Serija potresa narušila je spokoj u Vrtu Presvete Bogorodice, dok monasi upozoravaju na izostanak državne reakcije, tehničke zaštite i prisustva stručnjaka, i sve glasnije pozivaju na hitnu intervenciju.
Velika uznemirenost narušila je monaški mir na Svetoj gori, jer je u poslednja 24 sata, od ponedeljka uveče do utorka uveče, zabeleženo petnaest zemljotresa. Serija potresa izazvala je nemir među oko 1.800 monaha koji žive u dvadeset manastira, kelijama i skitovima.
Serija uzastopnih zemljotresa ponovo je u prvi plan iznela višegodišnji zahtev svetogoraca za ozbiljnu državnu brigu i tehničke intervencije, koje, kako tvrde, u potpunosti izostaju.
- Od februara 2025. pa do danas, nijedan stručnjak iz državnih institucija Grčke nije došao na Svetu goru da utvrdi gde se tačno nalazi rased. Nisu doneli nijedan specijalizovani uređaj, kao što je to bio slučaj na Santoriniju - izjavio je za portal Vima Orthodoxias jedan starac, svetogorac, očigledno ogorčen.
Prema podacima Geodinamičkog instituta Nacionalne opservatorije u Atini, potresi su bili slabijeg do umerenog intenziteta, ali je njihova učestalost izazvala osećaj stalne nesigurnosti. Mnogi monasi, naročito oni u starim kelijama i udaljenim skitovima, nemaju poverenja u državu, koja ih je, kako kažu, „potpuno zaboravila“.
Uprkos višestrukim prijavama, Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu Grčke do sada nije poslalo nijednu mešovitu stručnu ekipu inženjera i geologa, niti je postavljena oprema za kontinuirano praćenje tektonske aktivnosti, kao što je uobičajeno u drugim seizmički aktivnim oblastima. I Tehnička komora Grčke ističe isto, upozoravajući više puta na potrebu provera u verskim i istorijskim kompleksima.
- Država sramoti Svetu goru svojom nezainteresovanošću. Umesto da dođu i vide gde je rased, ostavljaju ga da tiho škrguće pod našim nogama - navodi jedan mlađi svetogorac.
Uznemirenost vlada i u krugovima Nezavisne uprave za javne nabavke, jer se, prema navedenim tvrdnjama, nisu aktivirala finansijska sredstva za protivseizmičku zaštitu poluostrva, dok su starije studije ostale „zakopane“. Neki monasi već pozivaju na hitan sastanak pod okriljem državnog sekretara za unutrašnje poslove Grčke, nadležnog za Makedoniju i Trakiju, uz učešće svih nadležnih strana.
Ovi zemljotresi su probudili sećanja na snažan potres iz 2014. godine, ali i na strukturna oštećenja koja su primetna u pojedinim manastirima. Centar za antisismičku politiku (OASP) ističe da nedostatak mapiranja aktivnih raseda na poluostrvu Svete gore predstavlja naučni i politički propust.
Religija.rs pažljivo prati razvoj situacije i donosi glasove zabrinutosti iz Vrta Presvete Bogorodice, tamo gde državne institucije Grčke, izgleda, ćute, dok se zemlja pod nogama trese.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Jaki potresi jačine 4,8 stepeni po Rihteru osetili su se širom Halkidikija, Soluna, pa čak i u susednim državama. Nadležne službe su u pripravnosti, dok monasi mirno poručuju: „Uzdamо se u Boga.“
Rased ispod Atosa ponovo se aktivirao, izazivajući potres od 4,6 Rihtera. Nadležni sprovode hitne mere, dok je u školama u okolnoj regiji obustavljena nastava. Stručnjaci upozoravaju na nastavak seizmičke aktivnosti u narednom periodu.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
