Po učenju jednog od najvećih duhovnika dvadesetog veka, broj koji već više od dve hiljade godina nosi misteriju ima duboku povezanost između ljudske prirode, ekonomije i duhovnosti, a kroz podsećanje na reči Jevanđelja upozorava da se u isto vreme ne može služiti i Bogu i mamonu.
Broj 666 vekovima izaziva kod ljudi misteriju i strah, često usled brojnih proizvoljnih tumačenja, dok je malo onih koja imaju čvrsto uporište. U ovom kontekstu, posebno je značajno tumačenje Svetog starca Pajsija, koji je pružio duboku i pronicljivu analizu ovog biblijskog broja.
- Jevanđelista Jovan je znao šta će đavo učiniti, kao što su i proroci prorokovali da će prodati Hrista za "trideset srebrnika", da će Mu dati da pije sirće, da će podeliti Njegova odela. Pre dve hiljade godina napisao je u Apokalipsi da će se ljudi pečatiti brojem 666. "Ko ima um, neka izračuna broj zveri - jer je to broj čoveka - a broj je njegov 666." Ova istorijska referenca ukazuje na to kako je broj povezan sa ekonomskim strukturama koje su oblikovale prošlost. Kako bi „pokorili ceo svet“, Pajsije tvrdi da se ponovo koristi ovaj stari poreski broj, jer se povezuje sa njihovom slavnom prošlošću.
- Dakle, 666 je simbol mamona. Preuzeli su ga sa mera za zlato - nisu znali ono što pominje Sveti Jovan u Apokalipsi - ali to ne prestaje da bude mamon. Međutim, Jevanđelje kaže: "ili Hristu ili mamonu", Ne možete služiti Bogu i mamonu.
Ova rečenica starca Pajsija naglašava značaj broja 666 kao simbola koji se vezuje za ljudsku prirodu. Starac je dalje objasnio da je za Jevreje ovaj broj simbol ekonomije.
- Jevreji, kao što se pominje u Starom zavetu, nametnuli su određenu poreznu obavezu narodima koje su pokorili raznim ratovima. Godišnja porez bila je 666 talenata zlata (drevna jedinica mere za zlato).
Printscreen
Ova zapažanja Svetog starca Pajsija pozivaju nas da preispitamo vlastita razumevanja i strahove vezane za broj 666 i da se suočimo sa suštinskim pitanjima o našem odnosu prema materijalizmu i duhovnosti.
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nekada nam se putevi koje nismo birali, oni koje nismo želeli, pokažu kao najplodonosniji.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
U Otkrivenju Jovanovom ovu reč susrećemo četiri puta, uvek u smislu slavoslovljenja i uvek u veoma očiglednom liturgijskom okviru.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja našeg doba otvoreno je govorio o rimokatolicizmu, panreligiji i zabludama koje prete da zamene veru u Hrista svetovnom vlašću pod maskom jedinstva.
Igra maski i zabava za mnoge su bezopasni užici, ali za hrišćane predstavljaju duhovne zamke. Svetogorski monasi ističu da takve manifestacije vode ka gubitku moralnog i duhovnog smirenja.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka isticao je da tuga iscrpljuje naše duševne i telesne snage, a zabrinutost i briga razoružavaju čoveka, čineći ga nesposobnim da preduzme bilo šta. Imao je i rešenje za takva iskušenja.
Nekada nam se putevi koje nismo birali, oni koje nismo želeli, pokažu kao najplodonosniji.
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
U Otkrivenju Jovanovom ovu reč susrećemo četiri puta, uvek u smislu slavoslovljenja i uvek u veoma očiglednom liturgijskom okviru.
"Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla".
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Pozvao je na trenutnu trezvenost prostim saznanjem da smo pozvani da živimo u spasonosnoj zajednici.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U svojoj priči naglašava to kako su ateisti uskraćeni jedne dimenzije, koja je spasonosna.
Veruje se da kada sveštenik daje blagoslov, Isus Hristos sam, preko sveštenika, blagosilja narod.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Bračnim pravilima Srpske pravoslavne crkve propisano je da lica, koja žele da sklope brak, odlaze zajedno sa roditeljima i kumovima kod sveštenika.
