U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
Na ovaj sveti i svečani dan Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista, kada se nebo i zemlja raduju, a crkve blistaju od svetlosti, i pesma „Hristos vaskrse!“ odjekuje u srcima vernih, podsećamo sve pravoslavne hrišćane da blagodatni plamen Vaskrsa prodube i osnaže molitvenim čitanjem Akatista Vaskrsenju Hristovom.
U trenucima kada nas obuzima tišina prazničnog mira, neka srce zatreperi pred silinom reči koje nas uvode u dubinu Tajne nad tajnama — pobede Života nad smrću. Jer, kako i sam Akatist poje, u rečima što bude dušu i podižu duh: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!“
AKATIST VASKRSENJU HRISTOVOM
Kondak 1.
Ikos 1.
Anđeo Gospodnji, veoma zatresavši zemlju, u subotnje veče siđe sa nebesa, odvali kamen od vrata groba Isusovog i seđaše na njemu. U strahu od njega, zadrhtaše stražari i postadoše kao mrtvi. Mi se sa mironosicama Vaskrslome Živome Bogu klanjamo i Tajnu Pashu blagovestimo, kličući:
Hristos vasrkse, i knezovi adski padoše!
Hristos vaskrse, i uplašiše se vratari ada!
Hristos vaskrse, i srušiše se vrata medna!
Hristos vaskrse, i tvrđave adske opusteše!
Hristos vaskrse, i smrt zarida!
Hristos vaskrse, i ad, stenjući, zavapi:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 2.
Marija Magdalina, i Marija Jakovljeva i Salomija, videvši u grobu Isusovom mladića obučenog u bele haljine, gde sedi sa desne strane, uplašiše se. A on im reče: Isusa Raspetoga tražite? Nije ovde, jer ustade kao što je kazao. Hodite i vidite mesto gde je ležao Gospod, i idite brzo i recite učenicima Njegovim:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 2.
Želeći da shvati neshvatljivi razum, Petar i drugi učenik pohitaše ka grobu i, ušavši u njega, videše samo pokrov gde leži i ubrus, koji beše na glavi Isusovoj, i koji ne beše sa pokrovima, nego posebno na jednom mestu savijen. Poverovaše i sa radošću uskliknuše:
Hristos vaskrse, i sva se tvar raduje!
Hristos vaskrse, neka se i Nebesa vesele!
Hristos vaskrse, zajedno sa nama Angeli likuju!
Hristos vaskrse, i pakao se prosveti!
Hristos vaskrse, uskliknimo sa radošću, od smrti spaseni!
Neka cela zemlja Gospodu poje:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 3.
Ikos 3.
Imajući u srcu ljubav prema Učitelju, Marija Magdalina stajaše napolju kod groba, plačući i, videvši Onoga Koji je ustao iz mrtvih kao gradinara, upita: „Ako si Ga ti uzeo, povedi me tamo gde si Ga položio, i ja ću ga uzeti“. Okrenuvši se i neočekivano čuvši reči: „Marija, uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu, i Bogu mojemu i Bogu vašemu, ona otide učenicima govoreći:
Hristos vaskrse, i žaoka grehovna otupe!
Hristos vaskrse, i svet se od potopa grehovnog izbavi!
Hristos vaskrse, i mi se od služenja đavolu oslobodismo!
Hristos vaskrse, i sablazni đavolje uništi!
Hristos vaskrse, i obveznicu našu izbrisa!
Hristos vaskrse, i sva se tvar obnovi, pojući:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 4.
Imajući u sebi buru sumnjičavih pomisli, Toma učenicima koji govorahu da su videli Gospoda, reče: „Ako ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, neću verovati!“ No, uverivši se, sa radošću uskliknu:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 4.
Kondak 5.
Usudivši se da dotakne rebro Spasiteljevo, Toma ne bi opaljen božanskim ognjem, čak se i prosveti, poznavši Boga, Koji se radi našeg spasenja ovaploti i u telu vaskrse. Tako neverovanjem blaženi blizanac svoju veru u Crkvi utvrdi, a mi, ispovedajući je, saglasno pevamo:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 5.
Videvši Vaskrslog Isusa, učenici se pobojaše, misleći da vide duha, Želeći da ih uveri, Isus im pokaza ruke, noge i rebra Svoja i isto tako uzevši parče pečene ribe i meda u saću, pred njima ih pojede. Tako se uveriše i strah i tugu ostaviše, radosno pojući:
Hristos vaskrse, i primi najgore da nama daruje najbolje!
Hristos vaskrse, i sijanjem božanstva Svoga ad umrtvi!
Hristos vaskrse, tamu uništi i mračne demone odagna!
