Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Manastir Budisavci se nalazi blizu Peći, na Kosovu i Metohiji, u području gde gotovo da nema Srba. U manastiru žive dve monahinje, kojima su posete vernika od neizmerne važnosti. Međutim, manastir trenutno nema prostor u kojem bi monahinje mogle da dočekaju veće grupe vernika. Izgradnja gostoprimnice bi značajno olakšala duže zadržavanje i posete tokom cele godine.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Izgradnja gostoprimnice je već započeta, ali potrebno je još mnogo sredstava kako bi se projekat dovršio. Ovaj prostor bi omogućio zajedničke trenutke molitve, razgovora i duhovnog mira.
Na video snimku u nastavku, možete čuti sestru Julitu kako peva Pećka kandila
Manastir Budisavci je velika svetinja i metoh Pećke patrijaršije. Prema predanju, ktitor manastira je bila Jelena Dečanska, sestra Stefana Dečanskog.
Uz blagoslov mati Matrone, pozivaju sve verne ljude da podrže izgradnju gostoprimnice u manastiru Budisavci. Njihovom pomoći, ovo sveto mesto postalo bi još dostupnije svima koji žele da ga posete i provedu vreme u duhovnom okrepljenju.
Shutterstock
Ilustracija
Mati Matrona je za portal religija.rs rekla da najviše oskudevaju sa radnom snagom, kao i to da je materijal lakše naći.
- U manastiru smo samo nas dve, stare monahinje. Radove smo započeli letos, napravili smo ploču. Dobili smo građu i crep, tako sad treba i krov da napravimo. Trebaće još novca i bile bi zahvalne svima, koji žele da se priključe u skladu sa svojim mogućnostima - rekla je ova monahinja za poratl religija.rs.
- Sestra Julita je došla iz Gračanice, a ja sam iz Pećke patrijaršije. Ovde gde smo mi nema Srba, a jedno tri kilometara od nas ima nekoliko srpskih kuća. Gostoprimnica bi nam jako koristila, jer imamo posetioce iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. Tu bi gosti mogli da dođu da se odmore, okrepe se, sa nama proslave praznike, salvu... Radovi su sad zaustavljeni zato što je post, a i vremenske prilike nam ne idu na ruku. Najviše oskudevamo sa radnom snagom, radnici ne mogu mnogo na dan da urade. Lakše je nabaviti materijal nego radnu snagu - objasnila je nastojateljica manastira Budisavci za portal religija.rs.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Episkopnovobrdski smatra da mnogi Albanci sa razlogom osećaju da te svetinje pripadaju i njima, zato što se u velikom broju slučajeva neko od njihovih predaka, kao pravoslavni Srbin, molio u tim svetinjama.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Ageja po starom kalendaru, Sećanje na 14.000 nevine dece po novom. Katolici slave Svetog Tomu Beketa, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
