U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
U blagoslovenoj tišini manastira Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Župi Nikšićkoj, na Tominu nedelju, duhovno proleće zakucalo je na vrata bogomolje – vrata koja, kako nas poučava Jevanđelje, Gospod ne otključava niti razvaljuje, već kroz njih prolazi svojim vaskrslim telom, donoseći mir, ljubav i večni život. Tog dana, u prisustvu mnogobrojnih vernika i sveštenstva iz eparhija Budimljansko-nikšićke i Crnogorsko-primorske, episkop budimljansko-nikšićki Metodije predvodio je svetu Liturgiju i učinio čin duboke duhovne snage – zamonašio je četiri nove monahinje.
Marija Todorović, Ivana Vilov i Jelisaveta Krulanović postale su monahinje Isidora, Agapija i Stefanija, dok je sestra Amvrosija Sargasjan, već obučena u monašku rasu, dobila ime Petra. Tim činom sestrinstvo manastira Svetog apostola Luke postalo je ne samo brojnije, već i duhovno bogatije – obogaćeno verom, nadom i predanošću onih koje su Hristu rekle „da“ celim svojim bićem, izabravši monaški put kao najdublji izraz ljubavi prema Spasitelju.
Vladika Metodije obratio se okupljenim vernicima besedom punom jevanđelske istine, pokazujući dubinu vere koja se, poput cveta iz kamena, rađa i iz sumnje, kao što se vera Crkve rodila iz sumnje apostola Tome.
- Da nije bilo sumnje Tomove, ne bi bilo vere Crkve - rekao je episkop Metodije, podsećajući da je upravo Toma prvi ispovedio Hrista ne samo kao Gospoda, već i kao Boga, izgovorivši: „Gospod moj i Bog moj.“
Printscreen/Клуб Црне Горе и Србије-Подгорица
Vladika Metodije
Taj uzvik – taj krik vere – postao je temelj i svedočanstvo monaškog zaveta koji su na ovaj dan izgovorile četiri nove duhovne neveste Hristove. Njihov čin nije beg od sveta, već hod ka večnosti, ka istini, ka svetlosti. One nisu samo napustile ono što je zemaljsko – one su, kako je vladika kazao:
- Primile jednu novu porodicu, ne samo iz ovog sestrinstva, nego svih pravoslavnih hrišćana, nebeskih i zemaljskih, postavši pripadnice te božanske zajednice.
U duhu svetog predanja, u rečima koje su odzvanjale kroz vekove – od pustinja Egipta do planina Župe – ponovio se drevni poziv Hristov:
- Ko više voli oca, majku, brata, sestru... više nego mene, nije mene dostojan.
No, ne da bi se svet odbacio, već da bi se u duhovnom srodstvu s Hristom pronašla istinska bliskost i ljubav – ljubav koja ne prestaje ni u ovom ni u onom životu.
Monahinje Isidora, Agapija, Stefanija i Petra postale su svedoci tog večnog poziva i odgovora. Njihov korak nije samo lični čin, već dar celokupnoj Crkvi. Jer svaki novi monah, svaka nova monahinja, jeste nova sveća upaljena pred ikonom Vaskrslog – plamen koji osvetljava put svima koji traže smisao, utehu i večni život.
- Neka vam Bog da Tominu sumnju, ali i njegovo ispovedanje i veru – da osetimo svim svojim srcem i bićem da je Hristos Bog i Spasitelj naš, koji je sve učinio da nas izvede na put spasenja, ne štedeći ni to da strada i umre - poručio je episkop Metodije, zaključujući službu u kojoj se i nebo i zemlja, kao i srca prisutnih, sjediniše u jednoj tajni – tajni večnog predanja Bogu.
Na Tominu nedelju, dok se sećamo sumnje koja je postala stub vere, četiri nova imena upisana su u hroniku večnog monaškog priziva. A manastir Svetog Luke, bogatiji za četiri duše predate Bogu, svedoči da je Crkva – i danas i uvek – živa, duboka i neugasiva.
Nekada razrušen i zaboravljen, manastir Svetog Luke u Kaludri kod berana, danas svedoči o sili vere i nadi u Božju milost. Uoči Vavedenja, ova drevna svetinja je postala bogatija za novu monahinju, dok delovi moštiju apostola i jevanđeliste Luke nastavljaju da privlače vernike iz svih krajeva.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
Na naučnom skupu u organizaciji Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Foči otvorena su najdublja pitanja hrišćanske teologije: da li arijanizam živi i danas, šta nas uči Sveti Sava i kako izgleda dijalog Jerusalima i Atine u vremenu razdvojenih svetova.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U saopštenju objavljenom na veb stranici CER-a su naveli da su iz uprave sarajevskog "Svisotela" u kojem je skup trebao da bude održan iznenada otkazali ranije rezervacije što su ocenili šokantnim.
Poseta visoke delegacije ruske Dume Kosmetu 1994. godine donela je neobičan i dirljiv trenutak — prizor koji je šokirao i naučnika, nekadašnjeg komunistu i kosmonauta, ostavljajući dubok trag i podsećajući na neprekidno prisustvo Božje milosti u našoj istoriji i tradiciji.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako Crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
