Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Sveta gora, kao deo seizmički aktivnog područja severnog Egeja, često je izložena zemljotresima, koji vremenom postaju sve snažniji. U februaru 2025. godine zemljotres jačine 4,6 stepeni Rihterove skale pogodio je ovu monašku republiku, ostavljajući za sobom vidljiva oštećenja na više manastira. Novi potres, zabeležen 7. juna, bio je još jači - 5,3 stepena Rihterove skale, sa epicentrom 9–10 kilometara severozapadno od Kareje - i dodatno je uznemirio monašku zajednicu, produbivši strahove da nadležni i dalje ne reaguju sa neophodnom ozbiljnošću.
Iako je ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Republike Grčke, Janis Kefalogijanis, izjavio da je „bezbednost monaha i poklonika apsolutni prioritet“, brojni oci sa Svete gore sa tugom i razočaranjem svedoče da je „država u potpunosti zanemarila“ posledice zemljotresa koji je 15. februara pogodio ovaj sveti prostor.
Shutterstock/Stanley Kalvan
Sveta gora
Monasi govore o sistemskom nemaru i ćutanju nad svetinjom
Prema izveštaju portala "Vima Orthodoxias", monasi iz više svetogorskih manastira svedoče da je nakon zemljotresa nastala ozbiljna šteta, ali da nikakva konkretna pomoć nije stigla — ni u vidu inženjera, ni tehničkih timova za procenu bezbednosti i sanaciju. U manastirima Dohejariju i Simonopetri srušeni su dimnjaci, a pali su i veliki polijeleji, dok su u manastiru Vatopedu, pored odrona kamenja, zabeležene ozbiljne pukotine unutar manastirskog kompleksa. Monasi su u panici napustili svoje kelije i okupili se u manastirskom dvorištu, moleći se u tišini.
Zabrinutost je dodatno porasla nakon što je jedan poklonik zadobio povredu ramena u manastiru Pantokratoru usled panike. Ovaj nemili događaj jasno je pokazao da ne postoji ni osnovni plan evakuacije, niti sistem zaštite za poklonike u slučaju prirodne nepogode.
Nedostatak konkretnih mera dok vreme prolazi
Civilna zaštita je, preventivno, poslala jedno vozilo Druge jedinice EMAK-a i pripadnike jedinice EMODE u Kareju, administrativni centar Svete gore. Ipak, prema svedočenjima koje prenosi Vima Orthodoxias, ova intervencija ocenjena je kao neadekvatna, naročito kada je reč o udaljenim manastirima do kojih se teško dolazi.
U međuvremenu, Stalna naučna komisija za procenu seizmičkog rizika (OASP) održala je sastanak povodom seizmičke aktivnosti na Svetoj gori. Međutim, kako kažu monasi, „sastanci se drže, a konkretne mere izostaju“. I dalje se čeka dolazak zvanične ekipe inženjera radi stručne procene štete, dok su svetinje prepuštene zubu vremena i nebrige.
shutterstock.com/PhotoStock10
Duhovna tišina pretvara se u glas vapaja
Zemljotres koji je pogodio Svetu goru deo je šire seizmičke serije koja poslednjih meseci uznemirava područje Halkidikija i severnog Egeja, pa je strah od snažnijeg potresa realan i opravdan. Ipak, ono što više od svega boli jeste osećaj da se na ovaj sveti prostor ne gleda kao na dragoceni stub duhovnosti i kulturne baštine, već kao na sporednu tačku zemljovida.
- Da je Sveta gora neka hotelska investicija ili luksuzno letovalište, možda bi država reagovala sa više revnosti - primećuje jedan od monaha iz manastira Karakalu.
Dok Svetogorska zajednica sa nadom očekuje nove odluke OASP-a, njen glas postaje sve jasniji: traže se dela, a ne prazne reči. Jer Sveta gora nije samo geografski pojam, niti samo duhovno središte – ona je živi spomenik vere, molitve i podviga, koji zahteva istinsku, a ne deklarativnu zaštitu.
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti ono što vekovima čuva Presveta Bogorodica — duhovnu autonomiju ove monaške republike.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
