Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
U svakodnevnom životu srećemo ljude koji se zaklinju u svoj život, pa i u živote svojih najmilijih, koji jedni drugima daju razne zavete, a da u suštini i ne znaju pravo značenje ovih reči i kakve one posledice mogu imati pred Bogom, posebno ako svesno ili nesvesno ono u šta smo se zaklinju ili zavetuje ne ostvare.
Najpre treba napraviti razliku između zaveta i zakletva. Zavet se klapa između Boga i čoveka, a zakletvu pravoslavlje ne odobrava.
Zavet znači obećanje. Zavetovati se može svaki hrišćanin, recimo da praznuje nekog svetitelja koji pada u dan kada mu se nešto značajno, dobro ili loše, dogodilo, kada mu je taj svetitelj pomogao. Zavetovati se može čovek da pomaže sirotinju, da posti određeni dan ili vremenski period, da daje određeni iznos godišnje priloga za dobro svoje kuće i zdravlje svojih ukućana.
Hrišćanin daje zavet sam pred sobom i pred Bogom. Kada se jednom da zavet, nije dobro da se obećanje ne održi.
Obično tada čoveka stiže kazna. Naravno, zavetovati se može samo za neki pozitivan posao. Ne može se čovek zavetovati da ubija, pljačka pali itd.
Schutterstock
Zavet se sklapa između Boga i čoveka
Zakletva nije u skladu sa hrišćanstvom i njegovim moralom. Isus Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
Ruski protojerej Nikolaj Agatonov jednom prilikom je objasnio šta je zavet, a šta zakletva, i šta pred Bogom oni znače kada se jednom izgovore.
- Zavet je obećanje, to jest kada čovek dobrovoljno uzima na sebe pred samim sobom, pred Bogom određene obaveze. Zavete ne daje samo čovek, već i Bog. Tako naprimer Bog daje Avramu obećanje da će njemu i njegovom potomstvu predati u večnu vladavinu zemlju koja se zato i naziva Obećanom. Ali Bog je čoveku dao obećanje, uslovljeno odredjenim obavezama od strane čoveka, to jest, između Boga i čoveka se zaključuje neka saglasnost koja se u Bibliji naziva zavet - objašnjava on i nastavlja:
Vojnička zakletva
Otac Nikolaj kaže da je suština da hrišćanin ne treba da se zaklinje, ali može da daje Bogu zavete.
Medjutim, postoje slučajevi kada zakletva hrišćanina ne protivureči jevandjeljskom učenju.
Naprimer, zakletva vojnika na vernost otadžbini. On se zaklinje da će dati svoj život štiteći otadžbinu, i na to ima puno pravo jer time ispunjava Hristovu zapovest: “Nema veće ljubavi od te, da ko položi dušu svoju za prijatelje svoje”.
- Pre Hristovog dolaska taj zavet je postojao između Boga i Izrailja. Novi zavet je zaključen između Gospoda našega Isusa Hrista i Crkve. Gospod nam daje obećanje da ćemo za ispunjavanje jevandjelskih zapovesti biti nagradjeni večnim blaženstvom. Bog je obećao upravo ono što Sam poseduje to jest večnost i blaženstvo.
Zakletva je, kaže, za razliku od zaveta obećanje, koje se garantuje nekim svečanim obećanjem.
- Naprimer, čovek obećava govoreći: "Zaklinjem se svojom kućom i celim imanjem". Pri neispunjenju obećanja on treba da preda svoju imovinu, on na to ima moralno i pravno pravo.
Kaže da problem nastaje kada se čovek zaklinje svojom glavom odnosno životom, ili životom svojih bližnjih.
- Ukoliko se čovek zaklinje svojom glavom, onda se ovde već treba zamisliti: ima li on na to pravo? Jer mu je Bog dao život i s tačke gledišta pravoslavne vere čovek njime ne može da raspolaže kako on hoće. Zbog toga samoubistvo i jeste najteži greh. Ponekad čujemo takva uveravanja svojim obećanjima (koja ljudi retko ispunjavaju): “Zaklinjem se svojom majkom". To nije ništa drugo nego bogohuljenje, iako čovek smatra tu zakletvu najvažnijom. Ali ako je majka najdraže biće na svetu, mogu li se njome potvrđivati svoja prazna obećanja?!