Hristos vaskrse, i obnovi se čovekova priroda, od strasti istrulela!
Hristos vaskrse, i bezakonja se naša očistiše!
Hristos vaskrse, i svi mi, obukavši se u netruležnost, ovu pesmu Njemu prinosimo:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 6.
Poslavši po Vaskrsenju u svet propovednike, Tvoje bogonosne apostole, Ti Si, im, Hriste, dunuvši rekao: „Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grehe, opraštaju im se, i kojima zadržite, zadržani su“. Stoga daj da i danas čeda Crkve u celom svetu, razrešivši se od greha, slave Tvoje milosrđe i čistih duša radosno poju:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 6.
Zasijao Si, Hriste, i svetlost Vaskrsenja Tvoga, Mnogomilostivi, blagovesti oproštaj, otpuštenje i izbavljenje dušama koje su u mračnim dubinama ada od veka svezane. Od zmije čovekoubice oslobođene, one se radosno ka svetlosti Tvojoj ustremiše, pojući:
Hristos vaskrse, i uze se naše prekinuše!
Hristos vaskrse, i senku smrti u večni život preobrazi!
Hristos vaskrse, i smrt izgubi moć da čoveka drži!
Hristos vaskrse, i smelost mučiteljeva bi uništena!
Hristos vaskrse, i mesto adskog nam rajski život darova!
Hristos vaskrse, i svet neprestano slavi:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 7.
Želeći da palome Adamu poslužiš, Ti si se, Spase naš, na zemlji javio. Tu ga ne našavši, čak si do ada sišao tražeći i želeći da on, srevši Te dole, u dubinama zemlje, sa svima spasenima peva:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 7.
Svojim slavnim Vaskrsenjem Ti si, Gospode, u svetu novi početak života postavio. Jer gle, Ti sve staro prevaziđe: i ad i smrt, i vladavinu đavola. Sva tvar bi oslobođena, a oni koji nekada stajahu u mraku, sada kao Sinovi Božiji likuju, pojući:
Hristos vaskrse, i bezdan milosrđa i dobrota na naš rod izli!
Hristos vaskrse, i nas u provaliju pale sa Sobom podiže!
Hristos vaskrse i mi se od nevolja demonskih izbavismo!
Hristos vaskrse, a gorčina greha se u sladost rajskog života pretvori!
Hristos vaskrse, i mi, drvetom umrtvljeni, oživesmo!
Hristos vaskrse, i u prethodno nas dostojanstvo uznese, da bismo klicali:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 8.
Putujući sa Kleopom i Lukom u selo koje od Jerusalima beše šezdeset stadija udanjeno, Ti Si, Spase, pošto Te ne poznaše, neverje i bezdušnost njihovu ukorio, govoreći: „Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu Svoju?“ I, počevši od Mojsija i svih proroka, nauči ih da pevaju:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 8.
Celog Sebe, Boga Suštog i čoveka savršenog, Ti, Spase, Svojoj dvojici učenika u Emausu pokaza kada, uzevši hleb blagoslovi i, prelomivši ga, njima dade. Tada im se otvoriše oči i poznaše Te. Ti, pak, nevidljiv postade, a oni jedan drugome rekoše:
Hristos vaskrse, i život se zacari!
Hristos vaskrse, i laž đavola razobliči!
Hristos vaskrse, i nestade žrtva idolska!
Hristos vaskrse, i sva zemlja Njemu žrtvu zahvalnosti prinosi!
Hristos vaskrse, i mi, koji smo u davnini hranu prestupljenja probali, sada večnu hranu primamo!
Hristos vaskrse, i mi postajemo pričasnici radosti života večnog, pojući:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 9.
Svi angeli na nebesima opevaju Tvoje Vaskrsenje, Hriste Spase. I nas na zemlji udostoj da Ti čistim srcem i u veselju kličemo:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 9.
Rečiti govornik i učitelj jezika, bogoglagoljivi Pavle, kao truba uzvikuje: „Hristos vaskrse iz mrtvih postavši Načalnik ustajanja umrlih. Kao što kroz Adama svi umiru, tako kroz Hrista svi oživljavaju“. Zato, videvši Hristovo Vaskrsenje, radosno kličemo:
Hristos vaskrse, i knez sveta bi zbačen!
Hristos vaskrse, i pakao zadrhta!
Hristos vaskrse, i smrt bi pobeđena!
Hristos vaskrse, i Svojom silom ad osvoji!
Hristos vaskrse, i mi se adskih neuništivih uza oslobodismo!
Hristos vaskrse, i mi, izbavivši se od truležnosti, sinovi Vaskrsenja postadosmo, pojući:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 10.
