Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
"Kunem ti se majkom", "Kunem se decom", "Bog mi je svedok"... Ovakve rečenice mogu se svakodnevno čuti u razgovorima među ljudima. Zakletve su postale gotovo usputni deo govora, pa se izgovaraju i onda kada je reč o najobičnijim, svakodnevnim stvarima. Mnogi ne razmišljaju o težini tih reči, iako se neretko zaklinju u ono što im je najsvetije, pa čak i u samog Boga, kako bi potvrdili istinitost nečega što često nema nikakvu posebnu važnost.
Međutim, iz ugla pravoslavnog hrišćanstva, zakletva nije bezazlen čin. Ona nosi ozbiljnu moralnu i duhovnu odgovornost, zbog čega Crkva poziva vernike da budu oprezni sa rečima koje izgovaraju.
O tome govori i sveštenik Srboljub Milošević, podsećajući na Hristove reči iz Jevanđelja:
- Zakletva nije u skladu sa hrišćanskim moralom. Hristos je rekao: ‘Ne kunite se! Vaša reč neka bude da da i ne ne, što je više od toga od zla je’. Ovo se odnosi na svakodnevni život čovekov. Ali ima momenata kada crkva odobrava zakletvu. Na primer, zakletva u vojsci, sveštenička zakletva, zakletva na sudu i sl. To je onda kada su u pitanju viši interesi jedne zajednice i tada u tome učestvuje Crkva na način koji je propisan i određen - kaže otac Srboljub.
Suština Hristovih reči jeste da čovek treba da bude toliko istinoljubiv i čestit da njegova reč sama po sebi bude dovoljna. Kada neko govori istinu, nema potrebe da je dodatno potvrđuje zaklinjanjem. Upravo zato Pravoslavna crkva upozorava da olako izgovorene zakletve mogu postati izraz nepoverenja, ali i svojevrsno zloupotrebljavanje svetinja.
Istovremeno, pravoslavna tradicija poznaje izuzetke. U situacijama kada se štite važni društveni i državni interesi, poput sudskih postupaka, vojne službe ili svešteničkog poziva, zakletva dobija drugačiji smisao. Tada ona nije privatna potvrda sopstvenih reči, već javno preuzimanje odgovornosti pred Bogom i ljudima.
Zato hrišćanin ne bi trebalo da meri istinitost svojih reči brojem zakletvi koje izgovori, već doslednošću svog života. Reč koja se uvek pokazuje kao istinita vrednija je od svake zakletve.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
U razgovoru o sve prisutnijem fenomenu Nebojša Lazić objašnjava zašto se vera lako pretvara u ritual, a ritual u rutinu.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Živeo je oko devet vekova pre Hrista i ostao upamćen po čistoti života, revnosti prema Bogu i mnogobrojnim čudesima koja je činio silom Božjom.
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
