Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji.
Samo su dve životinje spomenute imenom u biblijskoj priči—pa su umetnici vekovima popunjavali praznine, koristeći i fantastične priče i nove naučne spoznaje. Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji. Ali koje su životinje pratile Noja na njegovom brodu?
To je komplikovano pitanje s obzirom na to da Biblija ne pominje vrste životinja koje su bile na kovčegu. Samo dve životinje spomenute su imenom u priči—golub i gavran, koje je Noje poslao da sazna da li je poplava dovoljno popustila da Zemlja ponovo postane nastanjiva.
Međutim, to nije sprečilo umetnike i naučnike da naprave mnoge šarolike—i ponekad besmislene—pretpostavke o životinjama koje su se našle na kovčegu. Njihove teorije na kraju otkrivaju više o vremenima u kojima su živeli nego o samom kovčegu.
Spekulacije o životinjama na kovčegu gotovo su stare koliko i sama Biblija, a najraniji preživeli prikaz biblijske naracije, iskovan na novčiću iz trećeg veka nove ere, prikazuje Nojev kovčeg. Napravljen u današnjoj Turskoj, bronza prikazuje kovčeg i dve ptice.
- Priče o životinjama nas prirodno privlače. Priča o Nojevom kovčegu ima dodatnu prednost u tome što ima mnogo drame. To je kao kraj sveta i brzo spašavanje životinja - kaže Elizabet Morison, kustoskinja rukopisnih zbirki srednjovekovnih ilustracija životinja.
Kao rezultat toga, iluminirani tekstovi i srednjovekovne slike preplavljeni su maštovitim prikazima životinjskog sveta među morskim i kopnenim stvorenjima za koja se mislilo da su spašena na biblijskom brodu.
Ali koje su tačno životinje srednjovekovni umetnici prikazivali? Evropski umetnici koji nisu imali veliko znanje o globalnoj fauni, uključivali su životinje koje su bile poznate iz svakodnevnog života. Na primer, stari engleski Hezateuh, manuskript iz 11. veka, prikazuje krave, koze i svinje—uobičajene evropske domaće životinje—koje izlaze iz kovčega u parovima.
Međutim, egzotičnije životinje prikazane u drugim manuskriptima ukazuju na sve veći kontakt srednjovekovne Evrope s ostatkom sveta, prvo trgovinom, a zatim međunarodnim istraživanjem. U 15. veku, klesari iz katedrale u Norviču u Engleskoj prikazali su Noju ne samo s govedima i pticama, već i s majmunom. Žirafe, paunovi i lavovi takođe su prikazivani u ilustracijama kovčega iz tog doba.
Klesari iz Norviča uključili su još jedno, maštovitije stvorenje na kovčegu—jednoroga.
- Ljudi u srednjem veku nisu imali Vikipediju, avione ili pojam putovanja. Nisu imali pravi pristup informacijama - kaže Morison.
S obzirom na ovaj ograničeni okvir, kaže ona, ljudi tog doba su sklonili tumačenju priča o nepoznatim životinjama prema vlastitoj mašti.
Srednjovekovni ljudi su možda mislili da su stvorenja poput jednoroga i zmajeva moguća.
Žan Borel, francuski matematičar poznat i kao Johannes Buteo, tvrdio je da je na kovčegu bilo samo 93 vrste sisara—i da su se ostale pojavile spontano iz blata, pa im nije bilo potrebno da budu spašene.
Jedan od istraživača, isusovac Atanazije Kirher, napisao je knjigu Arca Noë 1675. godine, a bavila se svim aspektima odabira, brige i smeštaja životinja na kovčegu.
Kirherove ideje o životu na kovčegu bile su posebno zapamćene—posebno zato što je on ideju „hibridizacije“ koju su razmatrali Rejli i drugi naučni umovi otišao do apsurdnog kraja. Tvrdio je da su mnoge kopnene vrste zapravo hibridi i da ih nije trebalo smestiti na kovčeg: među njima su bili žirafe, hibridi kamile i leoparda, kao i armadilos kao proizvod parenja kornjače i poredve. (Ni jedna od ovih teorija nije bila tačna.)
Zbog mogućnosti koje su predstavljali ovi takozvani „hibridi“, Kirher je zamišljao da bi Noji bilo potrebno samo 130 vrsta četvoronožnih sisara, 30 vrsta zmija i 150 vrsta ptica da ponovo naseljavaju Zemlju nakon poplave.
Nakon vekova ponekad maštovitih, ponekad analitičnih prikaza biblijskih životinja, naučnici i umetnici su na kraju otišli dalje—nenamerno ostavljajući iza sebe ključne temelje za naše razumevanje prirodnog sveta.
Ovaj čin postavljanja čuvara bio je znak da je njihov pad i gubitak nevinosti doveo do potrebe za zaštitom od ponovnog pristupa božanskoj savršenosti, koju su izgubili svojim postupkom. U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života. Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije. Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Wikipedia
Duhovna riznica
17:30 | 20.01.2025
IZGNANSTVO ADAMA I EVE IZ RAJA NIJE SAMO ZBOG NEPOSLUŠNOSTI: Evo zašto su Heruvimi postavljeni da čuvaju vrata Edenskog vrta
Crkve i manastiri
11:34 | 18.01.2025
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Crkve i manastiri
22:52 | 23.01.2025
„BLAGO TEBI KAD ULAZIŠ, I BLAGOSLOVEN SI KAD IZLAZIŠ“: Revolucionarno arheološko otkriće - zaboravljeni vizantijski manastir i biblijski stihovi
Aktuelno iz SPC
19:32 | 29.01.2025
ZAŠTO NAROD SVE VIŠE OČEKUJE GLAS CRKVE? Jerej Stevan Jovanović otkriva sa kakvim se izazovima SPC danas suočava u javnoj sferi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice za period Velike Četrdesetnice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Glinena tabla otkrivena je na Bliskom istoku pre nego što je 1882. godine prebačena u Britanski muzej. Od trenutka kada je pronađena, stručnjaci su pokušavali da dešifruju značenje simbola u obliku mape urezanih u artefakt.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice za period Velike Četrdesetnice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
