U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
U blagoslovenoj tišini manastira Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Župi Nikšićkoj, na Tominu nedelju, duhovno proleće zakucalo je na vrata bogomolje – vrata koja, kako nas poučava Jevanđelje, Gospod ne otključava niti razvaljuje, već kroz njih prolazi svojim vaskrslim telom, donoseći mir, ljubav i večni život. Tog dana, u prisustvu mnogobrojnih vernika i sveštenstva iz eparhija Budimljansko-nikšićke i Crnogorsko-primorske, episkop budimljansko-nikšićki Metodije predvodio je svetu Liturgiju i učinio čin duboke duhovne snage – zamonašio je četiri nove monahinje.
Marija Todorović, Ivana Vilov i Jelisaveta Krulanović postale su monahinje Isidora, Agapija i Stefanija, dok je sestra Amvrosija Sargasjan, već obučena u monašku rasu, dobila ime Petra. Tim činom sestrinstvo manastira Svetog apostola Luke postalo je ne samo brojnije, već i duhovno bogatije – obogaćeno verom, nadom i predanošću onih koje su Hristu rekle „da“ celim svojim bićem, izabravši monaški put kao najdublji izraz ljubavi prema Spasitelju.
Vladika Metodije obratio se okupljenim vernicima besedom punom jevanđelske istine, pokazujući dubinu vere koja se, poput cveta iz kamena, rađa i iz sumnje, kao što se vera Crkve rodila iz sumnje apostola Tome.
- Da nije bilo sumnje Tomove, ne bi bilo vere Crkve - rekao je episkop Metodije, podsećajući da je upravo Toma prvi ispovedio Hrista ne samo kao Gospoda, već i kao Boga, izgovorivši: „Gospod moj i Bog moj.“
Printscreen/Клуб Црне Горе и Србије-Подгорица
Vladika Metodije
Taj uzvik – taj krik vere – postao je temelj i svedočanstvo monaškog zaveta koji su na ovaj dan izgovorile četiri nove duhovne neveste Hristove. Njihov čin nije beg od sveta, već hod ka večnosti, ka istini, ka svetlosti. One nisu samo napustile ono što je zemaljsko – one su, kako je vladika kazao:
- Primile jednu novu porodicu, ne samo iz ovog sestrinstva, nego svih pravoslavnih hrišćana, nebeskih i zemaljskih, postavši pripadnice te božanske zajednice.
U duhu svetog predanja, u rečima koje su odzvanjale kroz vekove – od pustinja Egipta do planina Župe – ponovio se drevni poziv Hristov:
- Ko više voli oca, majku, brata, sestru... više nego mene, nije mene dostojan.
No, ne da bi se svet odbacio, već da bi se u duhovnom srodstvu s Hristom pronašla istinska bliskost i ljubav – ljubav koja ne prestaje ni u ovom ni u onom životu.
Monahinje Isidora, Agapija, Stefanija i Petra postale su svedoci tog večnog poziva i odgovora. Njihov korak nije samo lični čin, već dar celokupnoj Crkvi. Jer svaki novi monah, svaka nova monahinja, jeste nova sveća upaljena pred ikonom Vaskrslog – plamen koji osvetljava put svima koji traže smisao, utehu i večni život.
- Neka vam Bog da Tominu sumnju, ali i njegovo ispovedanje i veru – da osetimo svim svojim srcem i bićem da je Hristos Bog i Spasitelj naš, koji je sve učinio da nas izvede na put spasenja, ne štedeći ni to da strada i umre - poručio je episkop Metodije, zaključujući službu u kojoj se i nebo i zemlja, kao i srca prisutnih, sjediniše u jednoj tajni – tajni večnog predanja Bogu.
Na Tominu nedelju, dok se sećamo sumnje koja je postala stub vere, četiri nova imena upisana su u hroniku večnog monaškog priziva. A manastir Svetog Luke, bogatiji za četiri duše predate Bogu, svedoči da je Crkva – i danas i uvek – živa, duboka i neugasiva.
Nekada razrušen i zaboravljen, manastir Svetog Luke u Kaludri kod berana, danas svedoči o sili vere i nadi u Božju milost. Uoči Vavedenja, ova drevna svetinja je postala bogatija za novu monahinju, dok delovi moštiju apostola i jevanđeliste Luke nastavljaju da privlače vernike iz svih krajeva.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
