DANAS SU MESNE POKLADE: Svetogorski starci upozoravaju da na ovaj praznik ne zaboravimo na ovih pet važnih stvari

Mesne poklade u pravoslavlju predstavljaju praznik koji se obeležava poslednje nedelje pre početka Velikog posta, kada je dozvoljena upotreba svih namirnica. To je poslednji dan kada se može jesti meso, dan pred početak Siropusne ili Bele nedelje. Ove poklade su deo pripreme vernika za post, a karakterišu ih porodična okupljanja, molitva i praštanje, kao i običaji veselja pre perioda uzdržavanja.

U većini pravoslavnog sveta Mesne poklade su dan ispunjen gozbama, veseljem i opuštenom atmosferom. Međutim, na Svetoj gori – mestu posvećenom postu, molitvi i duhovnom životu – shvatanje Mesnih poklada se značajno razlikuje. Starci sa Svete gore su imali dublji, duhovni pristup ovom danu, zasnovan na pravoslavnoj duhovnosti i značaju uzdržanja.

1. Uzdržanje i priprema za post

Atonski monasi, kao i Crkva uopšte, ne prihvataju svetovne pokladne običaje. Za njih, to nije dan prepuštanja izobilju, već prilika za duhovnu sabranost i pripremu za Veliki post. Kako su govorili starci: „Telo ima svoje želje, ali duša traži mir Božiji.“ Konzumaciju mesa nisu smatrali grehom, ali su isticali da prekomernost i neobuzdano ugađanje čulima odvode čoveka od duhovne budnosti.

Facebook/Духовне Поуке Светих Отаца наших

 

Sveti starac Pajsije Svetogorac govorio je:

- Čovek koji je navikao da sledi želje stomaka, teško može slediti želje svoje duše.

2. Značaj posta i pripreme duše

Na Svetoj gori, iščekivanje Velikog posta je važnije od svetovnih veselja. Starci su podsećali da telo ne sme da vlada dušom, već da bude podređeno duhovnim potrebama. Jedan starac sa Svete gore govorio je:

- Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.

Umesto da se usredsređuju na hranu i telesne užitke, monasi ovaj period koriste za pojačanu molitvu, post i podvig. Smatrali su da se prava radost ne nalazi u prekomernoj gozbi, već u unutrašnjem miru i duhovnoj pripremi.

3. Odnos prema svetovnim običajima

Starci sa Svete gore nisu osuđivali one koji praktikuju običaje na Mesne poklade, ali su podsticali vernike da ne dozvole da hrana i izobilje postanu cilj sami po sebi. Starac Jefrem Arizonski govorio je:

- Svet se veseli misleći da je to radost, ali prava radost je mir duše.

Printscreen/Youtube/Телевизија Храм

 

Često su savetovali hrišćane da se ne upuštaju u grešna veselja i prekomernosti koje često prate Mesne poklade. Podsećali su da se prava priprema za post ne dešava kroz prejedanje, već kroz smirenje i sabranost.

4. Duhovno „pečenje“ – očišćenje strasti

Neki starci su metaforično koristili izraz „pečenje“ kako bi govorili o potrebi da se sagore strasti starog čoveka. Govorili su da, umesto da „pečemo“ telo hranom, treba da „pečemo“ svoje strasti – da ih spalimo pokajanjem i pripremimo se za duhovnu obnovu kroz Veliki post.

Jedan svetogorski starac govorio je sa osmehom:

- Ako hoćeš da pečeš nešto, zapali vatru ljubavi prema Hristu u svom srcu.

Saveti za vernike

Svetogorski monasi savetovali su vernike da ne pogrešno tumače duhovni značaj dana pred post. Nisu zabranjivali hranu, već su pozivali na umerenost i razboritost. Govorili su da Mesne poklade mogu biti prilika za zahvalnost Bogu, a ne za neumerene užitke.

shutterstock.com

 

Jedan starac često je govorio:

- Jedi, dete moje, ali s merom. Smej se, ali bez greha. Raduj se, ali ne zaboravi na Boga.

Starci sa Svete gore nisu smatrali Mesne poklade danom greha, već podsećanjem na duhovni put. Dok je u svetu ovaj dan povezan sa hranom i veseljem, na Svetoj gori se doživljava kao poziv na uzdržanje, molitvu i pripremu za Veliki post. Pravo značenje Mesnih poklada, prema starcima, ne nalazi se u mesu i užicima, već u ljubavi Božijoj i traženju istinske radosti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara