Jaki potresi jačine 4,8 stepeni po Rihteru osetili su se širom Halkidikija, Soluna, pa čak i u susednim državama. Nadležne službe su u pripravnosti, dok monasi mirno poručuju: „Uzdamо se u Boga.“
Snažan zemljotres pogodio je Svetu goru u subotu popodne, izazvavši uznemirenost među monasima i stanovnicima ovog svetog mesta.
Prema podacima Geodinamičkog instituta, zemljotres jačine 4,8 stepeni po Rihterovoj skali dogodio se osam kilometara severozapadno od Kareje, sa hipocentrom na dubini od svega pet kilometara.
Podrhtavanje tla osetilo se ne samo na trećem kraku Halkidikija već i u Solunu, kao i u pojedinim delovima Bugarske i Turske. Monasi i poklonici prijavili su da je zemlja snažno zadrhtala te da su neki od njih privremeno napustili svoje kelije i manastire dok se potres nije stišao.
U izjavi za grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr, jedan od monaha iz Kareje opisao je trenutak zemljotresa:
- Ovo je jedan od najjačih zemljotresa koje smo doživeli poslednjih godina. Ne možemo isključiti mogućnost da su neke svetinje oštećene, jer su mnogi manastiri i kelije veoma stare građevine. Čekamo izveštaje o eventualnim pukotinama i drugim oštećenjima.
Važno je napomenuti da se seizmička aktivnost u ovoj oblasti nije zaustavila na glavnom potresu. Ubrzo nakon njega, u 18:26 časova, usledio je naknadni udar jačine 2,3 stepena, a u prethodnim satima zabeleženi su i manji zemljotresi jačine 3,5 i 3,2 stepena.
Za sada nema zvaničnih izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, ali nadležne službe pažljivo prate razvoj situacije. Seizmolozi podsećaju da se Sveta gora nalazi u području visoke seizmičke aktivnosti i savetuju oprez, jer novi potresi nisu isključeni.
Monasi, međutim, ostaju mirni, a jedan od njih je poručio:
- Navikli smo na iskušenja. Molimo se i uzdamo u Boga.
Iguman manastira Zograf, starac Amvrosije, napustio je svoj ovozemaljski život u 86. godini, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Svete gore. Kancelarija za poklonike Svetog manastira Hilandara obaveštava sve zainteresovane poklonike da su termini za posetu manastiru popunjeni do kraja 2025. godine. Njegova filozofija, prožeta duhovnim blagoslovima, poziva nas da pronađemo unutrašnji mir i ispunjenje, čineći svet oko nas srećnijim, mirnijim i obogaćenijim. Bio je sin Simeona Uroša Nemanjića i sinovac Cara Dušana.
SAKIS MITROLIDIS / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
13:42 | 28.01.2025
SVETA GORA U ŽALOSTII: Upokoji se jedan od najvažnijih duhovnih lidera, svetogorac Amvrosije
Duhovna riznica
12:23 | 30.01.2025
VAŽNE NOVOSTI IZ MANASTIRA HILANDAR: Poseta neće biti moguća do kraja 2025. godine, evo ko ipak može da ode
Duhovna riznica
13:30 | 04.02.2025
21 ODGOVOR SVETOGORCA NA NAJVAŽNIJA PITANJA: Evo šta ukazuje na bolest duše i koja navika je najštetnija
Duhovna riznica
20:44 | 13.02.2025
ON JE BIO POSLEDNJI MUŠKI POTOMAK LOZE NEMANJIĆ: Odrekao se velikog bogatstva i krenuo putem predaka, evo gde počivaju njegove mošti
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Zlo se ne identifikuje isključivo s ljudima, već sa duhovnim stanjima i demonskim silama koje čoveka navode na gordost, mržnju, ogovaranje...
Isprobajte starinski recept iz 1855. godine – jednostavno jelo puno ukusa, topline i tihe mudrosti.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Rased ispod Atosa ponovo se aktivirao, izazivajući potres od 4,6 Rihtera. Nadležni sprovode hitne mere, dok je u školama u okolnoj regiji obustavljena nastava. Stručnjaci upozoravaju na nastavak seizmičke aktivnosti u narednom periodu.
Dok tlo podrhtava, monasi sa Atosa podsećaju na snagu vere i molitve u suočavanju sa izazovima – da li je serija zemljotresa samo prirodni fenomen ili opomena na dublje duhovne istine?
Usred kanjona i netaknute prirode, stari manastir Uvac pruža putnicima i hodočasnicima nezaboravan spoj vere, istorije i duhovnog mira.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Tri ajeta iz sure Ghafir (40:7–9) otkrivaju poruku Kurana: meleci posreduju za vernike, nagrađuju dobra dela i vode ka unutrašnjem miru i večnom spasenju.
Veliki pravoslavni duhovnik i svetitelj ostavio je snažnu poruku o nevidljivoj bitki koja odlučuje sudbinu duše — i otkrio zašto pogled može biti naš najveći saveznik ili pad.
Protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić podseća vernike šta je istinska svetinja slavskog dana.
