U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Svetogorski manastiri, njih ukupno dvadeset, čine mozaik različitih monaških zajednica, gde su zastupljeni srpski, ruski, bugarski i grčki monasi. Među njima je srpski manastir Hilandar, ali samo retkima je poznato da pored toga, na Svetoj Gori postoji još jedna srpska svetinja – posnica Svetog Save, koja je nezavisna od Hilandara i u kojoj se primenjuje jedan od najstrožih monaških tipika u pravoslavnom svetu.
Posnica Svetog Save, kako kaže monah Nikodim, nije samo jedna od najvećih svetinja Srba, već cele Svete gore, pa i šireg pravoslavnog sveta.
- Kad kažem čitavog sveta, mislim na to da postoji samo jedna posnica – to je Svetosavska posnica. Isposnica ima i u Svetoj zemlji, na Svetoj gori, ali posnica je samo jedna. Razlika između isposnice i posnice je u tome što je u posnici najteži tipik - objašnjava monah Nikodim.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Monah Nikodim
Ova svetinja je poseban monaški dom, gde molitva i post nikada ne prestaju.
- U svih 20 manastira na Svetoj gori, u sedam dana završava se Psaltir, dok je Sveti Sava postavio pravilo da se ovde, u njegovoj posnici, Psaltir završava svakog dana, uz noćnicu, jutrenje i časove - kaže otac Nikodim.
Karejski tipik, koji je napisao Sveti Sava 1199. godine, postavio je stroga pravila za monaški život u posnici. Ovaj jedinstveni rukopis, napisan staroslovenskim jezikom na pergamentu, predstavlja jedno od najvažnijih dela srpske srednjovekovne književnosti. Njime je Sveti Sava obezbedio posnici u Kareji potpunu samostalnost u odnosu na Svetogorski protat i manastir Hilandar, omogućivši da se tu vodi nezavisni monaški život.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Posnica Svetog Save
Ovaj vredan dokument se sve do kraja 19. veka nalazio u posnici Svetog Save, kada je prenet u manastir Hilandar, u čijem arhivu se i danas nalazi. U 14. veku Karejski tipik je uklesan u kamenu iznad vrata Karejske isposnice. I po njemu se i sama isposnica još naziva posnica, isihastirija, molčanica ili tipikadnica. Važno je napomenuti i da je ovim dokumentom Sveti Sava obezbedio Karejskoj isposnici potpunu samostalnost u odnosu na Svetogorski protat, kao i na igumana Manastira Hilandara.
- Sveti Sava je rekao, ovde kad dolazi bilo ko, i kad dolaze vladike, svi moraju da se najave u manastir, a iguman Hilandara je dužan mene da obavesti kad i u koje vreme ja mogu da primim - svetogorski starac Nikodim.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Posnica Svetog Save
Monah Nikodim danas jedini sprovodi ovaj strogi tipik, iako je po pravilima trebalo da budu trojica monaha.
- Po tipiku trebalo bi da nas bude troje. Dešava se da ne stignem da završim Psaltir, pa tražim praštanje. Trebalo bi da nas ima više, ali molimo se Bogu da nas umnoži - poručuje otac Nikodim u televizijskoj emisiji “Od zlata jabuka”.
Ova mala svetinja čuva i jedinstvene relikvije – ikonu Bogorodice Mlekopitateljice i štap Svetog Save Osvećenog, koje je Sveti Sava srpski doneo iz Palestine.
- Predanje kaže da je Sveti Sava Osvećeni pre smrti zaveštao ovu svetinju monasima, rekavši da će doći „carskog roda sin, koji će nositi moje ime,“ misleći na Svetog Savu srpskog. Kada je Sveti Sava stigao u manastir Svetog Save Osvećenog, čudesno je prepoznao da su relikvije namenjene njemu, i monasi su mu ih predali - pripoveda otac Nikodim i dodaje:
- Sveti Sava doneo je ovu čudotvornu ikonu ovde, gde i danas stoji sa desne strane ikonostasa, što je izuzetak u pravoslavlju, jer je Sveti Sava molio Boga da Majku Božju postavi sa desne, a Hrista sa leve strane - objašnjava monah Nikodim, govoreći o značaju ove jedinstvene relikvije.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Jedinstveni ikonostas u pravoslavlju, na kom je ikoba Bogorodice postavljena desno, a ikona Hrista levo
Pored svog duhovnog značaja, posnica Svetog Save je bila i prvo izdavačko mesto u srpskoj istoriji. Ovde je monah Domentijan, učenik Svetog Save, napisao „Žitije Svetog Save“ i „Žitije Svetog Simeona,“ dok je prepisivačka radionica vekovima bila aktivna u ovoj svetinji.
Usrdnim molitvama i trudom monaha Nikodima, posnica Svetog Save je obnavljana uz pomoć dobrotvora iz Srbije, Republike Srpske, Rusije i dijaspore. Ovaj sveti kutak, u kojem se Sveti Sava molio za spas srpskog naroda, danas odiše obnovljenim sjajem, zahvaljujući postavljenim savremenim staklenicima, uređenoj bašti i pažljivo restauriranim ikonama i freskama.
Printscreen/YouTube/Принцип Прес
Otac Nikodim
U posnici Svetog Save u Kareji, molitva ne prestaje, a vera i podvig monaha Nikodima nastavljaju da osvetljavaju ovaj duhovni centar, čineći ga mestom gde se vekovima prožimaju molitva, post i nepokolebljiva vera u Gospoda
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. utorka po Pedesetnici podseća da svaki vernik nosi tu istu odgovornost. Pozvan je da sledi Hrista, da se trudi nad sobom, da isceljuje svoje duhovne rane, suzbija grehovne navike i pomaže bližnjima, čineći time prvi korak ka putu spasenja.
U danu kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja sećanje na ovog svetitelja, podsećamo se priče o njegovom neustrašivom stavu pred idolopoklonicima i o tragediji troje dece koja su delila njegovu žrtvu.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
U jedno od najvećih srpskih svetilišta, vladari su ulazili kroz posebne kapije, koje su posle ceremonije zapečaćene, ostavljajući za sobom legende koje i danas nadahnjuju srpski narod.
U svetogorskom Manastiru Simonopetra, koji je osnovao otac Svetog Save, a obnovio srpski despot Jovan Uglješa Mrnjavčević, čuva se ova čudotvorna relikvija koja svojim miomirisom svedoči o neizmernoj božanskoj milosti i neprolaznoj duhovnoj snazi.
Brojna su čuda koja je donela ikona Bogorodice Trojeručice, od njenog nastanka do današnjih dana, a najveće je zabeležio Sveti Jovan Damaskin, kome je odsečena ruka isceljena dok se molio pred ovom relikvijom.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. utorka po Pedesetnici podseća da svaki vernik nosi tu istu odgovornost. Pozvan je da sledi Hrista, da se trudi nad sobom, da isceljuje svoje duhovne rane, suzbija grehovne navike i pomaže bližnjima, čineći time prvi korak ka putu spasenja.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Stotine učenika, nastavnika i roditelja okupili su se u šabačkom Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u veri i nadi da će im Božiji blagoslov pomoći u ostvarivanju uspeha i ličnom razvoju.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Od strogih monaških propisa do svakodnevnih bogoslužbenih službi običnih vernika – saznajte kako drevni crkveni vodič donosi duhovnu ravnotežu u životima pravoslavaca danas.
