Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji.
Samo su dve životinje spomenute imenom u biblijskoj priči—pa su umetnici vekovima popunjavali praznine, koristeći i fantastične priče i nove naučne spoznaje. Priča iz Knjige postanja o Nojevoj barci zaslužila je svoje mesto kao jedna od najpoznatijih u Bibliji. Ali koje su životinje pratile Noja na njegovom brodu?
To je komplikovano pitanje s obzirom na to da Biblija ne pominje vrste životinja koje su bile na kovčegu. Samo dve životinje spomenute su imenom u priči—golub i gavran, koje je Noje poslao da sazna da li je poplava dovoljno popustila da Zemlja ponovo postane nastanjiva.
Međutim, to nije sprečilo umetnike i naučnike da naprave mnoge šarolike—i ponekad besmislene—pretpostavke o životinjama koje su se našle na kovčegu. Njihove teorije na kraju otkrivaju više o vremenima u kojima su živeli nego o samom kovčegu.
Spekulacije o životinjama na kovčegu gotovo su stare koliko i sama Biblija, a najraniji preživeli prikaz biblijske naracije, iskovan na novčiću iz trećeg veka nove ere, prikazuje Nojev kovčeg. Napravljen u današnjoj Turskoj, bronza prikazuje kovčeg i dve ptice.
- Priče o životinjama nas prirodno privlače. Priča o Nojevom kovčegu ima dodatnu prednost u tome što ima mnogo drame. To je kao kraj sveta i brzo spašavanje životinja - kaže Elizabet Morison, kustoskinja rukopisnih zbirki srednjovekovnih ilustracija životinja.
Kao rezultat toga, iluminirani tekstovi i srednjovekovne slike preplavljeni su maštovitim prikazima životinjskog sveta među morskim i kopnenim stvorenjima za koja se mislilo da su spašena na biblijskom brodu.
Ali koje su tačno životinje srednjovekovni umetnici prikazivali? Evropski umetnici koji nisu imali veliko znanje o globalnoj fauni, uključivali su životinje koje su bile poznate iz svakodnevnog života. Na primer, stari engleski Hezateuh, manuskript iz 11. veka, prikazuje krave, koze i svinje—uobičajene evropske domaće životinje—koje izlaze iz kovčega u parovima.
Međutim, egzotičnije životinje prikazane u drugim manuskriptima ukazuju na sve veći kontakt srednjovekovne Evrope s ostatkom sveta, prvo trgovinom, a zatim međunarodnim istraživanjem. U 15. veku, klesari iz katedrale u Norviču u Engleskoj prikazali su Noju ne samo s govedima i pticama, već i s majmunom. Žirafe, paunovi i lavovi takođe su prikazivani u ilustracijama kovčega iz tog doba.
Klesari iz Norviča uključili su još jedno, maštovitije stvorenje na kovčegu—jednoroga.
- Ljudi u srednjem veku nisu imali Vikipediju, avione ili pojam putovanja. Nisu imali pravi pristup informacijama - kaže Morison.
S obzirom na ovaj ograničeni okvir, kaže ona, ljudi tog doba su sklonili tumačenju priča o nepoznatim životinjama prema vlastitoj mašti.
Srednjovekovni ljudi su možda mislili da su stvorenja poput jednoroga i zmajeva moguća.
Žan Borel, francuski matematičar poznat i kao Johannes Buteo, tvrdio je da je na kovčegu bilo samo 93 vrste sisara—i da su se ostale pojavile spontano iz blata, pa im nije bilo potrebno da budu spašene.
Jedan od istraživača, isusovac Atanazije Kirher, napisao je knjigu Arca Noë 1675. godine, a bavila se svim aspektima odabira, brige i smeštaja životinja na kovčegu.
Kirherove ideje o životu na kovčegu bile su posebno zapamćene—posebno zato što je on ideju „hibridizacije“ koju su razmatrali Rejli i drugi naučni umovi otišao do apsurdnog kraja. Tvrdio je da su mnoge kopnene vrste zapravo hibridi i da ih nije trebalo smestiti na kovčeg: među njima su bili žirafe, hibridi kamile i leoparda, kao i armadilos kao proizvod parenja kornjače i poredve. (Ni jedna od ovih teorija nije bila tačna.)
Zbog mogućnosti koje su predstavljali ovi takozvani „hibridi“, Kirher je zamišljao da bi Noji bilo potrebno samo 130 vrsta četvoronožnih sisara, 30 vrsta zmija i 150 vrsta ptica da ponovo naseljavaju Zemlju nakon poplave.
Nakon vekova ponekad maštovitih, ponekad analitičnih prikaza biblijskih životinja, naučnici i umetnici su na kraju otišli dalje—nenamerno ostavljajući iza sebe ključne temelje za naše razumevanje prirodnog sveta.
Ovaj čin postavljanja čuvara bio je znak da je njihov pad i gubitak nevinosti doveo do potrebe za zaštitom od ponovnog pristupa božanskoj savršenosti, koju su izgubili svojim postupkom. U jedinoj pravoslavnoj svetinji u Finskoj, mladići pronalaze smisao i duhovni mir, uprkos predviđanjima stručnjaka da će vera nestajati iz njihovih života. Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije. Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Wikipedia
Duhovna riznica
17:30 | 20.01.2025
IZGNANSTVO ADAMA I EVE IZ RAJA NIJE SAMO ZBOG NEPOSLUŠNOSTI: Evo zašto su Heruvimi postavljeni da čuvaju vrata Edenskog vrta
Crkve i manastiri
11:34 | 18.01.2025
SVE VIŠE MLADIH FINACA BEŽI OD SAVREMENOG SVETA – U PRAVOSLAVNI MANASTIR: Neočekivani verski preporod u srcu sekularne Evrope
Crkve i manastiri
22:52 | 23.01.2025
„BLAGO TEBI KAD ULAZIŠ, I BLAGOSLOVEN SI KAD IZLAZIŠ“: Revolucionarno arheološko otkriće - zaboravljeni vizantijski manastir i biblijski stihovi
Aktuelno iz SPC
19:32 | 29.01.2025
ZAŠTO NAROD SVE VIŠE OČEKUJE GLAS CRKVE? Jerej Stevan Jovanović otkriva sa kakvim se izazovima SPC danas suočava u javnoj sferi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Glinena tabla otkrivena je na Bliskom istoku pre nego što je 1882. godine prebačena u Britanski muzej. Od trenutka kada je pronađena, stručnjaci su pokušavali da dešifruju značenje simbola u obliku mape urezanih u artefakt.
Istraživanje formacije Durupinar donelo je nove dokaze koji se podudaraju sa biblijskim zapisom o Potopu. Analize uzoraka ukazuju na prisustvo drevnih morskih naslaga i dimenzije koje se podudaraju sa opisom Nojeve barke u Svetom pismu, otvarajući nova pitanja o ovom fascinantnom otkriću.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
