Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
Hrišćanstvo nije filozofija, ni teorija života. To je put. Put koji čoveku ne nudi lagodnost, nego istinu. Ne obećava brz uspeh, već spasenje duše. I to ne kroz velika dela koja zadivljuju svet, već kroz unutrašnju borbu, samoprevazilaženje, milosrđe, skromnost i - ljubav.
U samom središtu hrišćanskog učenja stoji zapovest ljubavi: ljubavi prema Bogu, ali i ljubavi prema bližnjem, pa čak i prema neprijatelju. Hrišćanstvo ne traži od čoveka da bude snažan u očima sveta, već da bude blag u srcu. Ono ne postavlja kao cilj spoljašnju ispravnost, već unutrašnju istinu.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja. U Jevanđeljima nas uči da gledamo srce čovekovo, a ne njegovu spoljašnjost; da ne sakupljamo blago na zemlji, nego na nebu; da volimo one koji nas ne vole, da dajemo bez očekivanja, da budemo krotki, tihi, puni vere.
Hrišćanstvo nas poziva da svakoga dana proveravamo svoju savest. Jesmo li pomogli onome kome je pomoć bila potrebna? Jesmo li uputili lepu reč umesto osude? Jesmo li se setili siromaha, bolesnog, zaboravljenog? I ne samo da činimo dobra dela, već da ih činimo iz čistog, iskrenog srca, ne iz koristi ili slave, nego iz ljubavi.
Zato u hrišćanstvu nije dovoljno samo "činiti dobro“ — važno je iz kakvog duha to činimo. Jer, Bog ne gleda spoljašnje, nego unutrašnje. Ne meri broj koraka koje smo napravili, nego dubinu pokajanja, veličinu smirenosti, širinu milosrđa. On ne traži savršene ljude, već one koji teže da ljube istinom.
Upravo zbog toga je srce čovekovo najdublje merilo njegove vere. Srce koje zna da prepozna tuđu patnju, da pruži ruku, da oprosti, da se povuče kad je potrebno, ali i da govori kada mora — to je srce koje je oblikovano hrišćanskom verom.
Na tu duboku istinu nas podseća i Sveti Jovan Kronštatski, govoreći jednostavno, ali silno:
"Zapamti - Gospod daje po srcu. Kakvo je srce - takav je i dar.”
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Post se ne ukida zbog slave.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
