Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije.
Na dan pretprazništva Bogojavljenja, 18. januara 2025. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava Krstovdan, u svetogorskom manastiru Hilandar upokojio se monah Mitrofan Hilandarac, dugogodišnji član bratije ove svetinje, koji je ceo svoj monaški život posvetio službi Bogu i bratskoj ljubavi. Ovaj tihi monah, poznat po svojoj skromnosti i predanosti, živeo je u miru, ustrajući u svojim duhovnim dužnostima i učeći sve one koji su dolazili u Hilandar kako da život posvete veri i ljubavi prema Bogu.
Otac Mitrofan, rođen kao Luka Konculić 31. januara 1957. godine u mestu Gornje Babice u Bosni i Hercegovini, bio je sin Milana i Mare, koji su ga odgajali u vernosti i pobožnosti. Po dolasku u Hilandar 8. marta 2002. godine, kao iskušenik, počeo je novo poglavlje svog života. Njegov monaški put započeo je u svetoj tišini Hilandara, gde je 12. maja 2004. godine zamonašen, a u martu 2015. godine primio je Veliku schimu, što je bio značajan korak na njegovom duhovnom putu.
Poslednje godine svog monaštva, monah Mitrofan služio je sa dubokom predanošću kao član Svetožiteljskog sabora staraca manastira Hilandara, a od 13. januara 2018. godine obavljao je dužnost epitraha, što je činilo njegovu službu još svetijom i odgovornijom.
Schutterstock
Manastir Hilandar
Iako se nikada nije isticao niti tražio pažnju, monah Mitrofan bio je poznat među svojom braćom i brojnim vernicima po svom mirnom i vedrom duhu. Njegovo posvećenje u manastirskoj knjižari, gde je bio u kontaktu sa mnogim poklonicima, ostalo je zabeleženo u srcima svih koji su ga sreli.
Poklonici su ga pamtili po osmehu koji nije silazio sa njegovog lica, a koji je svakoga podsećao na istinsku snagu ljubavi i dobrote u Bogu. Njegovo smireno i predano čitanje Akatista Bogorodici oduvek je bilo jedno od njegovih najlepših obeležja, pri čemu je svaki stih donosio mir i toplinu, koji su osvajali svakog vernika.
Monah Mitrofan Hilandarac, u svom tišinom ispunjenom životu, nije samo bio duhovni vodič onima koji su ga poznavali, već i verni sluga Božiji, koji je svojom posvećenošću i smirenjem svedočio o neprolaznoj vrednosti duhovnog života. Iako je njegov odlazak iz ovog sveta obeležen tugom, njegov trag i duhovna zaostavština živeće kroz sve one koji su ga poznavali i ljubili, a posebno u molitvama koje će se uznositi za njegovu dušu.
Teško pogođeni ratnim iskustvima, 22 momka prešla su hiljadu kilometara u potrazi za duhovnim mirom. Njihov četvorodnevni boravak na Atosu pružio im je trenutke utehe i novu snagu za suočavanje sa traumama.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Novog Bogoslova po starom i Blagovesti po novom kalendaru. Katolici slave Navještenje (Blagovesti), dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
