oko 2.500. godine pre Hrista. Ova vremenska podudarnost nije slučajna i budi nadu da formacija Durupinar zaista može biti povezana sa tim događajem.
Drugi, još impresivniji nalaz bila je prisutnost materijala koji podsećaju na glinu i morske naslage. Otkriće tih morskih elemenata na toj nadmorskoj visini i u unutrašnjosti Turske snažno podupire teoriju da je ovo područje u dalekoj prošlosti bilo preplavljeno vodama, što se uklapa u biblijsku priču o globalnom Potopu. Ova činjenica otvara nova pitanja o prošlosti ovog regiona – da li je formacija Durupinar nekada bila deo velikog vodnog prostranstva?
Credit: Heinz-Dieter Falkenstein / imageBROKER / Profimedia
Crtež koji prikazuje biblijsku scenu Nojeve barke
Još jedan fascinantan detalj je što dimenzije formacije Durupinar zapanjujuće odgovaraju biblijskom opisu Nojeve barke. U Bibliji, barka je opisana kao brod dužine 300 lakata (oko 137 metara), širine 50 lakata (oko 23 metra) i visine 30 lakata (oko 14 metara). Neverovatna sličnost između dimenzija ove formacije i proporcija biblijske barke pruža dodatnu težinu teoriji da bi Durupinar mogao biti mesto gde je Nojeva barka pronašla svoj počinak.
Ova otkrića su ponovo rasplamsala interesovanje za potragu za Nojevom barkom. Iako naučna zajednica ostaje oprezna i zahteva dodatne dokaze pre nego što se donese konačan zaključak, ovi novi podaci donose svežinu u ovu drevnu potragu. Durupinar nastavlja da intrigira istraživače i vernike širom sveta, a potraga za otkrićem Nojeve barke ostaje jedna od najuzbudljivijih arheoloških i religijskih misija našeg vremena.
U ovoj ikoni, koja se u pravoslavnom kalendaru obeležava 17. septembra, spojene su starozavetne vizije i božanske intervencije koje vekovima inspirišu pravoslavnih vernika. Njen simbolički značaj oblikovao je spasenje od požara i očuvao mir u vremenima nevolje.
Po učenju jednog od najvećih duhovnika dvadesetog veka, broj koji već više od dve hiljade godina nosi misteriju ima duboku povezanost između ljudske prirode, ekonomije i duhovnosti, a kroz podsećanje na reči Jevanđelja upozorava da se u isto vreme ne može služiti i Bogu i mamonu.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
U trenucima kada je božanska ljubav nadjačala ljudsku slabost, Sin Božji je zaplakao zbog sveta. Ove retke scene pokazuju dubinu Njegovog saosećanja prema ljudskom bolu i patnji.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
