U svečanoj atmosferi, uz prisustvo mitropolita Maksima, sveštenstva i vernika, mitropolit Grigorije je posle arhijerejske liturgije besedio o veri, milosti i važnosti ljubavi prema svakome, bez obzira na poreklo.
U Hramu Svetog Save u Finiksu, u Arizoni, proslavljena je značajna godišnjica – pola veka od osvećenja ove crkve koja okuplja pravoslavne vernike u zapadnoj Americi. Povodom ovog jubileja, mitropolit nemački Grigorije služio je arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje episkopa losanđelskog i zapadnoameričkog Maksima, kao i mnogobrojnih sveštenika.
Foto: SPC / Eparhija nemčka
Mitropolit Grigorije i mitropolit Maksim sa sveštenstvom Eparhije losanđelske i zapadnoameričke
Ova svečanost nije bila samo prilika za sećanje na pola veka duhovnog života ove zajednice, već i prilika za duboko duhovno razmatranje, koje je, kao i uvek, osvetlio besedom mitropolit Grigorije. U svojoj besedi, mitropolit je naglasio važnost današnjeg jevanđelskog čitanja, koje govori o neograničenoj milosti Božjoj i dubokoj veri žene Hananejke, ističući da su ovi aspekti ključni i za današnje vreme, posebno za vernike koji žive daleko od svoje domovine.
- Današnje Jevanđelje nas uči o Božjoj milosti i veri žene Hananejke - rekao je mitropolit, osvrćući se na priču u kojoj je Hristos, naizgled odbijajući molbu žene iz naroda koji nije bio izabran, ipak prepoznao njenu veliku veru i darovao joj milost. Ova pouka, istakao je, pokazuje da Božja milost nema granica i da je na vernicima da se, poput žene Hananejke, otvore toj milosti iskrenom verom.
Foto: SPC / Eparhija nemčka
- Kada Gospod vidi da neko ima iskrenu veru, On izobilno daruje svoju milost.
Svoju poruku mitropolit je proširio i na one koji žive u inostranstvu, ističući da vera i milost prevazilaze sve granice — bilo one narodnosti, bilo geografske.
- Kada nama dođe neki Hananejac, odnosno pripadnik drugog naroda, sledujući primeru samog Gospoda, zagrlićemo ga milošću i ljubavlju - naglasio je vladika Grigorije, pozivajući vernike da budu otvoreni i puni ljubavi prema svakome ko pokaže veru, bez obzira na poreklo.
Na kraju, mitropolit Grigorije je završio svoju besedu dubokom misli:
Foto: SPC / Eparhija nemčka
Mitropolit Grigorije i mitropolit Maksim sa sveštenstvom
- Sve oko nas je milost, a na nama je da se otvorimo za tu milost svojom verom - zaključujući tako poruku ovog svečanog dana, koji je okupio vernike da proslave jubilej, ali i da se duhovno osnaže i otvore za neizmernu Božju ljubav.
Ovaj značajan događaj, upotpunjen duhovnim porukama mitropolita, bio je trenutak jedinstva i podsećanja na univerzalnost vere i milosti Božje, koja, poput svetlosti, dopire do svakog ko joj verom otvori srce.
U svetinji posvećenoj Svetom Iliji, na dubini od devet metara, u gradiću Kuper Pidi na jugu Australije protojerej-stavrofor Milorad Jovčić i posle umirovljenja predvodi srpsku zajednicu i poručuje da će to činiti dok je živ.
Paroh Boris Čolović zahvalio je episkopu Irineju na dolasku u Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Grinzborou, a potom istakao značaj Kola srpskih sestara, koje ove godine obeležava dvadeset godina postojanja. Naglasio je njihov doprinos zajednici i napretku parohije.
Episkop Justin je služio liturgiju u novoosnovanoj parohiji, koja je tom prilikom obeležila svoju prvu slavu, uz radost parohijana zbog mogućnosti da na ovaj način očuvaju pravoslavnu tradiciju u rasejanju.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
U duhovnom utočištu Srba iz parohije štutgardske, mitropolit Grigorije je u besedi pozivao vernike da postanu „hleb Božiji“ – simbol ljubavi i služenja
Povodom stogodišnjice osvećenja crkve, u Lorejnu je služena arhijerejska liturgija koja je okupila Srbe i pravoslavne vernike sa svih strana kontinenta, slaveći vek postojanja hrama, bogatu istoriju i neprekinuti duhovni život koji se čuva kao najveće blago.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
