Foto: preuzeto sa spc.rsMitropolit Hrizostom uručio je igumanu Metodiju Zlatni orden Svetog Petra Dabrobosanskog — najviše priznanje koje Mitropolija dodeljuje za izuzetno služenje Crkvi i narodu
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Sarajevo je ovih dana bilo svedok događaja od izuzetnog duhovnog i istorijskog značaja — po prvi put u zabeleženoj istoriji, jedan iguman manastira Hilandara, arhimandrit Metodije, posetio je prestonicu Mitropolije dabrobosanske. Ova poseta nosi duboko simboličko značenje: ona je most između dve svetinje — Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj i Mitropolije dabrobosanske, koja svojim postojanjem i delanjem svedoči o nepokolebljivoj veri srpskog naroda u ovom delu sveta.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Hrizostom uručio je igumanu Metodiju Zlatni orden Svetog Petra Dabrobosanskog — najviše priznanje koje Mitropolija dodeljuje za izuzetno služenje Crkvi i narodu
Igumana Metodija pratio je monah Tomo, a srdačna dobrodošlica ukazala je na to da je njegov dolazak dugo iščekivan i iskreno priželjkivan. Prva stanica posete bila je rezidencija mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma. Upravo mitropolit Hrizostom je 1997. godine rukopoložio tadašnjeg jerođakona Metodija u čin jeromonaha — duhovna veza dvojice arhipastira tako je ovom prilikom dobila svoju javnu i liturgijsku potvrdu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Mitropolit Hrizostom prilio je igumana Metodija u svojoj rezidenciji u Sarajevu
– Ovo je veliki i istorijski dan za našu Mitropoliju. Blagodarimo što ste nam doneli blagoslov Hilandara, svetitelja Save i Simeona Mirotočivog. Duboke su veze naše Mitropolije i Hilandara, i drago nam je što se one održavaju i obnavljaju – istakao je mitropolit Hrizostom, uručivši gostu Zlatni orden Svetog Petra Dabrobosanskog — najviše priznanje koje Mitropolija dodeljuje za izuzetno služenje Crkvi i narodu.
Poseban deo posete realizovan je na poziv opštine Istočna Ilidža, u okviru manifestacije Dani Hilandara u Istočnom Sarajevu. U hramu Svetog Vasilija Ostroškog na Veljinama, iguman Metodije služio je svetu Liturgiju u sasluženju sa više sveštenika i đakona Mitropolije. Liturgijsko sabranje bilo je ispunjeno molitvenim duhom, a crkveni hor Sloga dodatno je uzneo duše prisutnih pesmom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Iguman Metodije
Obraćajući se vernom narodu, iguman je istakao:
– Veliki je blagoslov biti danas ovde. Ovo mesto svedoči o srpskoj veri i stradanju, ali i o nepokolebljivom duhu. U hramu posvećenom Svetom Vasiliju Ostroškom — koji je, pre nego što je postao arhijerej, godinu dana boravio u Hilandaru — pomolismo se za vas i za ceo srpski rod. Ova poseta ima poseban značaj za mene, jer ove godine obeležavam petnaest godina od mog ustoličenja u tron hilandarskih igumana. Hvala vam na ljubavi i gostoprimstvu.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhimandrit Metodije, iguman Hilandara
Poseban momenat posete bio je i mali pomen koji je iguman Metodije služio u spomen-crkvi Svetog Dimitrija, za sve postradale vojskovođe i vojnike iz prethodnog rata koji su živote dali za veru i otačastvo. Bio je to dirljiv susret sa istorijom i večnim pamćenjem, u kojem se duhovna služba pretvorila u molitveno prizivanje mira.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Iguman Metodije sa vernicima
Svakom prisutnom verniku iguman je poklonio ikonicu i lični blagoslov, ostavljajući u narodu osećaj da je Hilandar — iako kilometrima udaljen — bio tog dana duhovno prisutan u srcu Sarajeva.
Ova poseta, prožeta liturgijskom radošću, istorijskim sećanjem i svetosavskom ljubavlju, ostaje zabeležena kao svetionik nade i vere. Ona svedoči da je Srpska pravoslavna crkva, i u vremenu izazova, živa, prisutna i u narodu ukorenjena — kako na Svetoj gori, tako i na brdima iznad Sarajeva.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
Na praznik svetih Kirila i Metodija arhimandritu Metodiju uručen je Krst vožda Đorđa Stratimirovića, odlikovanje koje je povezalo Svetu goru, Sremske Karlovce i istorijsko sećanje na slavnog vojvodu iz Srpske Vojvodine.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Polievkta po starom kalendaru i Svetog apostola Timoteja po novom. Katolici obeležavaju Svetog Vincenta, đakona i mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Ajet 2:256 iz sure El-Bekare jasno pokazuje da prava vera dolazi iz slobodnog srca i razuma – lekcija koja menja pogled na duhovni izbor i međuljudske odnose.
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
Nakon što je Moskva iznela optužbe, a Fanar ih demantovao, poglavar nepriznate CPC uputio je pismo patrijarhu vaseljenskom tražeći preispitivanje svog statusa i pokretanje procesa koji bi, kako navodi, sprečio "posrbljavanje Crnogoraca".
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Krsnoj slavi prisustvovali su visoki gosti iz crkvenog, političkog i javnog života. Pozdravnu besedu održao je mitropolit niški Arsenije, a zvanicama se obratio i domaćin slave.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
