Kaže da Grčka kao članica Evropske unija, ima značajnu obavezu da zaštiti hrišćanske populacije u Siriji i na Bliskom istoku.
Grčki ministar odbrane, Nikos Dendijas, skreće pažnju na potrebu zaštite hrišćana u Siriji i širem Bliskom istoku, podižući ovo pitanje na viši nivo, tokom sastanaka sa stranim zvaničnicima, kako u inostranstvu, tako i tokom njihovih poseta Grčkoj.
Ovo je bio slučaj i tokom njegove nedavne posete Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na sastancima u ministarstvu sa ambasadorima stranih zemalja u Atini, prenose grčke novine "To Vima".
Vredno je podsetiti se na izjave grčkog ministra odbrane o ovoj temi u njegovom intervjuu za "To Vima tis Kyriakis":
- Naša zemlja mora da podrži još jedan prioritet, koji želim ponovo da istaknem. Kao Grčka i članica Evropske unija, imamo značajnu obavezu da zaštitimo hrišćanske populacije u Siriji i na Bliskom istoku. Takođe imamo dužnost da čuvamo religiozne spomenike hrišćanstva, naročito one iz oblasti pravoslavnog hrišćanstva u tom regionu. Ne možemo samo da peremo ruke od ovoga ili pretpostavimo da je to odgovornost nekog drugog—što god to značilo. Ova pitanja moraju biti na našem dnevnom redu. Ovi spomenici odražavaju kulturno prisustvo koje traje milenijumima. Većina njih nije stara samo 100, 200 ili 300 godina. Bilo bi to tragedija da nestanu u našem vremenu.
Zanimljivo je da je grčki ministar odbrane takođe postavio ovo pitanje zaštite hrišćana u Siriji i širem regionu Bliskog istoka sa ambasadorima zemalja članica EU u Atini tokom radnog doručka 9. decembra 2024. godine, odmah nakon pada Asadovog režima.
Napadi na pravoslavne hrišćane i uništavanje svetinja postali svakodnevnica nakon pada vlade u Siriji.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Alep , najveći grad u Siriji i istorijsko raskršće kultura i religija, ostaje u ožiljcima višegodišnjeg građanskog rata koji je potresao zemlju.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Pre-Partenon je uništen tokom persijskog pljačkanja Atine 480. p.n.e. prilikom persijanskog napada na grad, pri čemu su Persijanci nemilosrdno uništili i spalili još nedovršeni Pre-Partenon i druge građevine.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
