Kada monah preminе, telo se ne kupa niti presvlači, osim ako nije preminuo u mantiji, u tom slučaju mu se ona oblači.
Telo monaha koji umre na Svetoj gori sahranjuje se na malom manastirskom groblju, koje je veličine nekoliko kvadratnih metara.
Ovaj običaj traje vekovima. Kada se monah upokoji, telo se ne kupa niti presvlači, osim ako nije preminuo u mantiji, u tom slučaju mu se ona oblači.
YT/BalkanTrip TV
Manastirsko groblje i crkva u pozadini
Obred obavlja otac, kojeg izabere iguman. Nakon toga telo se polaže na mantiju, a potom se ušiva unutar nje. Na kraju, na grudi pokojnika stavlja se ikona Presvete Bogorodice.
Crkva iz doba kralja Milutina
Grobljanska crkva iz vremena kralja Milutina je treća važna građevina u Hilandaru, sada posvećena Blagoveštenju, a nekada, po svoj prilici, apostolima Petru i Pavlu. Nalazi se na sto metara ispred glavnog ulaza u manastir. I ona je pretrpela izmene 1762. i 1868. godine. Njenu starost mogućno je odrediti jedino na osnovu osobina njenog tipa, načina građenja i stila sačuvanih fresaka - što je vezuje za doba obnove Hilandara pod kraljem Milutinom.
Podeljena je na dva sprata: u donjem delu je kripta sa kosturnicom. Dole se, u posebnim jamama, čuvaju kosti upokojenih monaha, a u po pet niša, izgrađenih uz podužne zidove, postavljene su police u koje su smeštene lobanje. Takav način polaganja kostiju vajkadašnji je na Svetoj gori. U gornjem delu građevine nalazi se jednobrodna crkva sa trodelnim oltarskim prostorom i pripratom.
Kako na čin sahrane gledaju Svetogorci?
Video Printscreen You tube
Monah Nikolaj
Hilandarski monah Nikolaj kaže da je razlika između sahrane na Svetoj gori i na nekom drugom mestu u tome kako na taj čin gledaju oni koji nekog sahranjuju.
- Mi monahe sahranjujemo sa velikom radošću u nadi na život večni. Kada se neko upokoji celu noć monasi čitaju Psaltir, ne sahranjuju se u sanduku već u mantiji. Predanje kaže da one lobanje koje su bele govore o tome kako je monah ugodio Bogu, one koje su braon znači da je monah živeo svetovnim životom, dok ne valjaju one lobanje koje su crne je se smatra da takav monah nije ispunio monaški zavet i monasi se mole za njega.
Donji deo građevine bio je izidan lomljenim kamenom, gornji - na južnoj, istočnoj i zapadnoj strani - kamenim kvaderima i opekom. Južna strana, okrenuta prema manastiru, bila je posebno istaknuta pomoću četiri stepenasto uvučena prislonjena luka, izvedena u opeci. Ispod lukova su tri polukružno završena prozora i jedna vrata.
Hilandarska grobljanska crkva sagrađena je prema tipu hramova na sprat, koji su u istočnom hrišćanstvu, u Vizantiji i na Zapadu, korišćeni za sahranjivanje. Najstariji sačuvani hramovi su na Istoku - u Carigradu su iz srednjeg vizantijskog doba, a u Srbiji i Bugarskoj nastajali su između 12. i 14. veka. Po načinu zidanja grobljanska crkva vezana je za arhitekturu iz vremena Paleologa. Njena uloga u životu manastira je velika jer se u njoj vrši služba povezana sa kultom mrtvih. Zbog toga je, posle glavnog hrama i trpezarije, po veličini treća kultna građevina u manastiru Hilandaru.
Proces sahrane monaha
Monah, koji ima za poslušanje održavanje manastirskog groblja, odlazi na groblje kako bi pripremio grobnicu za sahranu.
Po pravilu, otkopava grob onog upokojenog sabrata koji je najduže u grobu, pazeći pritom da ne bude manje od tri godine od sahrane tog brata kojeg će otkopati. Ukoliko nema takvog kopa novu raku.
Nakon svete liturgije, monah koji ima poslušanje da brine o kosturnici i groblju, pere lobanju i sve nađene kosti uljem i vinom i ispisavši ime monaha na njegovoj lobanji polaže je u manastirsku kosturnicu na policu među ostale lobanje, dok ostale kosti stavlja na posebno mesto sa drugima.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Jedna od većih svetinja manastira Hilandara je i bunar Svetog Save. Nalazi se ispod prozora kelije u kojoj se upokojio Sveti Simeon Mirotočivi 1200. godine.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera Akakijem, Menandrom i Polienom, postradao je za veru u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
U eri kada se sve glasnije govori o očuvanju svetootačke vere, sve češće se pominje ime patrijarha koji je početkom 20. veka zagovarao dijalog s rimokatolicima i anglikancima, ostavivši iza sebe nasleđe koje se ne slavi, već preispituje.
