Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Hrišćanstvo nije filozofija, ni teorija života. To je put. Put koji čoveku ne nudi lagodnost, nego istinu. Ne obećava brz uspeh, već spasenje duše. I to ne kroz velika dela koja zadivljuju svet, već kroz unutrašnju borbu, samoprevazilaženje, milosrđe, skromnost i - ljubav.
U samom središtu hrišćanskog učenja stoji zapovest ljubavi: ljubavi prema Bogu, ali i ljubavi prema bližnjem, pa čak i prema neprijatelju. Hrišćanstvo ne traži od čoveka da bude snažan u očima sveta, već da bude blag u srcu. Ono ne postavlja kao cilj spoljašnju ispravnost, već unutrašnju istinu.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja. U Jevanđeljima nas uči da gledamo srce čovekovo, a ne njegovu spoljašnjost; da ne sakupljamo blago na zemlji, nego na nebu; da volimo one koji nas ne vole, da dajemo bez očekivanja, da budemo krotki, tihi, puni vere.
Hrišćanstvo nas poziva da svakoga dana proveravamo svoju savest. Jesmo li pomogli onome kome je pomoć bila potrebna? Jesmo li uputili lepu reč umesto osude? Jesmo li se setili siromaha, bolesnog, zaboravljenog? I ne samo da činimo dobra dela, već da ih činimo iz čistog, iskrenog srca, ne iz koristi ili slave, nego iz ljubavi.
Zato u hrišćanstvu nije dovoljno samo "činiti dobro“ — važno je iz kakvog duha to činimo. Jer, Bog ne gleda spoljašnje, nego unutrašnje. Ne meri broj koraka koje smo napravili, nego dubinu pokajanja, veličinu smirenosti, širinu milosrđa. On ne traži savršene ljude, već one koji teže da ljube istinom.
Upravo zbog toga je srce čovekovo najdublje merilo njegove vere. Srce koje zna da prepozna tuđu patnju, da pruži ruku, da oprosti, da se povuče kad je potrebno, ali i da govori kada mora — to je srce koje je oblikovano hrišćanskom verom.
Na tu duboku istinu nas podseća i Sveti Jovan Kronštatski, govoreći jednostavno, ali silno:
"Zapamti - Gospod daje po srcu. Kakvo je srce - takav je i dar.”
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
