U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
U blagoslovenoj tišini manastira Svetog apostola i jevanđeliste Luke u Župi Nikšićkoj, na Tominu nedelju, duhovno proleće zakucalo je na vrata bogomolje – vrata koja, kako nas poučava Jevanđelje, Gospod ne otključava niti razvaljuje, već kroz njih prolazi svojim vaskrslim telom, donoseći mir, ljubav i večni život. Tog dana, u prisustvu mnogobrojnih vernika i sveštenstva iz eparhija Budimljansko-nikšićke i Crnogorsko-primorske, episkop budimljansko-nikšićki Metodije predvodio je svetu Liturgiju i učinio čin duboke duhovne snage – zamonašio je četiri nove monahinje.
Marija Todorović, Ivana Vilov i Jelisaveta Krulanović postale su monahinje Isidora, Agapija i Stefanija, dok je sestra Amvrosija Sargasjan, već obučena u monašku rasu, dobila ime Petra. Tim činom sestrinstvo manastira Svetog apostola Luke postalo je ne samo brojnije, već i duhovno bogatije – obogaćeno verom, nadom i predanošću onih koje su Hristu rekle „da“ celim svojim bićem, izabravši monaški put kao najdublji izraz ljubavi prema Spasitelju.
Vladika Metodije obratio se okupljenim vernicima besedom punom jevanđelske istine, pokazujući dubinu vere koja se, poput cveta iz kamena, rađa i iz sumnje, kao što se vera Crkve rodila iz sumnje apostola Tome.
- Da nije bilo sumnje Tomove, ne bi bilo vere Crkve - rekao je episkop Metodije, podsećajući da je upravo Toma prvi ispovedio Hrista ne samo kao Gospoda, već i kao Boga, izgovorivši: „Gospod moj i Bog moj.“
Printscreen/Клуб Црне Горе и Србије-Подгорица
Vladika Metodije
Taj uzvik – taj krik vere – postao je temelj i svedočanstvo monaškog zaveta koji su na ovaj dan izgovorile četiri nove duhovne neveste Hristove. Njihov čin nije beg od sveta, već hod ka večnosti, ka istini, ka svetlosti. One nisu samo napustile ono što je zemaljsko – one su, kako je vladika kazao:
- Primile jednu novu porodicu, ne samo iz ovog sestrinstva, nego svih pravoslavnih hrišćana, nebeskih i zemaljskih, postavši pripadnice te božanske zajednice.
U duhu svetog predanja, u rečima koje su odzvanjale kroz vekove – od pustinja Egipta do planina Župe – ponovio se drevni poziv Hristov:
- Ko više voli oca, majku, brata, sestru... više nego mene, nije mene dostojan.
No, ne da bi se svet odbacio, već da bi se u duhovnom srodstvu s Hristom pronašla istinska bliskost i ljubav – ljubav koja ne prestaje ni u ovom ni u onom životu.
Monahinje Isidora, Agapija, Stefanija i Petra postale su svedoci tog večnog poziva i odgovora. Njihov korak nije samo lični čin, već dar celokupnoj Crkvi. Jer svaki novi monah, svaka nova monahinja, jeste nova sveća upaljena pred ikonom Vaskrslog – plamen koji osvetljava put svima koji traže smisao, utehu i večni život.
- Neka vam Bog da Tominu sumnju, ali i njegovo ispovedanje i veru – da osetimo svim svojim srcem i bićem da je Hristos Bog i Spasitelj naš, koji je sve učinio da nas izvede na put spasenja, ne štedeći ni to da strada i umre - poručio je episkop Metodije, zaključujući službu u kojoj se i nebo i zemlja, kao i srca prisutnih, sjediniše u jednoj tajni – tajni večnog predanja Bogu.
Na Tominu nedelju, dok se sećamo sumnje koja je postala stub vere, četiri nova imena upisana su u hroniku večnog monaškog priziva. A manastir Svetog Luke, bogatiji za četiri duše predate Bogu, svedoči da je Crkva – i danas i uvek – živa, duboka i neugasiva.
Nekada razrušen i zaboravljen, manastir Svetog Luke u Kaludri kod berana, danas svedoči o sili vere i nadi u Božju milost. Uoči Vavedenja, ova drevna svetinja je postala bogatija za novu monahinju, dok delovi moštiju apostola i jevanđeliste Luke nastavljaju da privlače vernike iz svih krajeva.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Slancima, poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio je tri nova monaha, podsećajući ih na važnost poslušanja, smirenja i života u skladu sa božanskim načelima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