Želeći da rod ljudski od vražijih dela spaseš, Ti Si, Gospode, raspeće i smrt pretrepeo, pogreben bio i u treći dan ustao, stoga Angel, blistajući u grobu, blagovesti ženama, govoreći:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 10.
Treći put po Vaskrsenju, Isus se javi Simonu Petru i Tomi i Natanailu i sinovima Zavedejevim i drugoj dvojici od učenika Njegovih koji na moru Tiverijadskom ribu loviše i, kao Vladika svih, zapovedi im da mrežu na desnu stranu lađe bace. Uskoro se reč ispuni, i bi veliko mnoštvo riba, i čudna večera ugotovljena na zemlji. Udostoj da se njom sada misleno nasladimo, i mi, koji pojemo:
Hristos vaskrse, i dade Mu se vlast na Nebu i na zemlji!
Hristos vaskrse, i Carstvo Njegovo nastade!
Hristos vaskrse, i Telo Njegovo, Hleb Života, svi primamo!
Hristos vaskrse, i Krv Istočnika Besmrtnog kušamo!
Hristos vaskrse, i Adam oslobođen sa nama likuje!
Hristos vaskrse, i Eva se od uza izbavljena raduje, kličući:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 11.
Sveumilno pojanje Tebi Vaskrslome prinese Petar, koji Te se tri puta odreče i tri puta ispovedi: „Gospode, Ti sve znaš, Ti znaš da Te volim“. Tri puta i od Tebe ču preslatko pozivanje na pastirsko služenje: „Napasaj jaganjce moje“. Zbog toga i kliče:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 11.
Davaoče svetlosti, Ti kao sunce posle tri dana iz groba zasija i sve svetlošću istinskog Bogopoznanja prosveti. Tako se mi, koji u tami neverja i sumnje sedimo, sa apostolima uverismo da Si Ti Gospod, i ne pitamo više, mučeći se: „Ko Si Ti?“, nego, slaveći Te Vaskrslog, u umilenju kličemo:
Hristos vaskrse, i svakoga Vaskrsenjem Svojim prosveti!
Hristos vaskrse, i večna svetlost zasija onima koji u smrtnoj tami i senci sede!
Hristos vaskrse, i vernima podari tajno sijanje Duha koje ih sa visine osenjuje!
Hristos vaskrse, i otvoriše se duhovne oči onih koji su nekada bili slepi!
Hristos vaskrse, i mi Oca svetlosti poznadosmo!
Hristos vaskrse, neka se svi oni koji se odrekoše Gospoda posrame i sa nama uskliknu:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 12.
Blagodaću koja svakom čoveku najsigurniji put spasenja pokazuje Ti Si, Hriste, Simonu Petru govorio: „Kada ostariš raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš“, ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. Ljubljenom si, pak učeniku zapovedio da ostane dok ne dođeš. Tako apostoli, iako se razdvojiše, ipak zajedništvom ljubavi povezani, saglasno pevahu:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Ikos 12.
Opevajući Tvoje tridnevno Vaskrsenje, mi se, Hriste, Tvome nepromenjivom obećanju radujemo. Jer, Ti obeća da ćeš sa nama biti do svršetka veka, izbavljajući nas od svakog zla i vodeći nas ka večnom životu. Toga radi, slaveći Te kličemo:
Hristos vaskrse, i sada se iz svake nevolje izbavismo!
Hristos vaskrse, i nas sa Sobom sa desne strane Oca posadi!
Hristos vaskrse, i učesnicima nas Svoje večne slave učini!
Hristos vaskrse, i uništi moćnog neprijatelja, koji je u davnini praoca pobedio!
Hristos vaskrse, i nas ranije odbačene, sa Angelima nastani!
Hristos vaskrse, i vaskrsnuće sa Sobom sve one koji kliču:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
Kondak 13.
Ali, ja, grešnik, kada me sputa telesno umovanje, nazad se vratih i opet postadoh rob greha i strasti, dokle jedan po jedan ne izgubih sve darove blagodati Tvoje. I sada već ne znam šta da radim. No, sećajući se reči Tvojih prečistih usta da nisi došao da zoveš pravednike nego grešnike na pokajanje, i ja, kao jedan od njih, sa verom i smirenjem Živonosnom Grobu Tvome pristupam i, premda sam bez mirisa i zadah sveta na sebi nosim (jer sam nag i bez dobrih dela) ipak se nadam da ću u njemu naći oproštaj grehova i obnovu nečistog života. Pogledaj, stoga, i na mene koji se kajem i želim da Ti služim i ne odgurni me od blagodati Vaskrsenja Svoga! Tvojom živonosnom smrću i pogrebom umrtvi moje ljute strasti, duševne i telesne, da i ja kao mrtav i pogreben u ovom svetu živim.
