Dok tlo podrhtava, monasi sa Atosa podsećaju na snagu vere i molitve u suočavanju sa izazovima – da li je serija zemljotresa samo prirodni fenomen ili opomena na dublje duhovne istine?
Još jedan zemljotres jačine 3,1 stepen Rihterove skale zabeležen je ovog vikenda na Svetoj Gori. Prema podacima Geodinamičkog instituta, epicentar zemljotresa bio je 10 kilometara zapadno-severozapadno od Kareje, dok je hipocentar, odnosno tačka u kojoj se potres javlja, procenjen na dubini od 10 kilometara.
U proteklih pet meseci, područje Svete gore beleži intenzivnu seizmičku aktivnost. Ovaj zemljotres je deo serije potresa koji su uznemirili monahe i hodočasnike Svete gore. Mnogi pažljivo prate razvoj situacije, dok učestalost potresa izaziva zabrinutost.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Sveta gora
Uprkos kontinuiranoj seizmičkoj aktivnosti, monasi Svete gore zadržavaju spokoj i nastavljaju da žive u duhu molitve.
- U poslednjih pet meseci potresi su česti, najmanje dva do tri nedeljno. Mi smo navikli na osećaj tla koje se trese pod nogama, ali osećamo da nešto dolazi - napominje starac Josif iz Katunakije, ukazujući na moguću vezu između učestalosti potresa i duhovnih ili geoloških dešavanja, prenosi portal Vima Orthodoxias,
Starac Isaija iz jednog poznatog atonskog manastira dodaje:
- Živim na Svetoj gori 40 godina, ali ovako nešto nisam doživeo. Svakih nekoliko dana Atos se trese.
On izražava zabrinutost zbog učestalosti zemljotresa, ali naglašava da monasi i dalje spokojno obavljaju svoje monaške dužnosti, verujući da je sve pod Božjim promislom.
Printscreen/vatopedi.gr
Svetogorski monasi izražava zabrinutost zbog učestalosti zemljotresa, ali naglašava da i dalje spokojno obavljaju svoje monaške dužnosti
Sledeći vekovnu tradiciju, monasi Svete gore se suočavaju sa izazovima kroz veru i molitvu. Za njih, svaka prirodna pojava predstavlja priliku za jačanje duhovnog života i poverenja u Božju promisao.
Zbog geografskog položaja u severnom Egeju, Sveta gora je smeštena u seizmogenu zonu. Naučnici prate aktivnosti u ovom području i ističu da su manji zemljotresi uobičajeni i ne moraju nužno da predviđaju veće potrese. Ipak, učestalost potresa budno se prati i procenjuje od strane nadležnih službi.
I pored ovih izazova, monasi nastavljaju svoj svakodnevni život u duhu molitve, koja im je glavni štit od svih iskušenja. Kako kažu: „Zemlja može da se trese, ali naša vera ostaje nepokolebljiva.“
Dok se tlo trese, monasi Atosa pokazuju kako vera može biti nepokolebljivi oslonac čak i u najneizvesnijim vremenima. Njihov spokoj i poverenje u Božju promisao svedoče o snazi molitve koja nadilazi sve što zemaljske sile mogu da donesu. Možda nam upravo kroz ove potrese priroda šalje poruku – da je vreme da se i mi probudimo duhovno i potpuno oslonimo na veru, jer, kako kaže Gospod: „Ne boj se, samo veruj.“ (Marko 5:36).
Na Atosu, priroda ponekad prekine spokoj potresima zemlje, ali čuvari drevnih manastira, kao i hodočasnici, nemaju razloga za strah. Profesor seizmologije sa Univerziteta u Solunu umirujuće govori o prognozi za nastavak seizmičke aktivnosti na ovom svetom poluostrvu.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Upravitelj Svete gore Alkiviadis Stefanis otkrio je da je pozvao Donalda Trampa da poseti Atos, a američka reakcija bila je iznenađujuće pozitivna. Moguća poseta imala bi istorijski i duhovni značaj za ceo pravoslavni svet.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
