Dok tlo podrhtava, monasi sa Atosa podsećaju na snagu vere i molitve u suočavanju sa izazovima – da li je serija zemljotresa samo prirodni fenomen ili opomena na dublje duhovne istine?
Još jedan zemljotres jačine 3,1 stepen Rihterove skale zabeležen je ovog vikenda na Svetoj Gori. Prema podacima Geodinamičkog instituta, epicentar zemljotresa bio je 10 kilometara zapadno-severozapadno od Kareje, dok je hipocentar, odnosno tačka u kojoj se potres javlja, procenjen na dubini od 10 kilometara.
U proteklih pet meseci, područje Svete gore beleži intenzivnu seizmičku aktivnost. Ovaj zemljotres je deo serije potresa koji su uznemirili monahe i hodočasnike Svete gore. Mnogi pažljivo prate razvoj situacije, dok učestalost potresa izaziva zabrinutost.
Printscreen/YouTube/BalkanTripTV
Sveta gora
Uprkos kontinuiranoj seizmičkoj aktivnosti, monasi Svete gore zadržavaju spokoj i nastavljaju da žive u duhu molitve.
- U poslednjih pet meseci potresi su česti, najmanje dva do tri nedeljno. Mi smo navikli na osećaj tla koje se trese pod nogama, ali osećamo da nešto dolazi - napominje starac Josif iz Katunakije, ukazujući na moguću vezu između učestalosti potresa i duhovnih ili geoloških dešavanja, prenosi portal Vima Orthodoxias,
Starac Isaija iz jednog poznatog atonskog manastira dodaje:
- Živim na Svetoj gori 40 godina, ali ovako nešto nisam doživeo. Svakih nekoliko dana Atos se trese.
On izražava zabrinutost zbog učestalosti zemljotresa, ali naglašava da monasi i dalje spokojno obavljaju svoje monaške dužnosti, verujući da je sve pod Božjim promislom.
Printscreen/vatopedi.gr
Svetogorski monasi izražava zabrinutost zbog učestalosti zemljotresa, ali naglašava da i dalje spokojno obavljaju svoje monaške dužnosti
Sledeći vekovnu tradiciju, monasi Svete gore se suočavaju sa izazovima kroz veru i molitvu. Za njih, svaka prirodna pojava predstavlja priliku za jačanje duhovnog života i poverenja u Božju promisao.
Zbog geografskog položaja u severnom Egeju, Sveta gora je smeštena u seizmogenu zonu. Naučnici prate aktivnosti u ovom području i ističu da su manji zemljotresi uobičajeni i ne moraju nužno da predviđaju veće potrese. Ipak, učestalost potresa budno se prati i procenjuje od strane nadležnih službi.
I pored ovih izazova, monasi nastavljaju svoj svakodnevni život u duhu molitve, koja im je glavni štit od svih iskušenja. Kako kažu: „Zemlja može da se trese, ali naša vera ostaje nepokolebljiva.“
Dok se tlo trese, monasi Atosa pokazuju kako vera može biti nepokolebljivi oslonac čak i u najneizvesnijim vremenima. Njihov spokoj i poverenje u Božju promisao svedoče o snazi molitve koja nadilazi sve što zemaljske sile mogu da donesu. Možda nam upravo kroz ove potrese priroda šalje poruku – da je vreme da se i mi probudimo duhovno i potpuno oslonimo na veru, jer, kako kaže Gospod: „Ne boj se, samo veruj.“ (Marko 5:36).
Na Atosu, priroda ponekad prekine spokoj potresima zemlje, ali čuvari drevnih manastira, kao i hodočasnici, nemaju razloga za strah. Profesor seizmologije sa Univerziteta u Solunu umirujuće govori o prognozi za nastavak seizmičke aktivnosti na ovom svetom poluostrvu.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Prema Svetom Teofanu, pravi početak "samoispravljanja" leži u buđenju samoodricanja u srcu, što je osnova za obnavljanje pravde i ljubavi. Kada se ove vrline ponovo uspostave, sve ostale vrline oživljavaju, i tada čovek postaje stvarno lep u očima Božijim, iako spolja možda ne izgleda kao model savršenstva prema ljudskim merilima. Najvažnije, kako Sveti Teofan ističe, nije sud ljudski, već sud Božiji, koji je jedini koji treba da nas vodi.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Nakon što je dan "D" na Atosu prošao mirno, organizacija "Pravoslavlje ili smrt" oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Bratija ovog manastirskog kompleksa odlučna je da odbrani ovu svetinju od prinudnog iseljenja, poručujući da su spremni na sve u slučaju pooštravanja situacije i eventualne eskalacije sukoba.
Prema Svetom Teofanu, pravi početak "samoispravljanja" leži u buđenju samoodricanja u srcu, što je osnova za obnavljanje pravde i ljubavi. Kada se ove vrline ponovo uspostave, sve ostale vrline oživljavaju, i tada čovek postaje stvarno lep u očima Božijim, iako spolja možda ne izgleda kao model savršenstva prema ljudskim merilima. Najvažnije, kako Sveti Teofan ističe, nije sud ljudski, već sud Božiji, koji je jedini koji treba da nas vodi.
Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života.
Celivanje ruke svešteniku simbolizuje zahvalnost za njegovu ulogu posrednika između vernika i Isusa Hrista, dok je i znak poštovanja prema Hristu, jer sveštenik deluje u njegovo ime.
Isprobajte recept za mekano i mirisno pecivo koje je idealno za svaki dan posta na ulju, ali i za svečane prilike. Priprema je jednostavna, a ukus nezaboravan – biće to ljubav na prvi zalogaj!
Film „Božiji čovek“, posvećen životu i delu Svetog Nektarija, biće dostupan na Netfliksu. Ovo ostvarenje je postalo međunarodni filmski fenomen, osvojivši nagrade na mnogobrojnim filmskim festivalima.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Na portalu crkve i danas stoji tabla: "U slavu srećnog spasenja vrhovnog komandanta Kraljevske srpske vojske Njegovog veličanstva kralja Aleksandara i ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inženjerijskih trupa.”
Zapitajte se: živite li svoju veru kroz molitvu, pokajanje i Svete tajne, ili ostajete na površini? Hristov poziv na istinsku zajednicu s Njim kroz pričešće otkriva put do spasenja i večnog života.
