Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Manastir Budisavci se nalazi blizu Peći, na Kosovu i Metohiji, u području gde gotovo da nema Srba. U manastiru žive dve monahinje, kojima su posete vernika od neizmerne važnosti. Međutim, manastir trenutno nema prostor u kojem bi monahinje mogle da dočekaju veće grupe vernika. Izgradnja gostoprimnice bi značajno olakšala duže zadržavanje i posete tokom cele godine.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Izgradnja gostoprimnice je već započeta, ali potrebno je još mnogo sredstava kako bi se projekat dovršio. Ovaj prostor bi omogućio zajedničke trenutke molitve, razgovora i duhovnog mira.
Na video snimku u nastavku, možete čuti sestru Julitu kako peva Pećka kandila
Manastir Budisavci je velika svetinja i metoh Pećke patrijaršije. Prema predanju, ktitor manastira je bila Jelena Dečanska, sestra Stefana Dečanskog.
Uz blagoslov mati Matrone, pozivaju sve verne ljude da podrže izgradnju gostoprimnice u manastiru Budisavci. Njihovom pomoći, ovo sveto mesto postalo bi još dostupnije svima koji žele da ga posete i provedu vreme u duhovnom okrepljenju.
Shutterstock
Ilustracija
Mati Matrona je za portal religija.rs rekla da najviše oskudevaju sa radnom snagom, kao i to da je materijal lakše naći.
- U manastiru smo samo nas dve, stare monahinje. Radove smo započeli letos, napravili smo ploču. Dobili smo građu i crep, tako sad treba i krov da napravimo. Trebaće još novca i bile bi zahvalne svima, koji žele da se priključe u skladu sa svojim mogućnostima - rekla je ova monahinja za poratl religija.rs.
- Sestra Julita je došla iz Gračanice, a ja sam iz Pećke patrijaršije. Ovde gde smo mi nema Srba, a jedno tri kilometara od nas ima nekoliko srpskih kuća. Gostoprimnica bi nam jako koristila, jer imamo posetioce iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. Tu bi gosti mogli da dođu da se odmore, okrepe se, sa nama proslave praznike, salvu... Radovi su sad zaustavljeni zato što je post, a i vremenske prilike nam ne idu na ruku. Najviše oskudevamo sa radnom snagom, radnici ne mogu mnogo na dan da urade. Lakše je nabaviti materijal nego radnu snagu - objasnila je nastojateljica manastira Budisavci za portal religija.rs.
Uz igumaniju Matronu, isposnice Manastira Budisavci održavaju plamen vere i ljubavi. U teškim okolnostima i stalnim opasnostima, s molitvom i predanošću, dočekuju verne duše koje traže utehu i mir u blizini Božijoj.
Manastir koji je kolevka srpskog pravoslavlja, postao je svedok uzvišenog događaja – vladika Ilarion služio je liturgiju i zamonašio iskušenicu, čime je obitelj ove svetinje postala bogatija za još jednu podvižnicu vere.
Episkopnovobrdski smatra da mnogi Albanci sa razlogom osećaju da te svetinje pripadaju i njima, zato što se u velikom broju slučajeva neko od njihovih predaka, kao pravoslavni Srbin, molio u tim svetinjama.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
U svojoj besedi posle liturgije, vladika Teodosije govorio je vernicima okupljenim iz svih delova Kosova i Metohije o značaju vere u iskušenjima, naglašavajući da se čak i u trenucima slabosti rađaju novi počeci i bolje sutra za Srbe na ovim prostorima.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
Paroh pakrački Igor Karanović, poreklom iz Novog Grada u Republici Srpskoj, prošle godine je u crkvenim knjigama evidentirao 49 opela i dva krštenja dece.
Nakon što je vest objavljena i na društvenim mrežama, građani su počeli da se opraštaju emotivnim i vrlo dirljivim porukama. Jedna je ostala za zauvek - da je važno biti dobar čovek i naći se svojim sugrađanima.
Da li poruke i postupci kontroverznog arhiepiskopa Carigradske patrijaršije Elpidofora predstavljaju most u hrišćanstvu, ili izazivaju razdor u pravoslavlju, pokazaće dani pred nama.
