Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
Monaški hleb, koji se do pre nekoliko dana mogao jesti isključivo na Hilandaru, od skoro se može kupiti u prodavnicima više maloprodajnih lanaca u zemlji, a sedam dinara od svakog kupljenog hleba biće izdvojeno u poseban fond kako bi se pomoglo najosetljivijim kategorijama u Srbiji - deci, siromašnima, bolesnima...
Odluku o preusmeravanju prikupljenog novca doneće Svešteni sabor Hilandara, jedne od najvećih srpskih pravoslavnih svetinja.
Svetogorci sami pripremaju hleb, a on je, kako kažu oni koji su ga probali, veoma ukusan i obogaćen različitim žitaricama i bez štetnih aditiva. Uz masline, predstavlja osnovnu monašku hranu koja se koristi ne samo u dane posta, nego i inače.
Na Svetoj Gori, u Hilandaru, monasi, inače, spremaju više vrsta hleba, a ovaj koji se od skoro može naći u prodavnicama širom Srbije je, kako je naveo iguman Hilandara, arhimandrit Metodije - polubeli, hrskave kore i meke unutrašnjosti, sa semenom lana, suncokreta i bundeve. Pridodato mu je začinsko bilje, kim, majčina dušica i bosiljak...
Osim ovoga, monasi sa Hilandara svakodnevno prave i hleb sa maslinama, koji se zove - eliopsomo. Ono što je svim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani. Mi vam donosimo recept za eliopsomo pa ga bez velike muke možete napraviti i u svom domu.
Sastojci:
250 g mekog brašna
250 g oštrog brašna
125 ml soka od pomorandže
125 ml vode
1 kašičica sode bikarbone
15 maslina bez koštice
Priprema:
Pomešajte oba brašna, prašak za pecivo i sodu bikarbonu, pa ulijte vodu i sok od pomorandže. Sve dobro zamesite da dobijete glatko testo, koje će biti malo ređe, ali ne brinite tako treba. Masline možete iseckati ili ostaviti cele, pa ih umešajte u testo i još jednom sve dobro izmešajte. Smesu prebacite u okrugao pleh obložen sa pek papirom, lepo poravnajte varjačom i možete još par maslina utisnuti odozgo. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 C oko 40 minuta dok ne dobije rumenu koricu.
Bivši rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog govori o tome kako post ovim danima, izuzev u „trapavim nedeljama“ i siruposnoj sedmici, povezuje vernike sa Hristovim stradanjem i otkriva dublje slojeve duhovnosti. U pravoslavlju, blagoslov sveštenika predstavlja nevidljivu ruku Hrista koja nas blagosilja i zato je celivamo, dok monahinje svojim životom posvećenim Bogu ostaju stub duhovnosti bez uloge posrednika blagoslova. Ova rečenica, jednostavna i snažna, ključna je za duhovni napredak pravoslavnih vernika. A optinski starac, jedan od najcenjenijih duhovnika u pravoslavnom svetu, često je isticao njen značaj dajući smernice za svakodnevnu upotrebu. Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
SPC/Eparhija budimljansko-nikšićka
Duhovna riznica
08:23 | 19.06.2024
ZAŠTO PRAVOSLAVCI POSTE SVAKE SREDE I PETKA: Otac Gojko Perović otkriva duboko značenje ove drevne tradicije
Duhovna riznica
16:57 | 26.06.2024
NARODNE ZABLUDE I DUHOVNE ISTINE: Zašto se monahinjama ne ljubi ruka?
Duhovna riznica
21:24 | 14.07.2024
SILA ISUSOVE MOLITVE: Prepodobni Varsanufije Optinski isticao je kako najkraća i najmoćnija molitva uvek ruši sve demonske nasrtaje
Duhovna riznica
08:31 | 11.08.2024
ISCELJENJA I BLAGODAT BOŽJA U PRAVOSLAVLJU: Otkrivanje božjih čudesa kroz vekove
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iako se tokom vekova mnogo šta menjalo u životima i običajima našeg naroda, slava je čuvana kao najveća svetinja i upražnjavala se i u ratovima, i u igznanstvima, i u bolnicama i kada se imalo i kada nije.
Ono što je svim svetogorskim hlebovima zajedničko jeste da se prave bez kvasca, da su mirišljavi, spolja hrskavi, a unutra mekani.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Na praznik Male Gospojine počele su prijave za jedinstven konkurs koji poziva vernike da kroz umetnost fotografije prikažu svetlost krštenja, simbol novog života u Hristu, i osvoje vredan dukat s posebnom simbolikom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi tumači izbor Majke Božije kao najviši primer duhovne postojanosti. U trenutku njene smrti, sam Hristos prima njenu dušu, čime se potvrđuje večna nagrada onima koji izaberu dobar deo. Taj put, iako ispunjen iskušenjima, osvetljava vera, nada i trpljenje, koji vode do spasonosnog cilja.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Dočekujući mošti Svetog Justina Ćelijskog i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice “Znamenje”, starešina Vaseljenske crkve prisetio se teških vremena komunističkog bezakonja i bezbožništva, potom je pozvao vernike da nastave duhovni puta kojim su nas uputili sveti preci.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Freska Arhanđela Gavrila u hramu u Arilju svedoči o neprolaznoj lepoti i veri, a vekovima nadahnjuje verne i umetnike. Njegova prisutnost večito ostaje simbol svetosti i Božije milosti, duboko ukorenjene u duhovnom nasleđu srpskog naroda.
Tokom dramatičnih događaja u Tverskoj oblasti, koja se nalazi u centralnom delu Rusije između Moskve i Sankt Peterburga, svetiinje su pretrpele ozbiljna oštećenja. Lokalno stanovništvo je evakuisano, suočeno sa tugom i strahom, ali i s nadom u bolje sutra.
Sveta Stolica odobrila je pobožnosti na ovom hodočasničkom mestu, ali bez potvrde natprirodnog fenomena. Katolici iz svih krajeva sveta i dalje dolaze s nadom i verom u prisustvo Djeve Marije.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
