Na Svetoj gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Sveta gora na poluostrvu Halkidiki je mesto gde se veruje da zemlja dodiruje nebo. Ovaj sveti prostor, poznat i kao Atos, vekovima je dom pravoslavnih monaha i simbol molitve, tišine i duhovnog mira.
Prema predanju, Bogorodica je blagoslovila ovo mesto, zapečativši ga kao svoj vrt, prostor posvećen veri i molitvi.
Istoričar umetnosti Dušan Milovanović je rekao da je pre dolaska Bogorodice, treći prst Halkidikija bio naseljen od davnina, a stanovnici su živeli u malim gradovima.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Dušan Milovanović.
Oko 34. godine nove ere, Presveta Bogorodica je putovala na Kipar, ali ju je bura nanela na obalu Svete gore, tada poznatu kao Akte.
Po dolasku, krstila je lokalno stanovništvo i osnovala prvu hrišćansku zajednicu, što se smatra početkom svetosti ovog mesta.
Prema predanju, Bogorodica je rekla:
"Neka ovo mesto bude moj udeo, predato meni od Sina mojega i Boga mojega. Blagodat Božja neka bude na ovom mestu i na onima koji ovde borave s verom."
Kroz vekove, stanovnici poluostrva su se povlačili, ostavljajući prostor monasima. Na Svetoj Gori, žene nisu dozvoljene zbog zakona poznatog kao Avato.
Šta je Avato?
Približavanja žena Svetoj gori i pokušaji ulaska dešavala su se mnogo puta kroz istoriju.
Pobornici očuvanja Avata smatraju da bi njegovo ukidanje označilo kraj kolevke pravoslavlja, dok pobornici ukidanja govore da on u sebi nosi prevaziđena razdvajanja karakteristična za minule epohe i pozivaju se na inovacije koje uvodi rimokatolička crkva koja dozvoljava i ženama da činodejstvuju. Ove rasprva zadiru u osnovna pitanja vere.
Činjenica je da su svetogorski zakon kroz vekove poštovale kako žene tako i inoverni pa čak i osvajači.
Bilo je dosta slučajeva kršenja Avata. Kao što potvrđuje zakon Svete gore koji je donet 1924 i potvrđen od strane tačke 105 Ustava na poluostrvu Atos ulazak žena se izričito zabranjuje – član 186.
U carskim tipicima koji su činili osnovno telo pisanog svetogorskog prava vrlo rano se susreće izričita zabrana ulaska na Svetu goru žena, golobradih dečaka i uškopljenika.
Na Svetu goru ne mogu ni ženke životinja - osim mačaka. Izuzetak su i divlje životinje - pošto ih je teško kontrolisati.
Legenda kaže da je strogi glas Bogorodice zaustavio caricu Pulheriju kada je poželela da poseti manastire, što je dodatno učvrstilo ovo pravilo.
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Svete gore desio se u 10. veku kada je Sveti Atanasije Atonski osnovao manastir Velika Lavra, uz pomoć vizantijskih careva.
Sylvain THOMAS / AFP / Profimedia
Sveta gora.
Taj manastir postao je model za sve buduće svetogorske manastire. Prvi pravni dokument koji je regulisao život na Svetoj gori je tipik napisan 970. godine i definisao je monaške zakone, gostoljublje i duhovni život.
Danas, Sveta gora ostaje simbol duhovne snage i nasleđa Majke Božje. Njeni manastiri čuvaju tradiciju, a monasi kroz molitvu i posvećenost prenose svetlost vere budućim generacijama.
Zatvor za nepoštovanje zabrane
Jedno od objašnjenja je da je ženama zabranjen pristup kako monahe ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije. Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo.
Razlog? Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.
Sve do početka 20. veka na Svetu goru je bilo moguće ići preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom.
Međutim, nakon što su pojedine žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu goru grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora!
Poluostrvo Atos je prepuno različitih vrsta ptica, insekata, šumskih životinjica koje ovde uživaju u rajskoj prirodi. Ima dosta divljih svinja po šumama, ali one gotovo nikada ne napadaju ljude, baš kao i šakali i zmije.
Porodica Ivanović iz Paraćina napravila je mozaik za manastir Hilandar na Svetoj Gori, prikazujući scenu Vavedenja presvete Bogorodice. Mozaik, sa više od milion kamenčića, stakla i paste, rađen je četiri godine, koristeći staru inverznu tehniku, a biće postavljen na ulazu u Hilandar.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
