Za sada nema informacija o eventualnoj šteti u svetogorskim manastirima.
Jako podrhtavanje tla jutros je potreslo poluostrvo Atos u Grčkoj, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.
Prema prvim podacima, zemljotres jačine 5,2 stepena Rihterove skale zabeležen je u zapadnom delu Svete Gore, u blizini manastira Dohijar i Konstamonit. Epicentar se nalazio svega desetak kilometara južno od manastira Hilandar, na dubini od oko pet kilometara.
Grčki mediji prenose da je jačina potresa možda bila i veća - čak 5,3 stepena, a podrhtavanje se osetilo i u udaljenom Solunu.
Tlo se nije odmah smirilo - usledila su još najmanje tri naknadna potresa, od kojih je najjači imao magnitudu 4,1 stepen.
Za sada nema informacija o eventualnoj šteti u svetogorskim manastirima.
Ovo nije prvi zemljores u 2025. godini
shutterstock.com/Andrey VP
Zemljotres jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali registrovan je i prvog maja, ove godine, u blizini Svete Gore u Grčkoj.
Epicentar potresa je bio na 20 kilometara od Jerisosa na poluostrvu Halikidiki, a zemljotres je zabeležen u 12.23 sata.
Epicentar potresa bio je osam kilometara severozapadno od Kareje na dubini od pet kilometara.
Seizmičko podrhtavanje osetilo i u Solunu.
Prethodno se na istoj lokaciji dogodio još jedan zemljotres jačine 3,5 jedinica po Rihterovoj skali.
Prema revidiranom rešenju Geodinamičkog instituta, epicentar zemljotresa se nalazio 11 kilometara zapadno-severozapadno od Kareje na dubini od 13 kilometara.
Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC) prethodno je saopštio da se potres dogodio 24 kilometra jugoistočno od grada Jerisos u 16.11 časova po lokalnom vremenu.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Pismo se završava uveravanjem da lični broj nije sredstvo nadzora niti kontrole, već garant "jednakog pristupa svih građana društvenim dobrima" poput zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović upozorava na tri strasti koje uništavaju duhovno pastirstvo i otkriva vrline koje vode ka spasenju i pravoj službi Bogu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović upozorava na tri strasti koje uništavaju duhovno pastirstvo i otkriva vrline koje vode ka spasenju i pravoj službi Bogu.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
