Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
Monaški hleb, koji se do pre nekoliko dana mogao jesti isključivo na Hilandaru, od skoro se može kupiti u prodavnicima više maloprodajnih lanaca u zemlji, a sedam dinara od svakog kupljenog hleba biće izdvojeno u poseban fond kako bi se pomoglo najosetljivijim kategorijama u Srbiji - deci, siromašnima, bolesnima...
Odluku o preusmeravanju prikupljenog novca doneće Svešteni sabor Hilandara, jedne od najvećih srpskih pravoslavnih svetinja.
Svetogorci sami pripremaju hleb, a on je, kako kažu oni koji su ga probali, veoma ukusan i obogaćen različitim žitaricama i bez štetnih aditiva. Uz masline, predstavlja osnovnu monašku hranu koja se koristi ne samo u dane posta, nego i inače.
Na Svetoj Gori, u Hilandaru, monasi, inače, spremaju više vrsta hleba, a ovaj koji se od skoro može naći u prodavnicama širom Srbije je, kako je naveo iguman Hilandara, arhimandrit Metodije - polubeli, hrskave kore i meke unutrašnjosti, sa semenom lana, suncokreta i bundeve. Pridodato mu je začinsko bilje, kim, majčina dušica i bosiljak...
Osim ovoga, monasi sa Hilandara svakodnevno prave i hleb sa maslinama, koji se zove - eliopsomo. Ono što je svim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani. Mi vam donosimo recept za eliopsomo pa ga bez velike muke možete napraviti i u svom domu.
Sastojci:
250 g mekog brašna
250 g oštrog brašna
125 ml soka od pomorandže
125 ml vode
1 kašičica sode bikarbone
15 maslina bez koštice
Priprema:
Pomešajte oba brašna, prašak za pecivo i sodu bikarbonu, pa ulijte vodu i sok od pomorandže. Sve dobro zamesite da dobijete glatko testo, koje će biti malo ređe, ali ne brinite tako treba. Masline možete iseckati ili ostaviti cele, pa ih umešajte u testo i još jednom sve dobro izmešajte. Smesu prebacite u okrugao pleh obložen sa pek papirom, lepo poravnajte varjačom i možete još par maslina utisnuti odozgo. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 C oko 40 minuta dok ne dobije rumenu koricu.
Bivši rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog govori o tome kako post ovim danima, izuzev u „trapavim nedeljama“ i siruposnoj sedmici, povezuje vernike sa Hristovim stradanjem i otkriva dublje slojeve duhovnosti. U pravoslavlju, blagoslov sveštenika predstavlja nevidljivu ruku Hrista koja nas blagosilja i zato je celivamo, dok monahinje svojim životom posvećenim Bogu ostaju stub duhovnosti bez uloge posrednika blagoslova. Ova rečenica, jednostavna i snažna, ključna je za duhovni napredak pravoslavnih vernika. A optinski starac, jedan od najcenjenijih duhovnika u pravoslavnom svetu, često je isticao njen značaj dajući smernice za svakodnevnu upotrebu. Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
SPC/Eparhija budimljansko-nikšićka
Duhovna riznica
08:23 | 19.06.2024
ZAŠTO PRAVOSLAVCI POSTE SVAKE SREDE I PETKA: Otac Gojko Perović otkriva duboko značenje ove drevne tradicije
Duhovna riznica
16:57 | 26.06.2024
NARODNE ZABLUDE I DUHOVNE ISTINE: Zašto se monahinjama ne ljubi ruka?
Duhovna riznica
21:24 | 14.07.2024
SILA ISUSOVE MOLITVE: Prepodobni Varsanufije Optinski isticao je kako najkraća i najmoćnija molitva uvek ruši sve demonske nasrtaje
Duhovna riznica
08:31 | 11.08.2024
ISCELJENJA I BLAGODAT BOŽJA U PRAVOSLAVLJU: Otkrivanje božjih čudesa kroz vekove
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
