Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Mnogi vernici, kada se nađu u nevolji, sa verom i nadom obraćaju se svetiteljima, moleći ih da svojim molitvama pred Gospodom izmole pomoć, utehu ili isceljenje.
Kada molitve budu uslišene i čovek oseti da je dobio ono za šta se iskreno molio, često se javlja pitanje na koji način treba izraziti zahvalnost.
To pitanje postavila je i jedna vernica Dragica na sajtu "Svetosavlje", želeći da sazna kako pravoslavni hrišćanin treba da se zahvali svetitelju koji je svojim zastupništvom pomogao da molitva bude uslišena.
New Africa/Shutterstock
Svetitelju se molitvom i Jevanđeljskim životom zahvaljujemo za zastupništvo pred Bogom
Otac Srba joj je na ovo dao jednostavan odgovor ističući da zahvalnost treba da bude prirodan nastavak molitve kojom se vernik prethodno obraćao za pomoć.
- Zahvaliti se isto tako kao što smo se i molili, molitvom. Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima: kada imamo prijatelja koji nam pomaže, trudimo se da ga ne razočaramo, da ga poslušamo i da mu se javljamo (u molitvi) što češće. Da mu budemo bliski i da mu uzvratimo ljubavlju koju je on pokazao prema nama - poručio je otac Srba Miletić.
svetosavlje.org
Otac Srba
Trebalo bi naglasiti da u pravoslavnoj tradiciji zahvalnost nije samo trenutni osećaj radosti zbog primljenog dara, već nastavak živog odnosa sa Bogom i njegovim ugodnicima.
Svetitelji nisu daleke istorijske ličnosti kojima se vernici obraćaju samo u teškim trenucima, već duhovni prijatelji i molitveni zastupnici koji svojim životom svedoče Hrista i svojim molitvama pomažu onima koji im se sa verom obraćaju.
Zahvalnost se zato ne izražava samo rečima, već i istrajnošću u molitvi, trudom da se živi po Jevanđelju, učestvovanjem u bogoslužbenom životu Crkve i negovanjem bliskosti sa svetiteljem kome se vernik obraća.
Kao što se prijateljstvo među ljudima gradi poverenjem, ljubavlju i pažnjom, tako i odnos sa svetiteljima podrazumeva stalnu molitvenu vezu, a ne samo obraćanje u trenucima nevolje.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
