Sveti Pavle Preprosti je veoma voleo svoju ženu, ali je znao da se ljubav ne može nametnuti
U vremenu u kojem živimo, preljube postaju sve učestaliji problem, a emocionalne posledice su često teške i bolne. Mnogi ljudi teško pronalaze način da se nose sa ovim iskustvom, koje narušava poverenje i unosi nemir u njihove živote. Ipak, i u takvim trenucima moguće je ostati dostojanstven, miran i staložen.
To je potvrdio i arhimandrit Andrej Konanos kroz primer života jednog izuzetnog čoveka, koji je kasnije postao svetitelj.
Arhimandrit Andrej prepričao je, naime, iskustvo Svetog Pavla Preprostog, velikog podvižnika i čudotvorca Crkve, koga je žena prevarila i kako je on to dostojno podneo.
- Dozvolite mi da vam ispričam kako je postupio jedan čovek, budući svetitelj, kada je, vraćajući se kući, zatekao svoju ženu sa drugim. On je veoma voleo svoju ženu, ali je znao da se ljubav ne može nametnuti. Želeo je da i ona njega voli, ali shvatio je da to nije moguće. Tada joj je rekao: "Pošto si sa drugim, to znači da ne želiš da budeš sa mnom. Oprosti, odlazim".
Printscreen / YouTube / Duhovnik biblioteka
Arhimandrit Andrej kaže da je Sveti Pavle voleo svoju ženu, ali i da je shvatio da mora spasti sebe
Otišao je, ne iz mržnje, već iz ljubavi prema sebi i poštovanja prema slobodi druge osobe. Postao je učenik Svetog Antonija i izabrao put duhovnog podviga.
- On je tako snažno voleo svoju ženu da je uvažavao njenu slobodu čak i kada je grešila. Nije mogao na silu da je primora da ga zavoli, ali je isto tako izbegavao da je mrzi. Rekao je: "Pitanje je šta ću činiti sam sa sobom. Ako je neophodno da budem bolestan zajedno sa tobom da bi me zavolela, ako je neophodno da se razbolim da bih te naterao da postaneš onakvom kakvu želim da ti budeš, to je onda besmisleno"!
Sa ovom spoznajom, Sveti Pavle je ustao i otišao u pustinju sa rečima: "Idem makar sebe da spasim!“
Arhimandrit Andrej nas podseća da smo svi dužni da učimo ovu lekciju – da se okrenemo sebi, u dobrom smislu te reči, i da brinemo o sopstvenoj duši i unutrašnjem miru čak i kada se jedna ovakva stvar dogodi.
- Mi smo dužni da se učimo ovome, učimo da se okrenemo sebi – u dobrom smislu ove reči, da se pobrinemo o svojoj duši, o miru unutrašnjeg sveta. U pitanju nije prezir prema drugim ljudima, već ukazivanje pomoći jer ako budeš u stanju da im predaš taj spokoj i mir, onda ćeš ih učiniti boljima, dok naprotiv, svađa koja je nastala iz želje da pomogneš i izmeniš situaciju ne predstavlja pomoć.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
