Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
U kuhinji manastira Krušedol, gde mirisi tamjana prepliću se sa mirisima svežih proizvoda, nastaje jedno posebno jelo – musaka od pasulja i kuvanih jaja. Ovo jelo, koje monasi pripremaju u danima koji nisu posni, spaja jednostavnost i domaću toplinu, a zabeležio ga je i u „Srpskom kuvaru“ objavio jeromonah Jerotej Draganović još daleke 1855. godine. Svaki sloj pasulja, jaja i sira nosi dah dugih molitvi i pažljivo vođenog domaćinstva, čineći musaku više od običnog obroka – pravo manastirsko nasleđe koje sada možete uneti i u svoj dom.
Pola kilograma krupnog pasulja
Pasulj očistite, operite, skuvajte i propasirajte. Tvrdo skuvajte jaja, oljuštite ih i secite na kolutove, pa posolite i pobiberite. Namestite sud za pečenje i ređajte slojeve: red pasulja, preko njega jaja, sve pospite struganim sirom i zalijte masnoćom. Zatim stavite drugi red i nastavite do vrha. Na kraju treba da bude red pasulja, koji ćete preliti mešavinom od dva jajeta, pavlake, soli i čaše mleka, sve dobro umutite. Stavite posudu u prethodno zagrejanu pećnicu i zapecite dok musaka ne dobije zlatnu koricu. Služite toplo ili hladno po želji.
Za bogatiji ukus, pasulj možete skuvati dan ranije, pa ga ostaviti u frižideru – slojevi će se bolje povezati i musaka će imati sočniju teksturu.
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti. Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka. Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma. DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima. Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage. Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
4–5 jaja
so
biber
200 grama rendanog sira
3–4 kašike butera ili ulja
još dva jajeta
dve čaše kisele pavlake
mleko
Shutterstock/Gayvoronskaya_Yana
Priprema
Savet
Posni recepti
11:40 | 15.10.2025
OVAJ SPECIJALITET IZ MANASTIRA KRUŠEDOL OSVAJA UKUSOM: Recept jeromonaha Jeroteja i savet kako da ovim jelom oduševite celu porodicu
Posni recepti
11:53 | 17.10.2025
MANASTIRSKI RECEPT KOJI OSVAJA SRBIJU: Zdravo posno jelo raskošnog ukusa i jednostavne pripreme
Posni recepti
11:46 | 22.10.2025
AJVAR OD ZELENOG PATLIDŽANA IZ MANASTIRA RUKUMIJA MENJA SVE ŠTO ZNATE O ZIMNICI: Tajni sastojak u receptu mati Atanasije čini ovaj zdrav namaz savršeno ukusnim
Posni recepti
10:37 | 29.10.2025
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima
Posni recepti
11:05 | 05.11.2025
MANASTIRSKA SUPA OD OVSENIH PAHULJICA KOJA ČISTI TELO, SMIRUJE DUŠU I JAČA IMUNITET: Originalni recept iz knjige monahinje Atanasije
Mrsni recepti
12:48 | 22.11.2025
MONAŠKO ČUDO U TANJIRU OD SAMO DVA SASTOJKA: Recept iz Manastira Krušedol za ukusan obrok koji monasi spremaju mrsnim danima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle liturgije u Hramu Svetog Save, vaterpolo reprezentacija Srbije primila je blagoslov uz arhipastirske reči o trudu, disciplini i zajedništvu.
Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Otac Marko je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem.
Od manastira Gračanice do hrama u Kosovskoj Mitrovici, praznična sabranja pokazala su da su zajedništvo i vera jači od podela i pritisaka.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
