Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
ŠTA RADI ĐAVO ČOVEKU KAD KRENE KOD SVEŠTENIKA: Prepodobni Varsanufije Optinski otkriva kako tad brzo delovati i šta činiti
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Duhovna riznica
05.08.2026 | 14:00
OVO JE NAJVEĆA OPASNOST ZA DUŠU SVAKOG ČOVEKA! Starac Dionisije Ignjat o rečenici koju često izgovaramo, a koja nam postepeno postaje i stil života!
Manastir-lepavina.org
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Pravoslavlje ne poziva samo na dobra dela, već i na neprestanu budnost srca.
Sveti oci Crkve vekovima su podsećali da se čovek ne udaljava od Boga uvek velikim padovima i očiglednim gresima, već mnogo češće sitnim popuštanjima savesti, kada ono što je nekada smatrao pogrešnim, počne da opravdava kao beznačajno.
Upravo zato Crkva neprestano govori o trezvenosti, odnosno budnosti nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama. Taj izbor često nije dramatičan niti vidljiv drugima, ali je presudan za duhovni život.
Post, molitva, ispovest i Sveta tajna pričešća nisu samo spoljašnji podvizi, već način da se čovek vrati i okrene k sebi i preispita stanje svoje duše. Kada savest počne da upozorava, a čovek je ućutkava izgovorima, tada se postepeno gubi osećaj za razliku između dobra i zla.
Sveti oci zato govore da nijedan greh ne treba potcenjivati. Nije opasno samo pasti, već ostati u padu bez želje da se ustane. Pokajanje nije izraz slabosti, već snage, jer podrazumeva iskreno priznanje sopstvene nemoći i čvrstu odluku da se čovek vrati Hristovim zapovestima.
Duhovna ravnodušnost ne nastaje odjednom. Ona počinje sitnim opravdanjima, odlaganjem molitve, nemarom prema postu, izbegavanjem ispovesti ili mislima da za promenu uvek ima vremena. Takvo stanje može postati navika koja uspavljuje savest i udaljava čoveka od istinskog pokajanja.
Zbog toga su podvižnici naglašavali da je potrebno svakodnevno ispitivati sebe, ne osuđivati druge, već sopstveno srce, moleći Boga za snagu da se svaka slabost prepozna na vreme i da se nijedan greh ne prihvati kao nešto nevažno.
Na to je upozoravao i starac Dionisije Ignjat:
"Trudimo se, nemojmo biti bezbrižni, jer bezbrižnost je najveća opasnost za dušu svakog od nas. Kažeš: 'Ma nije to ništa. Sad je post, ali hajde da pojedem nešto mrsno' ili 'Ne bi trebalo da učinim ovo sramno delo, ali Bog zna...' Eto, to se zove bezbrižnost, koja je u neku ruku i beznađe. Sagrešio si i kažeš: 'Pa, šta?' Znači, da sam sebe ne žališ. A tu leži opasnost."
KAD JE PAD U TEŽAK GREH KORISNIJI I OD REDOVNOG POSTA I SVAKODNEVNE MOLITVE: Starac Nikon o uzaludnosti i najvećeg podviga
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
OVIM LJUDIMA, BAR JEDNOM U ŽIVOTU, TREBALO BI DA UPALITE SVEĆU! Prepodobni Serafim Viricki o značaju vraćanja velikog duga i njima, ali i sopstvenoj savesti
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
KADA ŽIVOT POSTANE BREME KOJE PREVAZILAZI VAŠU SNAGU, SAMO OVO URADITE: Starac Emilijan o najboljem leku za slomljenu dušu
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Google News
