Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Mnogi vernici, kada se nađu u nevolji, sa verom i nadom obraćaju se svetiteljima, moleći ih da svojim molitvama pred Gospodom izmole pomoć, utehu ili isceljenje.
Kada molitve budu uslišene i čovek oseti da je dobio ono za šta se iskreno molio, često se javlja pitanje na koji način treba izraziti zahvalnost.
To pitanje postavila je i jedna vernica Dragica na sajtu "Svetosavlje", želeći da sazna kako pravoslavni hrišćanin treba da se zahvali svetitelju koji je svojim zastupništvom pomogao da molitva bude uslišena.
Otac Srba joj je na ovo dao jednostavan odgovor ističući da zahvalnost treba da bude prirodan nastavak molitve kojom se vernik prethodno obraćao za pomoć.
- Zahvaliti se isto tako kao što smo se i molili, molitvom. Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima: kada imamo prijatelja koji nam pomaže, trudimo se da ga ne razočaramo, da ga poslušamo i da mu se javljamo (u molitvi) što češće. Da mu budemo bliski i da mu uzvratimo ljubavlju koju je on pokazao prema nama - poručio je otac Srba Miletić.
Trebalo bi naglasiti da u pravoslavnoj tradiciji zahvalnost nije samo trenutni osećaj radosti zbog primljenog dara, već nastavak živog odnosa sa Bogom i njegovim ugodnicima.
Svetitelji nisu daleke istorijske ličnosti kojima se vernici obraćaju samo u teškim trenucima, već duhovni prijatelji i molitveni zastupnici koji svojim životom svedoče Hrista i svojim molitvama pomažu onima koji im se sa verom obraćaju.
Zahvalnost se zato ne izražava samo rečima, već i istrajnošću u molitvi, trudom da se živi po Jevanđelju, učestvovanjem u bogoslužbenom životu Crkve i negovanjem bliskosti sa svetiteljem kome se vernik obraća.
Kao što se prijateljstvo među ljudima gradi poverenjem, ljubavlju i pažnjom, tako i odnos sa svetiteljima podrazumeva stalnu molitvenu vezu, a ne samo obraćanje u trenucima nevolje.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Razumevanje ovih simbola pomaže vernicima da bolje upoznaju život i podvig svetitelja.
Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
