Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Pravoslavlje ne poziva samo na dobra dela, već i na neprestanu budnost srca.
Sveti oci Crkve vekovima su podsećali da se čovek ne udaljava od Boga uvek velikim padovima i očiglednim gresima, već mnogo češće sitnim popuštanjima savesti, kada ono što je nekada smatrao pogrešnim, počne da opravdava kao beznačajno.
Upravo zato Crkva neprestano govori o trezvenosti, odnosno budnosti nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama. Taj izbor često nije dramatičan niti vidljiv drugima, ali je presudan za duhovni život.
Post, molitva, ispovest i Sveta tajna pričešća nisu samo spoljašnji podvizi, već način da se čovek vrati i okrene k sebi i preispita stanje svoje duše. Kada savest počne da upozorava, a čovek je ućutkava izgovorima, tada se postepeno gubi osećaj za razliku između dobra i zla.
Sveti oci zato govore da nijedan greh ne treba potcenjivati. Nije opasno samo pasti, već ostati u padu bez želje da se ustane. Pokajanje nije izraz slabosti, već snage, jer podrazumeva iskreno priznanje sopstvene nemoći i čvrstu odluku da se čovek vrati Hristovim zapovestima.
Duhovna ravnodušnost ne nastaje odjednom. Ona počinje sitnim opravdanjima, odlaganjem molitve, nemarom prema postu, izbegavanjem ispovesti ili mislima da za promenu uvek ima vremena. Takvo stanje može postati navika koja uspavljuje savest i udaljava čoveka od istinskog pokajanja.
Zbog toga su podvižnici naglašavali da je potrebno svakodnevno ispitivati sebe, ne osuđivati druge, već sopstveno srce, moleći Boga za snagu da se svaka slabost prepozna na vreme i da se nijedan greh ne prihvati kao nešto nevažno.
Na to je upozoravao i starac Dionisije Ignjat:
"Trudimo se, nemojmo biti bezbrižni, jer bezbrižnost je najveća opasnost za dušu svakog od nas. Kažeš: 'Ma nije to ništa. Sad je post, ali hajde da pojedem nešto mrsno' ili 'Ne bi trebalo da učinim ovo sramno delo, ali Bog zna...' Eto, to se zove bezbrižnost, koja je u neku ruku i beznađe. Sagrešio si i kažeš: 'Pa, šta?' Znači, da sam sebe ne žališ. A tu leži opasnost."
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Episkop bihaćko-petrovački ukazao na zavetnu ulogu Crkve u čuvanju uspomene na stradale, obnavljanju svetinja i prenošenju svedočanstva o stradanju srpskog naroda kroz molitvu i dela.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
Ono što je bilo ne može se promeniti, a ono što će biti nije u ljudskim rukama.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
U saopštenju Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je navode o nestanku predmeta iz manastirske riznice i iznela detalje o pregledu zbirke, ranijim krađama i mogućim razlozima neslaganja u evidenciji.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