Tvojim preslavnim Vaskrsenjem podigni gresima umrtvljenu dušu moju i oživi savest, kojoj ništa u svetu potrebno nije. Vaznesenjem Svojim me odvoj od sujetnih i za dušu škodljivih blaga zemaljskih i učini da svagda mislim na Nebo, i da više ne živim u ugađanju sebi, već da Tebi, Gospodu i Bogu mome, služim i za Tebe dela činim. Kao što dočekah da se poklonim Vaskrsenju Tvome na zemlji, tako me udostoj da i na Nebesima Tebe, najmilijeg Iskupitelja moga, zbog primanja krsne smrti slavom i čašću ovenčanog vidim i da, stavši sa desne strane veličanstva Tvoga, zajedno sa Arhangelima i angelima i sa svom braćom mojom, Tobom iskupljenom, u vekove vekova Tebi pojem: Aliluja! Amin.
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik. Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata. Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetac ostavio je zlatnim slovima zabeležen doživljaj Vaskrsa, koji anđeli pevaju na nebesima, a duša oseća na zemlji. Njegove reči o Vaskrsenju bude nadu, svetlost i istinsku radost večnog života.
O, Velika i Najsvetija Pasho, Hriste Isuse, Spasitelju naš! Blagodarno ispovedamo veliku spasonosnu milost Tvoju, jer si nas nedostojne udostojio da sada opet okusimo radost Svetoga Vaskrsenja Tvoga. Podaj nam da se u nerpolaznom danu Carstva Tvoga još istinitije i savršenije Tobom, Preslatki, pričestimo, da sa Angelima i svima svetima u vekove vekova svi radosno pevamo:
Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!
(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)
Shutterstock
Molitva Vaskrslom Spasitelju
Slava Tebi, Gospode Isuse Hriste, Bože moj što si me nedostojnog udostojio da se, prošavši poprište Svetoga Posta poklonim Božanstvenim Stradanjima Tvojim i vidim sveradosni dan Tvoga preslavnog Vaskrsenja iz groba, kada si oslobodio duše pravednika od večnosti vezanih u adu. Sa istom božanskom slobodom duha i tela, najmiliji Spasitelju moj, i ja želim da me, svezanog mnogim gresima, odvežeš i da učiniš da zasija živonosna svetlost Vaskrsenja Tvoga u mojoj mračnoj duši. Jer vidim Tvoje bezbrojne milosti i neiskazivo čovekoljublje, po kojem si me ne samo iz nebića stvorio i, ukrasivši me obličjem lika Svoga, za vladara čitave zemaljske tvari postavio, nego i kada sam pao sa visine i bio zarobljen od neprijatelja, Ti me nisi ostavio, već si me Svojom skupocenom Krvlju izbavio i snabdeo me blagodaću Krštenja, da se u prvobitno dostojanstvo vratim.
Duhovna riznica
22:04 | 19.04.2025
KAKO SE PRAVILNO ČESTITA VASKRS: Mnogi prave VELIKU grešku, a otac Radoslav ističe koji je ispravan način
Duhovna riznica
21:01 | 19.04.2025
VASKRS POD BOMBAMA: Na mesto Hristovog rođenja u Vitlajemu, stigao plamen Blagodatnog ognja iz Jerusalima, čime je u Palestini započela vaskršnja noć
Duhovna riznica
23:11 | 19.04.2025
VAŽAN OBIČAJ KOJI MNOGI ZABORAVE U VASKRŠNJOJ EUFORIJI: Zašto treba poneti korpicu sa jajima i hranom u crkvu
Duhovna riznica
05:00
ZABORAVITE SVE OKO SEBE I PROČITAJTE KAKO SVETI TEOFAN OPISUJE VASKRSENJE HRISTOVO: Reči koje bude dušu svakog pravoslavnog vernika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
Nije pristajao na jeres i careve ucene.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetac ostavio je zlatnim slovima zabeležen doživljaj Vaskrsa, koji anđeli pevaju na nebesima, a duša oseća na zemlji. Njegove reči o Vaskrsenju bude nadu, svetlost i istinsku radost večnog života.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
"I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine".
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", ruski svetac ostavio je zlatnim slovima zabeležen doživljaj Vaskrsa, koji anđeli pevaju na nebesima, a duša oseća na zemlji. Njegove reči o Vaskrsenju bude nadu, svetlost i istinsku radost večnog života.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Vaskrs simbolizuje pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, nudeći vernicima nadu u večni život i spasenje.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
