Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
U srcu Kosova i Metohije, okružen bodljikavom žicom i obezbeđenjem koje bdije 24 sata dnevno, Manastir Budisavci stoji kao živi svedok vere i nade, iako su njegove svetinje godinama pod udarom raznih iskušenja. U ovom manastiru, gde tišina noći nosi težinu prošlosti, tri monahinje, predvođene igumanijom Matronom, čuvaju svetlost vere i ljubavi. Njihova svakodnevica je obojena molitvom i posvećenošću, dok u skromnim uslovima, okružene opasnostima, dočekuju vernike koji traže utehu i mir u Božijoj blizini.
Jedna od njih, mati Julita, svojim pesmama unosi posebnu toplinu u hladne zidove manastira. Kada zapeva pesmu "Pećka kandila", vreme kao da stane. U svakom stihu, u svakoj noti, oseća se snaga vere koja preobražava i najtvrđa srca. Njena interpretacija pesme budi suze, kao da dirne u same dubine duše, a njen glas, prožet tugom i radošću, nosi u sebi težinu vekova i nadu budućih vremena.
Printskrin: Youtube / Wikipedia
Manastir Budisavci
Manastir Budisavci, čiji su koreni u 14. veku, čuva sećanje na prošle velikane srpskog naroda, a njegova crkva, posvećena Preobraženju Hristovom, odiše duhovnom snagom koju su vekovima uneli monasi i monahinje koji su se ovde molili. Danas je ovaj manastir, metoh Pećke Patrijaršije, postao utočište za verne, ali i opomena na stradanje, ne samo onih koji su ga podigli, već i onih koji ga i dalje čuvaju uprkos opasnostima koje ga okružuju.
Među svetima kojima se ove monahinje mole, posebno se izdvaja otac Stefan Purić, otet 1999. godine od strane albanskih ekstremista, čije telo nikada nije pronađeno. Sećanje na njega, kao i na svetitelje i novomučenike Stefana i Haritona, koji su svojom žrtvom osvetili ovo mesto, ostaje živo u njihovim molitvama.
Monahinje veruju da je ovaj svet prolazan i da sve što poseduju, uključujući zemaljsku patnju, služi kao priprema za večni život u Hristu. Verne krstu i pravoslavlju, ove tri isposnice, mati Matrona, mati Julita i iskušenica Dragica, svedoče o snazi vere koja ne zna za očaj ni pred najtežim iskušenjima. Njihova ljubav prema Bogu i ljudima koje dočekuju ispunjena je nadom da će svetlo vere iz Manastira Budisavci nastaviti da sija, baš kao i Pećka kandila o kojima mati Julita peva sa tolikom ljubavlju.
Ovaj manastir, uprkos neizvesnoj sudbini i opasnostima, ostaje mesto duhovnog preobraženja, gde i najteže tuge bivaju izlečene svetlošću vere. Oduvek je bio i ostao svedok neprolaznosti, nosilac nade da će doći dan kada će slobodno zvono Manastira Budisavci odjekivati bez straha, a kandilo vere u srcima vernika nikada neće prestati da gori.
Na praznik Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski služio je arhijerejsku liturgiju u ovom novom manastirskom zdanju posvećenom upravo ovoj svetici. U vremenu teških iskušenja i izazova, novo svetilište pruža duhovnu utehu i oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
