Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
U svakodnevnom životu srećemo ljude koji se zaklinju u svoj život, pa i u živote svojih najmilijih, koji jedni drugima daju razne zavete, a da u suštini i ne znaju pravo značenje ovih reči i kakve one posledice mogu imati pred Bogom, posebno ako svesno ili nesvesno ono u šta smo se zaklinju ili zavetuje ne ostvare.
Najpre treba napraviti razliku između zaveta i zakletva. Zavet se klapa između Boga i čoveka, a zakletvu pravoslavlje ne odobrava.
Zavet znači obećanje. Zavetovati se može svaki hrišćanin, recimo da praznuje nekog svetitelja koji pada u dan kada mu se nešto značajno, dobro ili loše, dogodilo, kada mu je taj svetitelj pomogao. Zavetovati se može čovek da pomaže sirotinju, da posti određeni dan ili vremenski period, da daje određeni iznos godišnje priloga za dobro svoje kuće i zdravlje svojih ukućana.
Hrišćanin daje zavet sam pred sobom i pred Bogom. Kada se jednom da zavet, nije dobro da se obećanje ne održi.
Obično tada čoveka stiže kazna. Naravno, zavetovati se može samo za neki pozitivan posao. Ne može se čovek zavetovati da ubija, pljačka pali itd.
Schutterstock
Zavet se sklapa između Boga i čoveka
Zakletva nije u skladu sa hrišćanstvom i njegovim moralom. Isus Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
Ruski protojerej Nikolaj Agatonov jednom prilikom je objasnio šta je zavet, a šta zakletva, i šta pred Bogom oni znače kada se jednom izgovore.
- Zavet je obećanje, to jest kada čovek dobrovoljno uzima na sebe pred samim sobom, pred Bogom određene obaveze. Zavete ne daje samo čovek, već i Bog. Tako naprimer Bog daje Avramu obećanje da će njemu i njegovom potomstvu predati u večnu vladavinu zemlju koja se zato i naziva Obećanom. Ali Bog je čoveku dao obećanje, uslovljeno odredjenim obavezama od strane čoveka, to jest, između Boga i čoveka se zaključuje neka saglasnost koja se u Bibliji naziva zavet - objašnjava on i nastavlja:
Vojnička zakletva
Otac Nikolaj kaže da je suština da hrišćanin ne treba da se zaklinje, ali može da daje Bogu zavete.
Medjutim, postoje slučajevi kada zakletva hrišćanina ne protivureči jevandjeljskom učenju.
Naprimer, zakletva vojnika na vernost otadžbini. On se zaklinje da će dati svoj život štiteći otadžbinu, i na to ima puno pravo jer time ispunjava Hristovu zapovest: “Nema veće ljubavi od te, da ko položi dušu svoju za prijatelje svoje”.
- Pre Hristovog dolaska taj zavet je postojao između Boga i Izrailja. Novi zavet je zaključen između Gospoda našega Isusa Hrista i Crkve. Gospod nam daje obećanje da ćemo za ispunjavanje jevandjelskih zapovesti biti nagradjeni večnim blaženstvom. Bog je obećao upravo ono što Sam poseduje to jest večnost i blaženstvo.
Zakletva je, kaže, za razliku od zaveta obećanje, koje se garantuje nekim svečanim obećanjem.
- Naprimer, čovek obećava govoreći: "Zaklinjem se svojom kućom i celim imanjem". Pri neispunjenju obećanja on treba da preda svoju imovinu, on na to ima moralno i pravno pravo.
Kaže da problem nastaje kada se čovek zaklinje svojom glavom odnosno životom, ili životom svojih bližnjih.
- Ukoliko se čovek zaklinje svojom glavom, onda se ovde već treba zamisliti: ima li on na to pravo? Jer mu je Bog dao život i s tačke gledišta pravoslavne vere čovek njime ne može da raspolaže kako on hoće. Zbog toga samoubistvo i jeste najteži greh. Ponekad čujemo takva uveravanja svojim obećanjima (koja ljudi retko ispunjavaju): “Zaklinjem se svojom majkom". To nije ništa drugo nego bogohuljenje, iako čovek smatra tu zakletvu najvažnijom. Ali ako je majka najdraže biće na svetu, mogu li se njome potvrđivati svoja prazna obećanja?!
Schutterstock
Zavet, Ilustracija
Protojerej Nikolaj Agatonov kaže da takve zakletve Bogu nisu ugodne.
- Takve zakletve je Gospod osudio u Jevandjelju. Kako čovek može da se kune nebom ili zemljom, ukoliko oni pripadaju Bogu?! U slučaju neispunjenja obećanja, ko od njega može da preuzme tu neprikladnu zakletvu? Zato je Gospod osudio takvo bogohulno praznoslovlje. Prema Jevandjelju, čovek može da obeća ili da ne obeća, ali jedno je nesumnjivo: pre nego što obeća, čovek treba ozbiljno da razmisli i sve izmeri odnosno da prostudira može li on da ispuni to obećanje. Ukoliko je čovek odlučio da učini nešto dobro na spasenje svoje duše ili na korist svojim bližnjima, onda ne treba da žuri da gordeljivo daje zavet, već ispitujući sebe, smireno treba u molitvi da moli za Božiju pomoć u toj stvari. Pre nego što izgovori monaške zavete, čovek nosi ne manje od tri godine teška poslušanja u manastiru, kako bi se proverio. To važi I za mirjane – sve treba premerirti i obavezno zatražiti blagoslov od duhovnika - zaključio je otac Nikolaj.
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Često se ljudi zaklinju u najbliže i u Boga zbog sitnica, ali pravoslavno učenje poziva na oprez: Hristos je rekao da čovekova reč treba da bude "da" ili "ne", dok Crkva zakletvu prihvata samo u posebnim okolnostima.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
