Na Svetoj gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Sveta gora na poluostrvu Halkidiki je mesto gde se veruje da zemlja dodiruje nebo. Ovaj sveti prostor, poznat i kao Atos, vekovima je dom pravoslavnih monaha i simbol molitve, tišine i duhovnog mira.
Prema predanju, Bogorodica je blagoslovila ovo mesto, zapečativši ga kao svoj vrt, prostor posvećen veri i molitvi.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović je rekao da je pre dolaska Bogorodice, treći prst Halkidikija bio naseljen od davnina, a stanovnici su živeli u malim gradovima.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Dušan Milovanović.
Oko 34. godine nove ere, Presveta Bogorodica je putovala na Kipar, ali ju je bura nanela na obalu Svete gore, tada poznatu kao Akte.
Po dolasku, krstila je lokalno stanovništvo i osnovala prvu hrišćansku zajednicu, što se smatra početkom svetosti ovog mesta.
Prema predanju, Bogorodica je rekla:
"Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od Sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na ovom mestu i na onima koji ovde borave s verom."
Kroz vekove, stanovnici poluostrva su se povlačili, ostavljajući prostor monasima. Na Svetoj Gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Šta je Avato?
Približavanja žena Svetoj gori i pokušaji ulaska dešavala su se mnogo puta kroz istoriju.
Pobornici očuvanja Avata smatraju da bi njegovo ukidanje označilo kraj kolevke pravoslavlja, dok pobornici ukidanja govore da on u sebi nosi prevaziđena razdvajanja karakteristična za minule epohe i pozivaju se na inovacije koje uvodi rimokatolička crkva koja dozvoljava i ženama da činodejstvuju. Ove rasprva zadiru u osnovna pitanja vere.
Činjenica je da su svetogorski zakon kroz vekove poštovale kako žene tako i inoverni pa čak i osvajači.
Bilo je dosta slučajeva kršenja Avata. Kao što potvrđuje zakon Svete gore koji je donet 1924 i potvrđen od strane tačke 105 Ustava na poluostrvu Atos ulazak žena se izričito zabranjuje – član 186.
U carskim tipicima koji su činili osnovno telo pisanog svetogorskog prava vrlo rano se susreće izričita zabrana ulaska na Svetu goru žena, golobradih dečaka i uškopljenika.
Na Svetu goru ne mogu ni ženke životinja - osim mačaka. Izuzetak su i divlje životinje - pošto ih je teško kontrolisati.
Legenda kaže da je strogi glas Bogorodice zaustavio caricu Pulheriju kada je poželela da poseti manastire, što je dodatno učvrstilo ovo pravilo.
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Svete gore desio se u 10. veku kada je Sveti Atanasije Atonski osnovao manastir Velika Lavra, uz pomoć vizantijskih careva.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Sveta gora.
Taj manastir postao je model za sve buduće svetogorske manastire. Prvi pravni dokument koji je regulisao život na Svetoj gori je tipik napisan 970. godine i definisao je monaške zakone, gostoljublje i duhovni život.
Danas, Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i nasleđa Majke Božje. Njeni manastiri čuvaju tradiciju, a monasi kroz molitvu i posvećenost prenose svetlost vere budućim generacijama.
Zatvor za nepoštovanje zabrane
Jedno od objašnjenja je da je ženama zabranjen pristup kako monahe ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije. Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo.
Razlog? Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.
Sve do početka 20. veka na Svetu goru je bilo moguće ići preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom.
Međutim, nakon što su pojedine žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu goru grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora!
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Sveto tlo Atosa predstavlja duhovnu kuću pravoslavni narod, ali posebno su interesantne činjenice vezane i za jedinu bolnicu na poluostrvu, koja se nalazi u srpskom manastiru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
