Manastirska trpezarija na veliki pravoslavni praznik obogaćena je vrednom umetnošću, koja nosi priče predaka. Ove tkanine ne samo da ukrašavaju prostor, već i jačaju duhovne veze među monasima.
U duhovnoj atmosferi, bratstvo Manastira Hilandara svečano je i molitveno proslavilo praznik Vozdviženje Časnog krsta. Ova značajna prilika obeležena je prazničnim bdenijem, koje je predvodio mitropolit niški Arsenije, uz sasluženje igumana arhimandrita Metodija i hilandarske bratije. Među brojnim vernicima, događaju je prisustvovao i gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, koji je sa sobom doneo dragocen dar — pirotske ćilime, istkane veštim rukama lokalnih tkalja, koje sada krase trpezariju ovog drevnog manastira.
Foto: SPC
Trpeza Manastira Hilandar
Pirotski ćilimi, poznati po svojoj bogatoj tradiciji i unikatnom dizajnu, predstavljaju više od običnog dekorativnog predmeta. Oni su simbol kulturnog nasleđa Srbije, a svaki komad nosi sa sobom priče i tradicije koje se prenose s kolena na koleno. Ove prelepe tkanine, sa svojim šarenim motivima i raskošnim uzorcima, ne samo da unose toplinu i lepotu u prostore gde se nalaze, već i podsećaju na vrednosti zajedništva i duhovne povezanosti.
Foto: SPC
Vladika niški Arsenije
Trpezarija u manastiru ima poseban značaj u monaškom životu, jer je mesto gde se okupljaju monasi kako bi delili obrok, ali i duhovne misli i iskustva. Ova zajednička večera je simbol zajedništva, zajedničkog puta i bratske ljubavi, gde se vernici okupljaju u Hristovo ime. Stoga, prisustvo pirotskih ćilima u hilandarskoj trpezariji ne predstavlja samo fizički element, već i duboku povezanost sa tradicijom, verom i duhovnošću koja se odražava u svakom trenutku zajedništva.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Mudrost jednog od najvećih duhovnika 20. veka, Svetog Siluana Atonskog, vodi nas ka spasenju kroz ljubav, pokajanje i unutrašnju borbu, a njegove pouke ostaju svetionik vere još od njegove kanonizacije 1987. godine.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera, ljubav i prisustvo Hrista brišu sve granice i menjaju život iznutra.
