Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
U srcu Kosova i Metohije, okružen bodljikavom žicom i obezbeđenjem koje bdije 24 sata dnevno, Manastir Budisavci stoji kao živi svedok vere i nade, iako su njegove svetinje godinama pod udarom raznih iskušenja. U ovom manastiru, gde tišina noći nosi težinu prošlosti, tri monahinje, predvođene igumanijom Matronom, čuvaju svetlost vere i ljubavi. Njihova svakodnevica je obojena molitvom i posvećenošću, dok u skromnim uslovima, okružene opasnostima, dočekuju vernike koji traže utehu i mir u Božijoj blizini.
Jedna od njih, mati Julita, svojim pesmama unosi posebnu toplinu u hladne zidove manastira. Kada zapeva pesmu "Pećka kandila", vreme kao da stane. U svakom stihu, u svakoj noti, oseća se snaga vere koja preobražava i najtvrđa srca. Njena interpretacija pesme budi suze, kao da dirne u same dubine duše, a njen glas, prožet tugom i radošću, nosi u sebi težinu vekova i nadu budućih vremena.
Printskrin: Youtube / Wikipedia
Manastir Budisavci
Manastir Budisavci, čiji su koreni u 14. veku, čuva sećanje na prošle velikane srpskog naroda, a njegova crkva, posvećena Preobraženju Hristovom, odiše duhovnom snagom koju su vekovima uneli monasi i monahinje koji su se ovde molili. Danas je ovaj manastir, metoh Pećke Patrijaršije, postao utočište za verne, ali i opomena na stradanje, ne samo onih koji su ga podigli, već i onih koji ga i dalje čuvaju uprkos opasnostima koje ga okružuju.
Među svetima kojima se ove monahinje mole, posebno se izdvaja otac Stefan Purić, otet 1999. godine od strane albanskih ekstremista, čije telo nikada nije pronađeno. Sećanje na njega, kao i na svetitelje i novomučenike Stefana i Haritona, koji su svojom žrtvom osvetili ovo mesto, ostaje živo u njihovim molitvama.
Monahinje veruju da je ovaj svet prolazan i da sve što poseduju, uključujući zemaljsku patnju, služi kao priprema za večni život u Hristu. Verne krstu i pravoslavlju, ove tri isposnice, mati Matrona, mati Julita i iskušenica Dragica, svedoče o snazi vere koja ne zna za očaj ni pred najtežim iskušenjima. Njihova ljubav prema Bogu i ljudima koje dočekuju ispunjena je nadom da će svetlo vere iz Manastira Budisavci nastaviti da sija, baš kao i Pećka kandila o kojima mati Julita peva sa tolikom ljubavlju.
Ovaj manastir, uprkos neizvesnoj sudbini i opasnostima, ostaje mesto duhovnog preobraženja, gde i najteže tuge bivaju izlečene svetlošću vere. Oduvek je bio i ostao svedok neprolaznosti, nosilac nade da će doći dan kada će slobodno zvono Manastira Budisavci odjekivati bez straha, a kandilo vere u srcima vernika nikada neće prestati da gori.
Na praznik Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski služio je arhijerejsku liturgiju u ovom novom manastirskom zdanju posvećenom upravo ovoj svetici. U vremenu teških iskušenja i izazova, novo svetilište pruža duhovnu utehu i oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Sinod Grčke pravoslavne crkve razmatra stroge mere protiv samozvanih klirika koji zloupotrebljavaju monašku odoru i crkvene titule za ličnu korist i kriminalne aktivnosti.
