Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji.
Samo su dve životinje spomenute imenom u biblijskoj priči—pa su umetnici vekovima popunjavali praznine, koristeći i fantastične priče i nove naučne spoznaje. Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji. Ali koje su životinje pratile Noja na njegovom brodu?
To je komplikovano pitanje s obzirom na to da Biblija ne pominje vrste životinja koje su bile na kovčegu. Samo dve životinje spomenute su imenom u priči—golub i gavran, koje je Noje poslao da sazna da li je poplava dovoljno popustila da Zemlja ponovo postane nastanjiva.
Međutim, to nije sprečilo umetnike i naučnike da naprave mnoge šarolike—i ponekad besmislene—pretpostavke o životinjama koje su se našle na kovčegu. Njihove teorije na kraju otkrivaju više o vremenima u kojima su živeli nego o samom kovčegu.
Spekulacije o životinjama na kovčegu gotovo su stare koliko i sama Biblija, a najraniji preživeli prikaz biblijske naracije, iskovan na novčiću iz trećeg veka nove ere, prikazuje Nojev kovčeg. Napravljen u današnjoj Turskoj, bronza prikazuje kovčeg i dve ptice.
- Priče o životinjama nas prirodno privlače. Priča o Nojevom kovčegu ima dodatnu prednost u tome što ima mnogo drame. To je kao kraj sveta i brzo spašavanje životinja - kaže Elizabet Morison, kustoskinja rukopisnih zbirki srednjovekovnih ilustracija životinja.
Kao rezultat toga, iluminirani tekstovi i srednjovekovne slike preplavljeni su maštovitim prikazima životinjskog sveta među morskim i kopnenim stvorenjima za koja se mislilo da su spašena na biblijskom brodu.
Ali koje su tačno životinje srednjovekovni umetnici prikazivali? Evropski umetnici koji nisu imali veliko znanje o globalnoj fauni, uključivali su životinje koje su bile poznate iz svakodnevnog života. Na primer, stari engleski Hezateuh, manuskript iz 11. veka, prikazuje krave, koze i svinje—uobičajene evropske domaće životinje—koje izlaze iz kovčega u parovima.
Međutim, egzotičnije životinje prikazane u drugim manuskriptima ukazuju na sve veći kontakt srednjovekovne Evrope s ostatkom sveta, prvo trgovinom, a zatim međunarodnim istraživanjem. U 15. veku, klesari iz katedrale u Norviču u Engleskoj prikazali su Noju ne samo s govedima i pticama, već i s majmunom. Žirafe, paunovi i lavovi takođe su prikazivani u ilustracijama kovčega iz tog doba.
Klesari iz Norviča uključili su još jedno, maštovitije stvorenje na kovčegu—jednoroga.
- Ljudi u srednjem veku nisu imali Vikipediju, avione ili pojam putovanja. Nisu imali pravi pristup informacijama - kaže Morison.
S obzirom na ovaj ograničeni okvir, kaže ona, ljudi tog doba su sklonili tumačenju priča o nepoznatim životinjama prema vlastitoj mašti.
Srednjovekovni ljudi su možda mislili da su stvorenja poput jednoroga i zmajeva moguća.
Žan Borel, francuski matematičar poznat i kao Johannes Buteo, tvrdio je da je na kovčegu bilo samo 93 vrste sisara—i da su se ostale pojavile spontano iz blata, pa im nije bilo potrebno da budu spašene.
Jedan od istraživača, isusovac Atanazije Kirher, napisao je knjigu Arca Noë 1675. godine, a bavila se svim aspektima odabira, brige i smeštaja životinja na kovčegu.
Kirherove ideje o životu na kovčegu bile su posebno zapamćene—posebno zato što je on ideju „hibridizacije“ koju su razmatrali Rejli i drugi naučni umovi otišao do apsurdnog kraja. Tvrdio je da su mnoge kopnene vrste zapravo hibridi i da ih nije trebalo smestiti na kovčeg: među njima su bili žirafe, hibridi kamile i leoparda, kao i armadilos kao proizvod parenja kornjače i poredve. (Ni jedna od ovih teorija nije bila tačna.)
Zbog mogućnosti koje su predstavljali ovi takozvani „hibridi“, Kirher je zamišljao da bi Noji bilo potrebno samo 130 vrsta četvoronožnih sisara, 30 vrsta zmija i 150 vrsta ptica da ponovo naseljavaju Zemlju nakon poplave.
Nakon vekova ponekad maštovitih, ponekad analitičnih prikaza biblijskih životinja, naučnici i umetnici su na kraju otišli dalje—nenamerno ostavljajući iza sebe ključne temelje za naše razumevanje prirodnog sveta.
Ovaj čin postavljanja čuvara bio je znak da je njihov pad i gubitak nevinosti doveo do potrebe za zaštitom od ponovnog pristupa božanskoj savršenosti, koju su izgubili svojim postupkom. U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života. Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije. Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Wikipedia
Duhovna riznica
17:30 | 20.01.2025
IZGNANSTVO ADAMA I EVE IZ RAJA NIJE SAMO ZBOG NEPOSLUŠNOSTI: Evo zašto su Heruvimi postavljeni da čuvaju vrata Edenskog vrta
Crkve i manastiri
11:34 | 18.01.2025
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Crkve i manastiri
22:52 | 23.01.2025
„BLAGO TEBI KAD ULAZIŠ, I BLAGOSLOVEN SI KAD IZLAZIŠ“: Revolucionarno arheološko otkriće - zaboravljeni vizantijski manastir i biblijski stihovi
Aktuelno iz SPC
19:32 | 29.01.2025
ZAŠTO NAROD SVE VIŠE OČEKUJE GLAS CRKVE? Jerej Stevan Jovanović otkriva sa kakvim se izazovima SPC danas suočava u javnoj sferi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Glinena tabla otkrivena je na Bliskom istoku pre nego što je 1882. godine prebačena u Britanski muzej. Od trenutka kada je pronađena, stručnjaci su pokušavali da dešifruju značenje simbola u obliku mape urezanih u artefakt.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
