Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
U pravoslavnom kalendaru 12. novembar posvećen je Svetom sveštenomučeniku Zinoviju i njegovoj sestri Zinoviji — bratu i sestri rođenim u gradu Egeji u Kilikiji, koji su Hrista zavoleli više od svega na svetu. Potekli su iz bogate porodice i nasledili ne samo materijalno blagostanje, već i duboku veru svojih roditelja. Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, razdelili su ga siromašnima, pokazujući da ljubav prema Bogu i bližnjima vredi više od svakog blaga.
Zbog svoje velikodušnosti i čistog srca, Sveti Zinovije dobio je od Boga dar čudotvorstva — njegovim rukama mnogi su bolesni pronalazili isceljenje. Vernici su ga voleli i poštovali, a Crkva ga je postavila za episkopa Egejskog. Ipak, njegovo svedočenje vere u Hrista nije moglo da prođe neprimećeno u vreme kada su hrišćani bili progonjeni.
Tokom gonjenja, rimski sudija Lisije pozvao ga je i ponudio mu izbor: „Pokloni se našim bogovima i živećeš; ako odbiješ, čeka te smrt.“ Sveti mučenik mu je smireno odgovorio: „Život bez Hrista nije život, nego smrt, a smrt radi Hrista nije smrt, nego život.“
Kada su ga stavili na teške muke, pred sudiju je došla i njegova sestra Svetа Zinovija, odlučna da podeli bratovu sudbinu. „I ja želim da ispijem čašu stradanja i da se vencem venčam zajedno sa bratom“, rekla je hrabro. Zajedno su podneli strašna mučenja — u ognju i kipućoj smoli — a potom su oboje posečeni mačem, oko 285. godine. Crkva veruje da su se brat i sestra preselili u Carstvo nebesko, gde su dobili večni život i slavu.
Sveti Zinovije i Zinovija ostali su primer bratske ljubavi, hrabrosti i nepokolebljive vere. Vernici ih danas mole za isceljenje, snagu i mir u srcu, a njihova priča svedoči da je istinska pobeda ona koja se dobija ne oružjem, već ljubavlju prema Bogu i spremnošću na žrtvu.
U vremenu kada su mnogi birali da sačuvaju život po cenu vere, oni su izabrali da ostanu verni Hristu, makar to značilo i smrt. Njihova povezanost i u životu i u smrti simbol je duhovne snage porodice utemeljene na veri.
Priča o Svetom Zinoviju i njegovoj sestri Zinoviji podseća da vera nije samo reč, već odluka srca. Oni su pokazali da i u trenucima najvećeg iskušenja čovek može izabrati Boga, dobrotu i večni život.
Život i mučeništvo Svetog Zinovija i Zinovije i danas nadahnjuju vernike da u svakoj nevolji traže Hrista — jer, kako su oni svedočili, „život bez Hrista nije život, nego smrt“.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Iako svaki od 12 apostola ima svoj dan, Pavlovdan je poseban dan kada se slavi saborno sećanje na sve apostole.
Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika.
Ovi sveti mučenici praznuju se dva puta godišnje.
Ovaj svetitelj jei rođen od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde je izučio sve svetsko znanje toga vremena, a posvetio se naročito medicini.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Srpska pravoslavna crkva 10. novembra proslavlja ovu svetiteljku, poznatu po snazi molitve i nepokolebljivoj veri, kojom je prkosila caru i mučiteljima.
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Čudesa Svetog velikomučenika Dimitrija, koja je zapisao Ava Justin Popović, i danas svedoče da molitva, pokajanje i blagodat Božja pobeđuju i najtvrđa srca i najmračnija vremena.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
