Kada monah preminе, telo se ne kupa niti presvlači, osim ako nije preminuo u mantiji, u tom slučaju mu se ona oblači.
Telo monaha koji umre na Svetoj gori sahranjuje se na malom manastirskom groblju, koje je veličine nekoliko kvadratnih metara.
Ovaj običaj traje vekovima. Kada se monah upokoji, telo se ne kupa niti presvlači, osim ako nije preminuo u mantiji, u tom slučaju mu se ona oblači.
YT/BalkanTrip TV
Manastirsko groblje i crkva u pozadini
Obred obavlja otac, kojeg izabere iguman. Nakon toga telo se polaže na mantiju, a potom se ušiva unutar nje. Na kraju, na grudi pokojnika stavlja se ikona Presvete Bogorodice.
Crkva iz doba kralja Milutina
Grobljanska crkva iz vremena kralja Milutina je treća važna građevina u Hilandaru, sada posvećena Blagoveštenju, a nekada, po svoj prilici, apostolima Petru i Pavlu. Nalazi se na sto metara ispred glavnog ulaza u manastir. I ona je pretrpela izmene 1762. i 1868. godine. Njenu starost mogućno je odrediti jedino na osnovu osobina njenog tipa, načina građenja i stila sačuvanih fresaka - što je vezuje za doba obnove Hilandara pod kraljem Milutinom.
Podeljena je na dva sprata: u donjem delu je kripta sa kosturnicom. Dole se, u posebnim jamama, čuvaju kosti upokojenih monaha, a u po pet niša, izgrađenih uz podužne zidove, postavljene su police u koje su smeštene lobanje. Takav način polaganja kostiju vajkadašnji je na Svetoj gori. U gornjem delu građevine nalazi se jednobrodna crkva sa trodelnim oltarskim prostorom i pripratom.
Kako na čin sahrane gledaju Svetogorci?
Video Printscreen You tube
Monah Nikolaj
Hilandarski monah Nikolaj kaže da je razlika između sahrane na Svetoj gori i na nekom drugom mestu u tome kako na taj čin gledaju oni koji nekog sahranjuju.
- Mi monahe sahranjujemo sa velikom radošću u nadi na život večni. Kada se neko upokoji celu noć monasi čitaju Psaltir, ne sahranjuju se u sanduku već u mantiji. Predanje kaže da one lobanje koje su bele govore o tome kako je monah ugodio Bogu, one koje su braon znači da je monah živeo svetovnim životom, dok ne valjaju one lobanje koje su crne je se smatra da takav monah nije ispunio monaški zavet i monasi se mole za njega.
Donji deo građevine bio je izidan lomljenim kamenom, gornji - na južnoj, istočnoj i zapadnoj strani - kamenim kvaderima i opekom. Južna strana, okrenuta prema manastiru, bila je posebno istaknuta pomoću četiri stepenasto uvučena prislonjena luka, izvedena u opeci. Ispod lukova su tri polukružno završena prozora i jedna vrata.
Hilandarska grobljanska crkva sagrađena je prema tipu hramova na sprat, koji su u istočnom hrišćanstvu, u Vizantiji i na Zapadu, korišćeni za sahranjivanje. Najstariji sačuvani hramovi su na Istoku - u Carigradu su iz srednjeg vizantijskog doba, a u Srbiji i Bugarskoj nastajali su između 12. i 14. veka. Po načinu zidanja grobljanska crkva vezana je za arhitekturu iz vremena Paleologa. Njena uloga u životu manastira je velika jer se u njoj vrši služba povezana sa kultom mrtvih. Zbog toga je, posle glavnog hrama i trpezarije, po veličini treća kultna građevina u manastiru Hilandaru.
Proces sahrane monaha
Monah, koji ima za poslušanje održavanje manastirskog groblja, odlazi na groblje kako bi pripremio grobnicu za sahranu.
Po pravilu, otkopava grob onog upokojenog sabrata koji je najduže u grobu, pazeći pritom da ne bude manje od tri godine od sahrane tog brata kojeg će otkopati. Ukoliko nema takvog kopa novu raku.
Nakon svete liturgije, monah koji ima poslušanje da brine o kosturnici i groblju, pere lobanju i sve nađene kosti uljem i vinom i ispisavši ime monaha na njegovoj lobanji polaže je u manastirsku kosturnicu na policu među ostale lobanje, dok ostale kosti stavlja na posebno mesto sa drugima.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Opštežiće se svakako vezuje za drevno monaško predanje, a idioritmijski poredak je karakterističan za prelomne istorijske trenutke, doba pozne Vizantije i period turske vlasti.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Proslavljeni holivudski glumac, reditelj i producent stigao je u srpsku carsku lavru na Svetoj gori, gde će dočekati jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.
U svakodnevici često čujemo savete da se molimo — pred spavanje, pre obroka, u radosti i u nevolji. Ali da li znamo šta svaka molitva znači i zbog čega je razumevanje njenih oblika ključno za dublji duhovni život?
U besedi za 18. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na savršeno jedinstvo Svete Trojice i uči nas kako blagodat Duha Svetoga vodi vernike ka razumevanju Božje slave.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
