Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Manastir Budisavci se nalazi blizu Peći, na Kosovu i Metohiji, u području gde gotovo da nema Srba. U manastiru žive dve monahinje, kojima su posete vernika od neizmerne važnosti. Međutim, manastir trenutno nema prostor u kojem bi monahinje mogle da dočekaju veće grupe vernika. Izgradnja gostoprimnice bi značajno olakšala duže zadržavanje i posete tokom cele godine.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Izgradnja gostoprimnice je već započeta, ali potrebno je još mnogo sredstava kako bi se projekat dovršio. Ovaj prostor bi omogućio zajedničke trenutke molitve, razgovora i duhovnog mira.
Na video snimku u nastavku, možete čuti sestru Julitu kako peva Pećka kandila
Manastir Budisavci je velika svetinja i metoh Pećke patrijaršije. Prema predanju, ktitor manastira je bila Jelena Dečanska, sestra Stefana Dečanskog.
Uz blagoslov mati Matrone, pozivaju sve verne ljude da podrže izgradnju gostoprimnice u manastiru Budisavci. Njihovom pomoći, ovo sveto mesto postalo bi još dostupnije svima koji žele da ga posete i provedu vreme u duhovnom okrepljenju.
Shutterstock
Ilustracija
Mati Matrona je za portal religija.rs rekla da najviše oskudevaju sa radnom snagom, kao i to da je materijal lakše naći.
- U manastiru smo samo nas dve, stare monahinje. Radove smo započeli letos, napravili smo ploču. Dobili smo građu i crep, tako sad treba i krov da napravimo. Trebaće još novca i bile bi zahvalne svima, koji žele da se priključe u skladu sa svojim mogućnostima - rekla je ova monahinja za poratl religija.rs.
- Sestra Julita je došla iz Gračanice, a ja sam iz Pećke patrijaršije. Ovde gde smo mi nema Srba, a jedno tri kilometara od nas ima nekoliko srpskih kuća. Gostoprimnica bi nam jako koristila, jer imamo posetioce iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. Tu bi gosti mogli da dođu da se odmore, okrepe se, sa nama proslave praznike, salvu... Radovi su sad zaustavljeni zato što je post, a i vremenske prilike nam ne idu na ruku. Najviše oskudevamo sa radnom snagom, radnici ne mogu mnogo na dan da urade. Lakše je nabaviti materijal nego radnu snagu - objasnila je nastojateljica manastira Budisavci za portal religija.rs.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Episkopnovobrdski smatra da mnogi Albanci sa razlogom osećaju da te svetinje pripadaju i njima, zato što se u velikom broju slučajeva neko od njihovih predaka, kao pravoslavni Srbin, molio u tim svetinjama.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
