Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije.
Na dan pretprazništva Bogojavljenja, 18. januara 2025. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava Krstovdan, u svetogorskom manastiru Hilandar upokojio se monah Mitrofan Hilandarac, dugogodišnji član bratije ove svetinje, koji je ceo svoj monaški život posvetio službi Bogu i bratskoj ljubavi. Ovaj tihi monah, poznat po svojoj skromnosti i predanosti, živeo je u miru, ustrajući u svojim duhovnim dužnostima i učeći sve one koji su dolazili u Hilandar kako da život posvete veri i ljubavi prema Bogu.
Otac Mitrofan, rođen kao Luka Konculić 31. januara 1957. godine u mestu Gornje Babice u Bosni i Hercegovini, bio je sin Milana i Mare, koji su ga odgajali u vernosti i pobožnosti. Po dolasku u Hilandar 8. marta 2002. godine, kao iskušenik, počeo je novo poglavlje svog života. Njegov monaški put započeo je u svetoj tišini Hilandara, gde je 12. maja 2004. godine zamonašen, a u martu 2015. godine primio je Veliku schimu, što je bio značajan korak na njegovom duhovnom putu.
Poslednje godine svog monaštva, monah Mitrofan služio je sa dubokom predanošću kao član Svetožiteljskog sabora staraca manastira Hilandara, a od 13. januara 2018. godine obavljao je dužnost epitraha, što je činilo njegovu službu još svetijom i odgovornijom.
Schutterstock
Manastir Hilandar
Iako se nikada nije isticao niti tražio pažnju, monah Mitrofan bio je poznat među svojom braćom i brojnim vernicima po svom mirnom i vedrom duhu. Njegovo posvećenje u manastirskoj knjižari, gde je bio u kontaktu sa mnogim poklonicima, ostalo je zabeleženo u srcima svih koji su ga sreli.
Poklonici su ga pamtili po osmehu koji nije silazio sa njegovog lica, a koji je svakoga podsećao na istinsku snagu ljubavi i dobrote u Bogu. Njegovo smireno i predano čitanje Akatista Bogorodici oduvek je bilo jedno od njegovih najlepših obeležja, pri čemu je svaki stih donosio mir i toplinu, koji su osvajali svakog vernika.
Monah Mitrofan Hilandarac, u svom tišinom ispunjenom životu, nije samo bio duhovni vodič onima koji su ga poznavali, već i verni sluga Božiji, koji je svojom posvećenošću i smirenjem svedočio o neprolaznoj vrednosti duhovnog života. Iako je njegov odlazak iz ovog sveta obeležen tugom, njegov trag i duhovna zaostavština živeće kroz sve one koji su ga poznavali i ljubili, a posebno u molitvama koje će se uznositi za njegovu dušu.
Teško pogođeni ratnim iskustvima, 22 momka prešla su hiljadu kilometara u potrazi za duhovnim mirom. Njihov četvorodnevni boravak na Atosu pružio im je trenutke utehe i novu snagu za suočavanje sa traumama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
