Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Sveta gora, kao deo seizmički aktivnog područja severnog Egeja, često je izložena zemljotresima, koji vremenom postaju sve snažniji. U februaru 2025. godine zemljotres jačine 4,6 stepeni Rihterove skale pogodio je ovu monašku republiku, ostavljajući za sobom vidljiva oštećenja na više manastira. Novi potres, zabeležen 7. juna, bio je još jači - 5,3 stepena Rihterove skale, sa epicentrom 9–10 kilometara severozapadno od Kareje - i dodatno je uznemirio monašku zajednicu, produbivši strahove da nadležni i dalje ne reaguju sa neophodnom ozbiljnošću.
Iako je ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Republike Grčke, Janis Kefalogijanis, izjavio da je „bezbednost monaha i poklonika apsolutni prioritet“, brojni oci sa Svete gore sa tugom i razočaranjem svedoče da je „država u potpunosti zanemarila“ posledice zemljotresa koji je 15. februara pogodio ovaj sveti prostor.
Shutterstock/Stanley Kalvan
Sveta gora
Monasi govore o sistemskom nemaru i ćutanju nad svetinjom
Prema izveštaju portala "Vima Orthodoxias", monasi iz više svetogorskih manastira svedoče da je nakon zemljotresa nastala ozbiljna šteta, ali da nikakva konkretna pomoć nije stigla — ni u vidu inženjera, ni tehničkih timova za procenu bezbednosti i sanaciju. U manastirima Dohejariju i Simonopetri srušeni su dimnjaci, a pali su i veliki polijeleji, dok su u manastiru Vatopedu, pored odrona kamenja, zabeležene ozbiljne pukotine unutar manastirskog kompleksa. Monasi su u panici napustili svoje kelije i okupili se u manastirskom dvorištu, moleći se u tišini.
Zabrinutost je dodatno porasla nakon što je jedan poklonik zadobio povredu ramena u manastiru Pantokratoru usled panike. Ovaj nemili događaj jasno je pokazao da ne postoji ni osnovni plan evakuacije, niti sistem zaštite za poklonike u slučaju prirodne nepogode.
Nedostatak konkretnih mera dok vreme prolazi
Civilna zaštita je, preventivno, poslala jedno vozilo Druge jedinice EMAK-a i pripadnike jedinice EMODE u Kareju, administrativni centar Svete gore. Ipak, prema svedočenjima koje prenosi Vima Orthodoxias, ova intervencija ocenjena je kao neadekvatna, naročito kada je reč o udaljenim manastirima do kojih se teško dolazi.
U međuvremenu, Stalna naučna komisija za procenu seizmičkog rizika (OASP) održala je sastanak povodom seizmičke aktivnosti na Svetoj gori. Međutim, kako kažu monasi, „sastanci se drže, a konkretne mere izostaju“. I dalje se čeka dolazak zvanične ekipe inženjera radi stručne procene štete, dok su svetinje prepuštene zubu vremena i nebrige.
shutterstock.com/PhotoStock10
Duhovna tišina pretvara se u glas vapaja
Zemljotres koji je pogodio Svetu goru deo je šire seizmičke serije koja poslednjih meseci uznemirava područje Halkidikija i severnog Egeja, pa je strah od snažnijeg potresa realan i opravdan. Ipak, ono što više od svega boli jeste osećaj da se na ovaj sveti prostor ne gleda kao na dragoceni stub duhovnosti i kulturne baštine, već kao na sporednu tačku zemljovida.
- Da je Sveta gora neka hotelska investicija ili luksuzno letovalište, možda bi država reagovala sa više revnosti - primećuje jedan od monaha iz manastira Karakalu.
Dok Svetogorska zajednica sa nadom očekuje nove odluke OASP-a, njen glas postaje sve jasniji: traže se dela, a ne prazne reči. Jer Sveta gora nije samo geografski pojam, niti samo duhovno središte – ona je živi spomenik vere, molitve i podviga, koji zahteva istinsku, a ne deklarativnu zaštitu.
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti ono što vekovima čuva Presveta Bogorodica — duhovnu autonomiju ove monaške republike.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
