U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Svetogorski manastiri, njih ukupno dvadeset, čine mozaik različitih monaških zajednica, gde su zastupljeni srpski, ruski, bugarski i grčki monasi. Među njima je srpski manastir Hilandar, ali samo retkima je poznato da pored toga, na Svetoj Gori postoji još jedna srpska svetinja – posnica Svetog Save, koja je nezavisna od Hilandara i u kojoj se primenjuje jedan od najstrožih monaških tipika u pravoslavnom svetu.
Posnica Svetog Save, kako kaže monah Nikodim, nije samo jedna od najvećih svetinja Srba, već cele Svete gore, pa i šireg pravoslavnog sveta.
- Kad kažem čitavog sveta, mislim na to da postoji samo jedna posnica – to je Svetosavska posnica. Isposnica ima i u Svetoj zemlji, na Svetoj gori, ali posnica je samo jedna. Razlika između isposnice i posnice je u tome što je u posnici najteži tipik - objašnjava monah Nikodim.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Monah Nikodim
Ova svetinja je poseban monaški dom, gde molitva i post nikada ne prestaju.
- U svih 20 manastira na Svetoj gori, u sedam dana završava se Psaltir, dok je Sveti Sava postavio pravilo da se ovde, u njegovoj posnici, Psaltir završava svakog dana, uz noćnicu, jutrenje i časove - kaže otac Nikodim.
Karejski tipik, koji je napisao Sveti Sava 1199. godine, postavio je stroga pravila za monaški život u posnici. Ovaj jedinstveni rukopis, napisan staroslovenskim jezikom na pergamentu, predstavlja jedno od najvažnijih dela srpske srednjovekovne književnosti. Njime je Sveti Sava obezbedio posnici u Kareji potpunu samostalnost u odnosu na Svetogorski protat i manastir Hilandar, omogućivši da se tu vodi nezavisni monaški život.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Posnica Svetog Save
Ovaj vredan dokument se sve do kraja 19. veka nalazio u posnici Svetog Save, kada je prenet u manastir Hilandar, u čijem arhivu se i danas nalazi. U 14. veku Karejski tipik je uklesan u kamenu iznad vrata Karejske isposnice. I po njemu se i sama isposnica još naziva posnica, isihastirija, molčanica ili tipikadnica. Važno je napomenuti i da je ovim dokumentom Sveti Sava obezbedio Karejskoj isposnici potpunu samostalnost u odnosu na Svetogorski protat, kao i na igumana Manastira Hilandara.
- Sveti Sava je rekao, ovde kad dolazi bilo ko, i kad dolaze vladike, svi moraju da se najave u manastir, a iguman Hilandara je dužan mene da obavesti kad i u koje vreme ja mogu da primim - svetogorski starac Nikodim.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Posnica Svetog Save
Monah Nikodim danas jedini sprovodi ovaj strogi tipik, iako je po pravilima trebalo da budu trojica monaha.
- Po tipiku trebalo bi da nas bude troje. Dešava se da ne stignem da završim Psaltir, pa tražim praštanje. Trebalo bi da nas ima više, ali molimo se Bogu da nas umnoži - poručuje otac Nikodim u televizijskoj emisiji “Od zlata jabuka”.
Ova mala svetinja čuva i jedinstvene relikvije – ikonu Bogorodice Mlekopitateljice i štap Svetog Save Osvećenog, koje je Sveti Sava srpski doneo iz Palestine.
- Predanje kaže da je Sveti Sava Osvećeni pre smrti zaveštao ovu svetinju monasima, rekavši da će doći „carskog roda sin, koji će nositi moje ime,“ misleći na Svetog Savu srpskog. Kada je Sveti Sava stigao u manastir Svetog Save Osvećenog, čudesno je prepoznao da su relikvije namenjene njemu, i monasi su mu ih predali - pripoveda otac Nikodim i dodaje:
- Sveti Sava doneo je ovu čudotvornu ikonu ovde, gde i danas stoji sa desne strane ikonostasa, što je izuzetak u pravoslavlju, jer je Sveti Sava molio Boga da Majku Božju postavi sa desne, a Hrista sa leve strane - objašnjava monah Nikodim, govoreći o značaju ove jedinstvene relikvije.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Jedinstveni ikonostas u pravoslavlju, na kom je ikoba Bogorodice postavljena desno, a ikona Hrista levo
Pored svog duhovnog značaja, posnica Svetog Save je bila i prvo izdavačko mesto u srpskoj istoriji. Ovde je monah Domentijan, učenik Svetog Save, napisao „Žitije Svetog Save“ i „Žitije Svetog Simeona,“ dok je prepisivačka radionica vekovima bila aktivna u ovoj svetinji.
Usrdnim molitvama i trudom monaha Nikodima, posnica Svetog Save je obnavljana uz pomoć dobrotvora iz Srbije, Republike Srpske, Rusije i dijaspore. Ovaj sveti kutak, u kojem se Sveti Sava molio za spas srpskog naroda, danas odiše obnovljenim sjajem, zahvaljujući postavljenim savremenim staklenicima, uređenoj bašti i pažljivo restauriranim ikonama i freskama.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Otac Nikodim
U posnici Svetog Save u Kareji, molitva ne prestaje, a vera i podvig monaha Nikodima nastavljaju da osvetljavaju ovaj duhovni centar, čineći ga mestom gde se vekovima prožimaju molitva, post i nepokolebljiva vera u Gospoda
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Uz crkvene i državne počasti, dopremljene najdragocenije svetinje povezane sa Svetim Savom i Svetim Simeonom Mirotočivim, relikvije iz Hilandara i predmeti koji su vekovima čuvani daleko od očiju javnosti.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
