Bratija svetogorskoj manastira nas podseća da je svakodnevna borba protiv praznih reči ključ duhovnog očišćenja i povezanosti s Bogom.
Hilandar je jedno od najvažnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, zahvaljujući relativnoj zaštiti od napada i pljačkanja, kao i sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, manastir je bio pošteđen sudbine koja je zadesila mnoge druge srpske manastire.
Međutim, osim lokacije čitava Sveta gora je pod zaštitom molitva koje se tamo neprestano izgovaraju duže od jednog milenijuma.
Ona nikada ne prestaje i sastavni je deo svakodnevnice ovog čudesnog mesta. Njene reči se čuju i tokom obeda monaha, ali i nakon što se obrok završi. O tome je jednom prilikom pričao arhimandrit Pajsije Hilandarac.
Youtube/WORLD OF ADVENTURES
Monasi Svete gore.
Koliko Svetogorci vode računa da ne padnu u praznoslovlje potvrđuje primer iz njegove priče.
- Kad se završi trpeza, monasi izlaze iz trpezarije. Kad svi izađu, kuvar i trpezar prilaze igumanu uzimajući blagoslov, a onda se bratija vraća u trpezariju, kako bi pomogli da se sredi trpeza i operu sudovi. Da ne bi došlo do praznoslovlja, jedan od onih koji je grlatiji, obrati se najstarijem od prisutnih: „Oče, blagoslovi“ i kada ovaj kaže: „Bog da blagoslovi“, on počinje da govori Isusovu molitvu, i to malo glasnije, tako da odzvanjaju cela kuhinja i trpezarija.
Kako je rekao tada arhimandrit Pajsije, molitvom se prostor čisti,a naš um zajedno za okolinom prima blažene poruke.
- Ali, ne smeta, to je molitva; ona osvećuje sav vazduh, sav prostor. I, polako, reči te molitve ulaze u naše glave.
Mudre reči oca Pajsija nas podseća da je molitva ne samo izvor duhovne snage već i most koji spaja čoveka sa Božijom blagodaću, dok praznoslovlje ostaje prepreka koja nas odvaja od istinske povezanosti s Bogom. Monasi Svete gore svedoče kako pažljivo izbegavaju isprazne reči, stavljajući molitvu na prvo mesto u svakodnevnom životu. Kroz tihovanje i molitvu, prostor se čisti, a um postaje otvoren za neprestane poruke blagoslova.
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Dok se širom zemlje širi trend razgovora s "duhovima", iguman Manastira Ribnica snažnim rečima podseća da je jedina istinska veza s upokojenima u molitvi, a ne u obmanama koje otvaraju vrata zlu.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
