Sveti Pavle Preprosti je veoma voleo svoju ženu, ali je znao da se ljubav ne može nametnuti
U vremenu u kojem živimo, preljube postaju sve učestaliji problem, a emocionalne posledice su često teške i bolne. Mnogi ljudi teško pronalaze način da se nose sa ovim iskustvom, koje narušava poverenje i unosi nemir u njihove živote. Ipak, i u takvim trenucima moguće je ostati dostojanstven, miran i staložen.
To je potvrdio i arhimandrit Andrej Konanos kroz primer života jednog izuzetnog čoveka, koji je kasnije postao svetitelj.
Arhimandrit Andrej prepričao je, naime, iskustvo Svetog Pavla Preprostog, velikog podvižnika i čudotvorca Crkve, koga je žena prevarila i kako je on to dostojno podneo.
- Dozvolite mi da vam ispričam kako je postupio jedan čovek, budući svetitelj, kada je, vraćajući se kući, zatekao svoju ženu sa drugim. On je veoma voleo svoju ženu, ali je znao da se ljubav ne može nametnuti. Želeo je da i ona njega voli, ali shvatio je da to nije moguće. Tada joj je rekao: "Pošto si sa drugim, to znači da ne želiš da budeš sa mnom. Oprosti, odlazim".
Printscreen / YouTube / Duhovnik biblioteka
Arhimandrit Andrej kaže da je Sveti Pavle voleo svoju ženu, ali i da je shvatio da mora spasti sebe
Otišao je, ne iz mržnje, već iz ljubavi prema sebi i poštovanja prema slobodi druge osobe. Postao je učenik Svetog Antonija i izabrao put duhovnog podviga.
- On je tako snažno voleo svoju ženu da je uvažavao njenu slobodu čak i kada je grešila. Nije mogao na silu da je primora da ga zavoli, ali je isto tako izbegavao da je mrzi. Rekao je: "Pitanje je šta ću činiti sam sa sobom. Ako je neophodno da budem bolestan zajedno sa tobom da bi me zavolela, ako je neophodno da se razbolim da bih te naterao da postaneš onakvom kakvu želim da ti budeš, to je onda besmisleno"!
Sa ovom spoznajom, Sveti Pavle je ustao i otišao u pustinju sa rečima: "Idem makar sebe da spasim!“
Arhimandrit Andrej nas podseća da smo svi dužni da učimo ovu lekciju – da se okrenemo sebi, u dobrom smislu te reči, i da brinemo o sopstvenoj duši i unutrašnjem miru čak i kada se jedna ovakva stvar dogodi.
- Mi smo dužni da se učimo ovome, učimo da se okrenemo sebi – u dobrom smislu ove reči, da se pobrinemo o svojoj duši, o miru unutrašnjeg sveta. U pitanju nije prezir prema drugim ljudima, već ukazivanje pomoći jer ako budeš u stanju da im predaš taj spokoj i mir, onda ćeš ih učiniti boljima, dok naprotiv, svađa koja je nastala iz želje da pomogneš i izmeniš situaciju ne predstavlja pomoć.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Dok se srednjovekovni junaci svojataju, život ćerke i unuka Đurađa Kastriotića svedoči o pravoslavnoj veri, srpskoj despotskoj lozi i svetosti koja ne pristaje na savremene interpretacije.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Novinarka i autorka dokumentarnog filma o Svetoj Mariji Gatčinskoj, Jelena Mićić, u svojoj kolumni daje promišljen osvrt na televizijsku priču o padu Krajine i sudbini jednog čoveka, u kojoj izdaja i vaskrsenje postaju pitanja lične odgovornosti, a ne kolektivnih parola.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
