Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
U tišini saborskih odluka, daleko od svetlosti reflektora i svakodnevne buke, danas su mediji preneli vest koja će dirnuti mnoga srca u Crnoj Gori, a I širom srpskih zemalja. Pozivajući se na izvore bliske Patrijaršiji, mediji su preneli da je Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija za mitropolita – a time je i sama Eparhija uzdignuta u častan čin Mitropolije budimljansko-nikšićke.
Još uvek se čeka zvanično saopštenje Informativne službe Srpske pravoslavne crkve, ali ova vest već odjekuje kao znak prepoznavanja duhovne snage i blagoslovene misije koju vladika Metodije godinama sprovodi među vermin narodom.
Među kamenim stubovima drevnih Đurđevih Stupova, tiho i nenametljivo, oseća se prisustvo Vladike Metodija – arhijereja koji ne viče, ali čije prisustvo odjekuje duboko u srcima vernih. Njegov život, ispisan nevidljivim mastilom Božijeg promisla, jeste svedočanstvo o putu jednog poniznog sluge koji je kroz stradanja, poslušanje i molitvu, uzrastao u jednog od najblagoslovenijih pastira Srpske pravoslavne crkve.
Rođen 1. aprila 1976. godine u Sarajevu kao Ljubiša Ostojić, u porodici Milinka i Dragice, Vladika Metodije još od detinjstva nosi pečat skromnosti, blagosti i duboke duhovnosti. U Sarajevu je započeo život obeležen ljubavlju prema muzici i učenju, ali ratna stradanja prekidaju detinju bezbrižnost. Porodično preseljenje u Podgoricu donosi nove izazove – i duhovnu zrelost.
Printscreen/Клуб Црне Горе и Србије-Подгорица
Iako je završio Ekonomski fakultet, poziv duše ga je 2002. godine doveo pod svodove Cetinjskog manastira – svetilišta u kome se svetootačka predanja pretaču u svakodnevni podvig. U tišini monaških bdenija, 11. jula 2004. godine, zamonašen je i dobija ime Metodije – po svetom slovenskom prosvetitelju, što se pokazalo kao proročanska naznaka njegovog budućeg poslanja.
Jedna od najsvetlijih stranica njegovog životopisa svakako je vreme provedeno uz patrijarha Pavla. Od kraja 2007. godine bio je na poslušanju kelejnika patrijarha Pavla, i na tom poslušanju ostao do njegovog upokojenja. Biti uz takvog duhovnog vođu – tihog, mudrog, pravednog – značilo je učiti ne samo rečima, nego i ćutanjem. Vladika Metodije te godine nosi kao najdragoceniji blagoslov, jer je u njima oblikovan duh episkopa koji zna da govori tiho, ali snažno. Uz Patrijarha Pavla učio je da vera nije samo u govoru, već u svakom pokretu, pogledu i ćutanju. U njegovoj prisutnosti Patrijarh je imao ne samo poslušnika, već i duhovnog saputnika.
shutterstock.com/Nenadmil/Tanjug Vladimir Dimitrijevic
Patrijarh pavle
Mitropolit Amfilohije, još jedan stub duhovnosti i mudrosti naše Crkve, prepoznao je u mladom monahu plamen bogotražitelja. Rukopoložio ga je, odlikovao i postavljao na odgovorne službe – od namesnika Cetinjskog manastira do arhimandrita.
Njegove godine obrazovanja nisu bile puko sticanje znanja, već istinski podvig duha. Diplomski rad o vaspitnoj snazi monaštva i master rad o Zetskom mitropolitu Vavili govore o težnji da se sačuva duhovno nasleđe naroda i prenese pokoljenjima. Učenje grčkog jezika na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, u zemlji svetitelja i pustinjaka, dodatno je obogatilo njegovu dušu i osnažilo ga za još veće zadatke.
Kao episkop dioklijski, a potom i budimljansko-nikšićki, Vladika Metodije se nije uzvisio nad narodom, već se još više spustio do njega. Njegove liturgije odišu smirenjem, njegove besede su blage, a ipak duboko poučne. Njegova prisutnost donosi mir – ne buku, ne spektakl, već tih i postojan plamen duhovne svetlosti. U manastiru Đurđevi Stupovi, u kome je ustoličen od strane Patrijarha Porfirija, zapečaćena je njegova neraskidiva veza sa ovom svetinjom.
Wikipedia
Vladika Metodije
Narod ga vidi kao pastira koji razume, koji ne sudi, koji zna da ćuti kad treba i progovori kad je to neophodno. On nije vladika koji se mora videti – on je vladika koji se oseća. U vremenu buke, Vladika Metodije podseća na drevne svetitelje koji su hodali zemljom ne tražeći aplauz, već duše.
U njegovom pogledu odražava se mudrost Patrijarha Pavla, u njegovoj reči odzvanja tišina Cetinjskog manastira, a u njegovom hodu – sabrani su svi tragovi monaškog podviga, strpljenja i vere.
Crkva u njemu ima tihog svetionika koji ne svetli bučno, ali nikada ne prestaje da gori. Vladika Metodije jeste dar Crkvi, a njegov put – dokaz da pastira još ima, i da znaju da vode narod putem spasenja.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
