Na Svetoj gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Sveta gora na poluostrvu Halkidiki je mesto gde se veruje da zemlja dodiruje nebo. Ovaj sveti prostor, poznat i kao Atos, vekovima je dom pravoslavnih monaha i simbol molitve, tišine i duhovnog mira.
Prema predanju, Bogorodica je blagoslovila ovo mesto, zapečativši ga kao svoj vrt, prostor posvećen veri i molitvi.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović je rekao da je pre dolaska Bogorodice, treći prst Halkidikija bio naseljen od davnina, a stanovnici su živeli u malim gradovima.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Dušan Milovanović.
Oko 34. godine nove ere, Presveta Bogorodica je putovala na Kipar, ali ju je bura nanela na obalu Svete gore, tada poznatu kao Akte.
Po dolasku, krstila je lokalno stanovništvo i osnovala prvu hrišćansku zajednicu, što se smatra početkom svetosti ovog mesta.
Prema predanju, Bogorodica je rekla:
"Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od Sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na ovom mestu i na onima koji ovde borave s verom."
Kroz vekove, stanovnici poluostrva su se povlačili, ostavljajući prostor monasima. Na Svetoj Gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Šta je Avato?
Približavanja žena Svetoj gori i pokušaji ulaska dešavala su se mnogo puta kroz istoriju.
Pobornici očuvanja Avata smatraju da bi njegovo ukidanje označilo kraj kolevke pravoslavlja, dok pobornici ukidanja govore da on u sebi nosi prevaziđena razdvajanja karakteristična za minule epohe i pozivaju se na inovacije koje uvodi rimokatolička crkva koja dozvoljava i ženama da činodejstvuju. Ove rasprva zadiru u osnovna pitanja vere.
Činjenica je da su svetogorski zakon kroz vekove poštovale kako žene tako i inoverni pa čak i osvajači.
Bilo je dosta slučajeva kršenja Avata. Kao što potvrđuje zakon Svete gore koji je donet 1924 i potvrđen od strane tačke 105 Ustava na poluostrvu Atos ulazak žena se izričito zabranjuje – član 186.
U carskim tipicima koji su činili osnovno telo pisanog svetogorskog prava vrlo rano se susreće izričita zabrana ulaska na Svetu goru žena, golobradih dečaka i uškopljenika.
Na Svetu goru ne mogu ni ženke životinja - osim mačaka. Izuzetak su i divlje životinje - pošto ih je teško kontrolisati.
Legenda kaže da je strogi glas Bogorodice zaustavio caricu Pulheriju kada je poželela da poseti manastire, što je dodatno učvrstilo ovo pravilo.
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Svete gore desio se u 10. veku kada je Sveti Atanasije Atonski osnovao manastir Velika Lavra, uz pomoć vizantijskih careva.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Sveta gora.
Taj manastir postao je model za sve buduće svetogorske manastire. Prvi pravni dokument koji je regulisao život na Svetoj gori je tipik napisan 970. godine i definisao je monaške zakone, gostoljublje i duhovni život.
Danas, Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i nasleđa Majke Božje. Njeni manastiri čuvaju tradiciju, a monasi kroz molitvu i posvećenost prenose svetlost vere budućim generacijama.
Zatvor za nepoštovanje zabrane
Jedno od objašnjenja je da je ženama zabranjen pristup kako monahe ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije. Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo.
Razlog? Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.
Sve do početka 20. veka na Svetu goru je bilo moguće ići preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom.
Međutim, nakon što su pojedine žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu goru grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora!
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
