U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
U blagoslovenoj tišini manastira Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Župi Nikšićkoj, na Tominu nedelju, duhovno proleće zakucalo je na vrata bogomolje – vrata koja, kako nas poučava Jevanđelje, Gospod ne otključava niti razvaljuje, već kroz njih prolazi svojim vaskrslim telom, donoseći mir, ljubav i večni život. Tog dana, u prisustvu mnogobrojnih vernika i sveštenstva iz eparhija Budimljansko-nikšićke i Crnogorsko-primorske, episkop budimljansko-nikšićki Metodije predvodio je svetu Liturgiju i učinio čin duboke duhovne snage – zamonašio je četiri nove monahinje.
Marija Todorović, Ivana Vilov i Jelisaveta Krulanović postale su monahinje Isidora, Agapija i Stefanija, dok je sestra Amvrosija Sargasjan, već obučena u monašku rasu, dobila ime Petra. Tim činom sestrinstvo manastira Svetog apostola Luke postalo je ne samo brojnije, već i duhovno bogatije – obogaćeno verom, nadom i predanošću onih koje su Hristu rekle „da“ celim svojim bićem, izabravši monaški put kao najdublji izraz ljubavi prema Spasitelju.
Vladika Metodije obratio se okupljenim vernicima besedom punom jevanđelske istine, pokazujući dubinu vere koja se, poput cveta iz kamena, rađa i iz sumnje, kao što se vera Crkve rodila iz sumnje apostola Tome.
- Da nije bilo sumnje Tomove, ne bi bilo vere Crkve - rekao je episkop Metodije, podsećajući da je upravo Toma prvi ispovedio Hrista ne samo kao Gospoda, već i kao Boga, izgovorivši: „Gospod moj i Bog moj.“
Printscreen/Клуб Црне Горе и Србије-Подгорица
Vladika Metodije
Taj uzvik – taj krik vere – postao je temelj i svedočanstvo monaškog zaveta koji su na ovaj dan izgovorile četiri nove duhovne neveste Hristove. Njihov čin nije beg od sveta, već hod ka večnosti, ka istini, ka svetlosti. One nisu samo napustile ono što je zemaljsko – one su, kako je vladika kazao:
- Primile jednu novu porodicu, ne samo iz ovog sestrinstva, nego svih pravoslavnih hrišćana, nebeskih i zemaljskih, postavši pripadnice te božanske zajednice.
U duhu svetog predanja, u rečima koje su odzvanjale kroz vekove – od pustinja Egipta do planina Župe – ponovio se drevni poziv Hristov:
- Ko više voli oca, majku, brata, sestru... više nego mene, nije mene dostojan.
No, ne da bi se svet odbacio, već da bi se u duhovnom srodstvu s Hristom pronašla istinska bliskost i ljubav – ljubav koja ne prestaje ni u ovom ni u onom životu.
Monahinje Isidora, Agapija, Stefanija i Petra postale su svedoci tog večnog poziva i odgovora. Njihov korak nije samo lični čin, već dar celokupnoj Crkvi. Jer svaki novi monah, svaka nova monahinja, jeste nova sveća upaljena pred ikonom Vaskrslog – plamen koji osvetljava put svima koji traže smisao, utehu i večni život.
- Neka vam Bog da Tominu sumnju, ali i njegovo ispovedanje i veru – da osetimo svim svojim srcem i bićem da je Hristos Bog i Spasitelj naš, koji je sve učinio da nas izvede na put spasenja, ne štedeći ni to da strada i umre - poručio je episkop Metodije, zaključujući službu u kojoj se i nebo i zemlja, kao i srca prisutnih, sjediniše u jednoj tajni – tajni večnog predanja Bogu.
Na Tominu nedelju, dok se sećamo sumnje koja je postala stub vere, četiri nova imena upisana su u hroniku večnog monaškog priziva. A manastir Svetog Luke, bogatiji za četiri duše predate Bogu, svedoči da je Crkva – i danas i uvek – živa, duboka i neugasiva.
Nekada razrušen i zaboravljen, manastir Svetog Luke u Kaludri kod berana, danas svedoči o sili vere i nadi u Božju milost. Uoči Vavedenja, ova drevna svetinja je postala bogatija za novu monahinju, dok delovi moštiju apostola i jevanđeliste Luke nastavljaju da privlače vernike iz svih krajeva.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Sofonija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Ageja. Katolici se nalaze u Trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju treći dan Hanuke, a u islamu je ovo dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
