Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
U srcu Kosova i Metohije, okružen bodljikavom žicom i obezbeđenjem koje bdije 24 sata dnevno, Manastir Budisavci stoji kao živi svedok vere i nade, iako su njegove svetinje godinama pod udarom raznih iskušenja. U ovom manastiru, gde tišina noći nosi težinu prošlosti, tri monahinje, predvođene igumanijom Matronom, čuvaju svetlost vere i ljubavi. Njihova svakodnevica je obojena molitvom i posvećenošću, dok u skromnim uslovima, okružene opasnostima, dočekuju vernike koji traže utehu i mir u Božijoj blizini.
Jedna od njih, mati Julita, svojim pesmama unosi posebnu toplinu u hladne zidove manastira. Kada zapeva pesmu "Pećka kandila", vreme kao da stane. U svakom stihu, u svakoj noti, oseća se snaga vere koja preobražava i najtvrđa srca. Njena interpretacija pesme budi suze, kao da dirne u same dubine duše, a njen glas, prožet tugom i radošću, nosi u sebi težinu vekova i nadu budućih vremena.
Printskrin: Youtube / Wikipedia
Manastir Budisavci
Manastir Budisavci, čiji su koreni u 14. veku, čuva sećanje na prošle velikane srpskog naroda, a njegova crkva, posvećena Preobraženju Hristovom, odiše duhovnom snagom koju su vekovima uneli monasi i monahinje koji su se ovde molili. Danas je ovaj manastir, metoh Pećke Patrijaršije, postao utočište za verne, ali i opomena na stradanje, ne samo onih koji su ga podigli, već i onih koji ga i dalje čuvaju uprkos opasnostima koje ga okružuju.
Među svetima kojima se ove monahinje mole, posebno se izdvaja otac Stefan Purić, otet 1999. godine od strane albanskih ekstremista, čije telo nikada nije pronađeno. Sećanje na njega, kao i na svetitelje i novomučenike Stefana i Haritona, koji su svojom žrtvom osvetili ovo mesto, ostaje živo u njihovim molitvama.
Monahinje veruju da je ovaj svet prolazan i da sve što poseduju, uključujući zemaljsku patnju, služi kao priprema za večni život u Hristu. Verne krstu i pravoslavlju, ove tri isposnice, mati Matrona, mati Julita i iskušenica Dragica, svedoče o snazi vere koja ne zna za očaj ni pred najtežim iskušenjima. Njihova ljubav prema Bogu i ljudima koje dočekuju ispunjena je nadom da će svetlo vere iz Manastira Budisavci nastaviti da sija, baš kao i Pećka kandila o kojima mati Julita peva sa tolikom ljubavlju.
Ovaj manastir, uprkos neizvesnoj sudbini i opasnostima, ostaje mesto duhovnog preobraženja, gde i najteže tuge bivaju izlečene svetlošću vere. Oduvek je bio i ostao svedok neprolaznosti, nosilac nade da će doći dan kada će slobodno zvono Manastira Budisavci odjekivati bez straha, a kandilo vere u srcima vernika nikada neće prestati da gori.
Na praznik Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski služio je arhijerejsku liturgiju u ovom novom manastirskom zdanju posvećenom upravo ovoj svetici. U vremenu teških iskušenja i izazova, novo svetilište pruža duhovnu utehu i oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
