Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Shiarhimandrit Serafim Bit-Haribi nosi u sebi jednu od najneobičnijih i najinspirativnijih životnih priča u pravoslavnom svetu, priču koja deluje poput hodočašća ispunjenog iskušenjima i čudesnim preobražajem. Danas, kao jedini monah na svetu koji služi liturgiju na aramejskom jeziku, jeziku kojim je govorio Isus Hristos, otac Serafim okuplja vernike iz celog sveta, donoseći im ne samo molitvenu utehu, već i snagu duhovne muzike koja dotiče najdublje kutke duše.
Njegova priča počinje dramatično. Kao dete, Serafim je preživeo niz nesreća koje su ga gotovo koštale života. Pao je u mešalicu za beton, i lekari su se borili da mu spasu ruke, dok je naredne dve godine proveo u invalidskim kolicima, bez osećaja u nogama. Te nesreće su se ređale, od udarca automobila do otrovanja perhidrolom, ali ništa nije uspelo da ugasi plamen života u ovom hrabrom detetu.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Shiarhimandrit Serafim Bit-Haribi
Njegova mladost bila je ispunjena sportom. Postao je četvorostruki prvak Gruzije u tekvondou, a uz to je stekao crni pojas u karateu. Uprkos telesnim povredama i iskušenjima, otac Serafim je u sportu nalazio snagu, ali i svojevrsni put ka dubljem duhovnom pozivu koji ga je čekao.
Prelomni trenutak u njegovom životu dogodio se kada je njegova supruga, u osmom mesecu trudnoće, obolela i bila na ivici smrti. U trenutku potpunog očaja, Serafim je odlučio da traži spas u molitvi. Na grobu svetog starca Gavrila Urgebadzea izgovorio je zavet da će, ukoliko Bog spasi njegovu ženu i dete, napustiti svetovni život i postati monah. Čudesno, njegova supruga se oporavila, ali Serafim je, u svakodnevnim obavezama, na trenutak zaboravio na svoje obećanje. Nastavio je sa sportom, uspešno napredovao u karijeri i čak postao šef obezbeđenja jednog ukrajinskog političara.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Shiarhimandrit Serafim Bit-Haribi
Ali Božji poziv bio je neizbežan. Dok je sedeo ispred Joninskog manastira Svete Trojice u Kijevu, prišla mu je starica koja ga je pozvala imenom: „Oče Serafime, blagoslovite“. Ove reči su ga pogodile do srži, podsećajući ga na njegov zavet. Tog trenutka je shvatio da više ne sme oklevati. Dana 14. marta 2006. godine, postao je monah.
Nakon monaškog zaveta, otac Serafim je dobio poslušanje da propoveda među pripadnicima jedne sekte. Ova misija, ispunjena opasnostima, dovela ga je do toga da bude pretučen i završi u bolnici u kritičnom stanju, bez svesti. Ipak, samo uz Božiju pomoć, uspeo je da preživi. Taj događaj bio je prekretnica u njegovom duhovnom putu, dodatno ga učvrstivši u veri i poslušnosti.
Godine 2010. dobio je veliku shimu i pripremao se za odlazak na Svetu goru, kada ga je patrijarh Ilija zamolio da ostane u Gruziji i postane duhovni pastir Asiraca u selu Кanda. Prihvatajući patrijarhov blagoslov, otac Serafim je u ovom drevnom selu obnovio liturgijski život na aramejskom, jeziku Hristovom, i podigao crkvu u ime trinaest sirijskih otaca, koja je ubrzo postala manastir i duhovno utočište za sve vernike.
Njegov poziv je pronašao svoje ispunjenje među Asircima koji žive u selu Kanda, nedaleko od Tbilisija. Patrijarh Ilija ga je zamolio da postane njihov duhovnik, a Serafim je, vođen unutrašnjim zovom, odlučio da obnovi davno zaboravljenu tradiciju služeći liturgije na aramejskom jeziku. U selu Kanda osnovao je manastir, u kojem se i danas okupljaju Asirci, čuvajući svoj jezik i duhovnu baštinu.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Shiarhimandrit Serafim Bit-Haribi
Otac Serafim je postao poznat i po svojim muzikalnim darovima. Njegove kompozicije, koje izvodi na aramejskom jeziku, posebno izvođenje Psalama, donose duhovnu dubinu koja prelazi granice jezika i vremena. Dva puta je posetio Srbiju, gde je održao niz izuzetno posećenih koncerata duhovne muzike, a prisutni su svedočili o snažnoj emociji i duhovnom uzdizanju koje njegova muzika izaziva.
Otac Serafim je simbol neuništive vere, čovek koji je kroz najteža iskušenja pronašao svoj put ka Bogu, služeći kao pastir svom narodu i svima onima koji tragaju za smirenjem duše. Njegova liturgija na jeziku Hristosa i duhovne pesme koje izvodi na aramejskom nisu samo povratak izvornim korenima, već i most između prošlosti i sadašnjosti, između nebeskog i zemaljskog.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
