Bio je sin Simeona Uroša Nemanjića i sinovac Cara Dušana.
Prepodobni Joasaf, Jovan Uroš, bio je poslednji muški izdanak loze Nemanjića. Ujedno je i poslednji srpski vladar koji je nosio carsku titulu.
Bio je sin Simeona Uroša Nemanjića i sinovac Cara Dušana. Nakon nekoliko godina vladavine, odrekao se carskog prestola i zamonašio u manastiru Veliki Meteor, gde počivaju njegove mošti. Vest o tome da je nasledio presto zatekla ga je na Svetoj gori.
Kada su Turci zauzeli Tesaliju, nekoliko godina proveo je živeći u svetogorskom manastiru Vatopedu, gde su svojevremeno, dva veka ranije, boravili i njegovi preci, monasi Simeon i Sava.
Wikipedia
Sveti Simeon
Zajedno sa Svetim Atanasijem Meteorskim, svojim duhovnim ocem, ubrojan je u ktitore Meteora.
Kao i drugi Nemanjići, podizao je crkve i pomagao mnoge manastire. Upokojio se, nakon više od četiri decenije monaškog života, u jednoj maloj keliji na Meteoru 1423. godine. Njegove mošti se danas nalaze u manastiru Preobraženja Gospodnjeg na Meteorima.
Prošle godine je u mitropoliji Stagonskoj upriličen simpozijum povodom 600 godina upokojenja ovog Prepodobnog, na kojem su učestvovali iguman i bratija manastira Hilandara.
Tom prilikom je dogovoreno da mitropolit i iguman donesu delić moštiju Prepodobnog Joasafa na dar srpskom manastiru na Svetoj Gori, što je i ostvareno.
Prilikom posete Svetoj carskoj srpskoj lavri, kao blagoslov iz manastira Veliki Meteor, doneo je delić moštiju Prepodobnog Joasafa, koji će i ostati kao dar umanastiru Hilandaru.
Tropar Svetom Joasafu
"Srcem i dušom si zavoleo Gospoda Hrista, sve lepote sveta si ostavio, i više si voleo da u smirenju i poslušanju Bogu služiš, nego da na prestolu carskom sediš. Zato te pobožno hvalimo i svetu uspomenu tvoju proslavljamo, kličući: Oče Joasafe, bogoblaženi, moli Hrista Boga, za spasenje našeg roda hrišćanskog".
Kancelarija za poklonike Svetog manastira Hilandara obaveštava sve zainteresovane poklonike da su termini za posetu manastiru popunjeni do kraja 2025. godine.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Na ulazu u manastir stoje uputstva koja nisu puka pravila ponašanja, već deo viševekovnog poretka Svete Gore. Zašto se određene navike ostavljaju pred kapijom Atosa i kakvu poruku Epistati upućuju poklonicima?
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
