Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Na praznik svetih ravnoapostolnih prosvetitelja Slovena, Kirila i Metodija, kada Crkva proslavlja svetlost pismenosti i duhovne prosvete, u porti drevnog manastira Hilandara dogodio se trenutak duboko simboličan – igumanu ove svetinje, arhimandritu Metodiju, uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, jedno od najviših priznanja dodeljenih u znak blagodarnosti za služenje Bogu, Crkvi i rodu.
Odlikovanje je stiglo s arhijerejskim blagoslovom vladike sremskog Vasilija, povodom prenosa i sahrane posmrtnih ostataka srpskog vojvode Đorđa Stratimirovića u porti manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima – manastira koji je još od 1559. godine istorijski metoh Hilandara. Upravo iz te svetinje vekovima su monasi kretali na put ka Svetoj gori, ka Hilandaru, noseći u srcu zavet svetosavlja.
U ime Odbora za povratak posmrtnih ostataka slavnog vojvode u Otadžbinu, odlikovanje je igumanu Metodiju uručeno od strane predsednika Odbora, Aleksandra Đurđeva, i ostalih članova delegacije. U obrazloženju nagrade istaknuto je da se priznanje dodeljuje iz duboke zahvalnosti za samopregorno služenje igumana Metodija u duhu svetosavske duhovnosti, za njegov trud u očuvanju srpskog identiteta u rasejanju, ali i za poseban doprinos očuvanju duhovne i istorijske baštine Vojvodine.
U ličnosti arhimandrita Metodija prepoznato je tiho i istrajno svedočenje vere koje spaja sve krajeve srpskog naroda u jednu duhovnu celinu – od Hilandara na Svetoj gori, preko Sremskih Karlovaca, do rasejanja širom sveta. U njemu se, kako navode članovi Odbora, nastavlja ono što je vojvoda Stratimirović započeo oružjem, a Crkva nastavila molitvom – borba za očuvanje srpskog bića, slobode i pravoslavne vere.
Podsećanja radi, general Đorđe Stratimirović bio je znameniti vojni i politički vođa Srba u Vojvodini tokom Revolucije 1848. godine. Na čelu šajkaških dobrovoljaca izvojevao je slavnu pobedu nad mađarskom vojskom u Pančevu, 12. juna iste godine, čime je odbranjena tek proglašena Srpska Vojvodina. Kasnije, kao diplomata, služio je interesima naroda i hrišćanstva sve do svoje smrti u Beču 1908. godine. Njegova poslednja želja, zapisana u memoarima Uspomene, bila je da počiva u Sremskim Karlovcima – što je, posle više od jednog veka, i ispunjeno.
Na praznik svetitelja čije ime nosi i sam iguman Metodije, ova simbolična nagrada ne predstavlja samo odlikovanje, već i most između svetovne borbe za narod i duhovnog pregnuća za večnost. U Krstu vožda Stratimirovića Hilandar je još jednom povezan sa Sremskim Karlovcima, a srpski narod podsetio da je njegovo istinsko jedinstvo u veri, istoriji i svetosavskom zavetu.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima.
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Pod svetlošću kandila i uz drevne psalame, monasi uzdižu molitve povodom Blagovesti Presvete Bogorodice – jednog od najvećih hrišćanskih praznika koji vekovima okuplja vernike u tišini i sabranosti.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Katolička Crkva jasno uči sta je potrebno ispuniti pre pristupanja Svetoj Pričesti.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Ovaj pojam označava naizmenično pevanje koje možda ne prepoznajete, a nosi duboku teološku poruku i stvara jedinstven liturgijski dijalog između hora, anđela i vernika.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Sveti oci upozoravaju, a medicina objašnjava: kako razlikovati pravu duhovnu viziju od opasne iluzije.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Politička stranka "Pravoslavna Rusija" poziva na zakonsku zabranu proslava Noći veštica u školama i javnim mestima, tvrdeći da ovaj praznik negativno utiče na mlade i potkopava hrišćanske i kulturne temelje zemlje.
Pokajanje nije ograničeno samo na čin ispovesti, već uključuje celokupan trud ka obnovi zajedništva sa Bogom.
