Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Hrišćanstvo nije filozofija, ni teorija života. To je put. Put koji čoveku ne nudi lagodnost, nego istinu. Ne obećava brz uspeh, već spasenje duše. I to ne kroz velika dela koja zadivljuju svet, već kroz unutrašnju borbu, samoprevazilaženje, milosrđe, skromnost i - ljubav.
U samom središtu hrišćanskog učenja stoji zapovest ljubavi: ljubavi prema Bogu, ali i ljubavi prema bližnjem, pa čak i prema neprijatelju. Hrišćanstvo ne traži od čoveka da bude snažan u očima sveta, već da bude blag u srcu. Ono ne postavlja kao cilj spoljašnju ispravnost, već unutrašnju istinu.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja. U Jevanđeljima nas uči da gledamo srce čovekovo, a ne njegovu spoljašnjost; da ne sakupljamo blago na zemlji, nego na nebu; da volimo one koji nas ne vole, da dajemo bez očekivanja, da budemo krotki, tihi, puni vere.
Hrišćanstvo nas poziva da svakoga dana proveravamo svoju savest. Jesmo li pomogli onome kome je pomoć bila potrebna? Jesmo li uputili lepu reč umesto osude? Jesmo li se setili siromaha, bolesnog, zaboravljenog? I ne samo da činimo dobra dela, već da ih činimo iz čistog, iskrenog srca, ne iz koristi ili slave, nego iz ljubavi.
Zato u hrišćanstvu nije dovoljno samo "činiti dobro“ — važno je iz kakvog duha to činimo. Jer, Bog ne gleda spoljašnje, nego unutrašnje. Ne meri broj koraka koje smo napravili, nego dubinu pokajanja, veličinu smirenosti, širinu milosrđa. On ne traži savršene ljude, već one koji teže da ljube istinom.
Upravo zbog toga je srce čovekovo najdublje merilo njegove vere. Srce koje zna da prepozna tuđu patnju, da pruži ruku, da oprosti, da se povuče kad je potrebno, ali i da govori kada mora — to je srce koje je oblikovano hrišćanskom verom.
Na tu duboku istinu nas podseća i Sveti Jovan Kronštatski, govoreći jednostavno, ali silno:
"Zapamti - Gospod daje po srcu. Kakvo je srce - takav je i dar.”
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
