Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Manastir Budisavci se nalazi blizu Peći, na Kosovu i Metohiji, u području gde gotovo da nema Srba. U manastiru žive dve monahinje, kojima su posete vernika od neizmerne važnosti. Međutim, manastir trenutno nema prostor u kojem bi monahinje mogle da dočekaju veće grupe vernika. Izgradnja gostoprimnice bi značajno olakšala duže zadržavanje i posete tokom cele godine.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Izgradnja gostoprimnice je već započeta, ali potrebno je još mnogo sredstava kako bi se projekat dovršio. Ovaj prostor bi omogućio zajedničke trenutke molitve, razgovora i duhovnog mira.
Na video snimku u nastavku, možete čuti sestru Julitu kako peva Pećka kandila
Manastir Budisavci je velika svetinja i metoh Pećke patrijaršije. Prema predanju, ktitor manastira je bila Jelena Dečanska, sestra Stefana Dečanskog.
Uz blagoslov mati Matrone, pozivaju sve verne ljude da podrže izgradnju gostoprimnice u manastiru Budisavci. Njihovom pomoći, ovo sveto mesto postalo bi još dostupnije svima koji žele da ga posete i provedu vreme u duhovnom okrepljenju.
Shutterstock
Ilustracija
Mati Matrona je za portal religija.rs rekla da najviše oskudevaju sa radnom snagom, kao i to da je materijal lakše naći.
- U manastiru smo samo nas dve, stare monahinje. Radove smo započeli letos, napravili smo ploču. Dobili smo građu i crep, tako sad treba i krov da napravimo. Trebaće još novca i bile bi zahvalne svima, koji žele da se priključe u skladu sa svojim mogućnostima - rekla je ova monahinja za poratl religija.rs.
- Sestra Julita je došla iz Gračanice, a ja sam iz Pećke patrijaršije. Ovde gde smo mi nema Srba, a jedno tri kilometara od nas ima nekoliko srpskih kuća. Gostoprimnica bi nam jako koristila, jer imamo posetioce iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. Tu bi gosti mogli da dođu da se odmore, okrepe se, sa nama proslave praznike, salvu... Radovi su sad zaustavljeni zato što je post, a i vremenske prilike nam ne idu na ruku. Najviše oskudevamo sa radnom snagom, radnici ne mogu mnogo na dan da urade. Lakše je nabaviti materijal nego radnu snagu - objasnila je nastojateljica manastira Budisavci za portal religija.rs.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Episkopnovobrdski smatra da mnogi Albanci sa razlogom osećaju da te svetinje pripadaju i njima, zato što se u velikom broju slučajeva neko od njihovih predaka, kao pravoslavni Srbin, molio u tim svetinjama.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok su svetinje padale i ljudi bežali sa Kosmeta, mati Fevronija je ostala, spašavala izbeglice, molila se neprestano i postala simbol vere, snage i majčinske ljubavi.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