Schutterstock
Zavet, Ilustracija
Protojerej Nikolaj Agatonov kaže da takve zakletve Bogu nisu ugodne.
- Takve zakletve je Gospod osudio u Jevandjelju. Kako čovek može da se kune nebom ili zemljom, ukoliko oni pripadaju Bogu?! U slučaju neispunjenja obećanja, ko od njega može da preuzme tu neprikladnu zakletvu? Zato je Gospod osudio takvo bogohulno praznoslovlje. Prema Jevandjelju, čovek može da obeća ili da ne obeća, ali jedno je nesumnjivo: pre nego što obeća, čovek treba ozbiljno da razmisli i sve izmeri odnosno da prostudira može li on da ispuni to obećanje. Ukoliko je čovek odlučio da učini nešto dobro na spasenje svoje duše ili na korist svojim bližnjima, onda ne treba da žuri da gordeljivo daje zavet, već ispitujući sebe, smireno treba u molitvi da moli za Božiju pomoć u toj stvari. Pre nego što izgovori monaške zavete, čovek nosi ne manje od tri godine teška poslušanja u manastiru, kako bi se proverio. To važi I za mirjane – sve treba premerirti i obavezno zatražiti blagoslov od duhovnika - zaključio je otac Nikolaj.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio.
U besedi za 15. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas uvodi u veliku istinu dolaska Sina Božjeg među ljude i pokazuje kako primiti darove večne vrednosti koji osvetljavaju dušu i um.
U pravoslavnom učenju ništa što nam se dešava nije slučajno, već deo delovanja duhovnih zakona koji vraćaju svako dobro i svako zlo, čak i kroz generacije.
U Narodnom pozorištu u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao narod da kroz ljubav, odgovornost i veru u Svetog Savu i Hrista sačuva unutrašnju slobodu i povezanost sa bližnjima.
Pomoćni biskup Astane, prestonice Kazahstana, oštro osudio pokloničko okupljanje LGBT zajednice u bazilici Svetog Petra i pozvao papu Lava XIV da otvoreno prizna grešku, osudi događaje i učini čin pokajanja pred Bogom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
U besedi za 15. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas uvodi u veliku istinu dolaska Sina Božjeg među ljude i pokazuje kako primiti darove večne vrednosti koji osvetljavaju dušu i um.
U pravoslavnom učenju ništa što nam se dešava nije slučajno, već deo delovanja duhovnih zakona koji vraćaju svako dobro i svako zlo, čak i kroz generacije.
U besedi igumana rukumijskog otkriva se dramatična istina – pripremne godine za pojavu antihrista već su počele, a jedino pokajanje i vera mogu da odlože njegovo vreme i zaštite duše od strašnog iskušenja.
Jednostavnost patrijarha Pavla bila je zadivljujuća - putovao je gradskim prevozom, nosio stare cipele koje je sam krpio, a iznad svega je čuvao čistoću duha, blagost i mudrost.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Portal Religija.rs posetio je paraklis, podignut pored pri hramu Svete Trojice, izgrađen pre nešto više od deset godina, a koji danas danas predstavlja jedini molitveni prostor u Srbiji posvećen upravo Svetoj Kseniji.
Od prvog ubistva u ljudskoj istoriji, kada je zavist navela Kaina da digne ruku na brata Avelja, do današnjih dana osećaj nepravde nikada nije prestao da razdire čoveka. Iguman manastira Ribnica otkriva šta je zapravo u korenu ovog zla.
Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti.
Na južnim padinama Venčaca, manastir Brezovac, osnovan pre više od pet vekova, postao je dom novog hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici, a ceo kraj proslavio istorijski događaj.
