Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
U srcu Kosova i Metohije, okružen bodljikavom žicom i obezbeđenjem koje bdije 24 sata dnevno, Manastir Budisavci stoji kao živi svedok vere i nade, iako su njegove svetinje godinama pod udarom raznih iskušenja. U ovom manastiru, gde tišina noći nosi težinu prošlosti, tri monahinje, predvođene igumanijom Matronom, čuvaju svetlost vere i ljubavi. Njihova svakodnevica je obojena molitvom i posvećenošću, dok u skromnim uslovima, okružene opasnostima, dočekuju vernike koji traže utehu i mir u Božijoj blizini.
Jedna od njih, mati Julita, svojim pesmama unosi posebnu toplinu u hladne zidove manastira. Kada zapeva pesmu "Pećka kandila", vreme kao da stane. U svakom stihu, u svakoj noti, oseća se snaga vere koja preobražava i najtvrđa srca. Njena interpretacija pesme budi suze, kao da dirne u same dubine duše, a njen glas, prožet tugom i radošću, nosi u sebi težinu vekova i nadu budućih vremena.
Printskrin: Youtube / Wikipedia
Manastir Budisavci
Manastir Budisavci, čiji su koreni u 14. veku, čuva sećanje na prošle velikane srpskog naroda, a njegova crkva, posvećena Preobraženju Hristovom, odiše duhovnom snagom koju su vekovima uneli monasi i monahinje koji su se ovde molili. Danas je ovaj manastir, metoh Pećke Patrijaršije, postao utočište za verne, ali i opomena na stradanje, ne samo onih koji su ga podigli, već i onih koji ga i dalje čuvaju uprkos opasnostima koje ga okružuju.
Među svetima kojima se ove monahinje mole, posebno se izdvaja otac Stefan Purić, otet 1999. godine od strane albanskih ekstremista, čije telo nikada nije pronađeno. Sećanje na njega, kao i na svetitelje i novomučenike Stefana i Haritona, koji su svojom žrtvom osvetili ovo mesto, ostaje živo u njihovim molitvama.
Monahinje veruju da je ovaj svet prolazan i da sve što poseduju, uključujući zemaljsku patnju, služi kao priprema za večni život u Hristu. Verne krstu i pravoslavlju, ove tri isposnice, mati Matrona, mati Julita i iskušenica Dragica, svedoče o snazi vere koja ne zna za očaj ni pred najtežim iskušenjima. Njihova ljubav prema Bogu i ljudima koje dočekuju ispunjena je nadom da će svetlo vere iz Manastira Budisavci nastaviti da sija, baš kao i Pećka kandila o kojima mati Julita peva sa tolikom ljubavlju.
Ovaj manastir, uprkos neizvesnoj sudbini i opasnostima, ostaje mesto duhovnog preobraženja, gde i najteže tuge bivaju izlečene svetlošću vere. Oduvek je bio i ostao svedok neprolaznosti, nosilac nade da će doći dan kada će slobodno zvono Manastira Budisavci odjekivati bez straha, a kandilo vere u srcima vernika nikada neće prestati da gori.
Na praznik Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski služio je arhijerejsku liturgiju u ovom novom manastirskom zdanju posvećenom upravo ovoj svetici. U vremenu teških iskušenja i izazova, novo svetilište pruža duhovnu utehu i oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
