Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
U srcu Kosova i Metohije, okružen bodljikavom žicom i obezbeđenjem koje bdije 24 sata dnevno, Manastir Budisavci stoji kao živi svedok vere i nade, iako su njegove svetinje godinama pod udarom raznih iskušenja. U ovom manastiru, gde tišina noći nosi težinu prošlosti, tri monahinje, predvođene igumanijom Matronom, čuvaju svetlost vere i ljubavi. Njihova svakodnevica je obojena molitvom i posvećenošću, dok u skromnim uslovima, okružene opasnostima, dočekuju vernike koji traže utehu i mir u Božijoj blizini.
Jedna od njih, mati Julita, svojim pesmama unosi posebnu toplinu u hladne zidove manastira. Kada zapeva pesmu "Pećka kandila", vreme kao da stane. U svakom stihu, u svakoj noti, oseća se snaga vere koja preobražava i najtvrđa srca. Njena interpretacija pesme budi suze, kao da dirne u same dubine duše, a njen glas, prožet tugom i radošću, nosi u sebi težinu vekova i nadu budućih vremena.
Printskrin: Youtube / Wikipedia
Manastir Budisavci
Manastir Budisavci, čiji su koreni u 14. veku, čuva sećanje na prošle velikane srpskog naroda, a njegova crkva, posvećena Preobraženju Hristovom, odiše duhovnom snagom koju su vekovima uneli monasi i monahinje koji su se ovde molili. Danas je ovaj manastir, metoh Pećke Patrijaršije, postao utočište za verne, ali i opomena na stradanje, ne samo onih koji su ga podigli, već i onih koji ga i dalje čuvaju uprkos opasnostima koje ga okružuju.
Među svetima kojima se ove monahinje mole, posebno se izdvaja otac Stefan Purić, otet 1999. godine od strane albanskih ekstremista, čije telo nikada nije pronađeno. Sećanje na njega, kao i na svetitelje i novomučenike Stefana i Haritona, koji su svojom žrtvom osvetili ovo mesto, ostaje živo u njihovim molitvama.
Monahinje veruju da je ovaj svet prolazan i da sve što poseduju, uključujući zemaljsku patnju, služi kao priprema za večni život u Hristu. Verne krstu i pravoslavlju, ove tri isposnice, mati Matrona, mati Julita i iskušenica Dragica, svedoče o snazi vere koja ne zna za očaj ni pred najtežim iskušenjima. Njihova ljubav prema Bogu i ljudima koje dočekuju ispunjena je nadom da će svetlo vere iz Manastira Budisavci nastaviti da sija, baš kao i Pećka kandila o kojima mati Julita peva sa tolikom ljubavlju.
Ovaj manastir, uprkos neizvesnoj sudbini i opasnostima, ostaje mesto duhovnog preobraženja, gde i najteže tuge bivaju izlečene svetlošću vere. Oduvek je bio i ostao svedok neprolaznosti, nosilac nade da će doći dan kada će slobodno zvono Manastira Budisavci odjekivati bez straha, a kandilo vere u srcima vernika nikada neće prestati da gori.
Na praznik Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski služio je arhijerejsku liturgiju u ovom novom manastirskom zdanju posvećenom upravo ovoj svetici. U vremenu teških iskušenja i izazova, novo svetilište pruža duhovnu utehu i oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
