Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
U životu svakog čoveka postoje trenuci kada ga obuzmu nemir, strah, tuga ili pomisli koje ga udaljavaju od mira.
Pravoslavna crkva od najranijih vremena uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Sveti oci su vekovima govorili da neprijatelj čovekovog spasenja najpre pokušava da uznemiri um. Loše pomisli mogu da se jave iznenada, bez čovekove želje, ali ono što određuje duhovni put jeste način na koji će se prema njima odnositi.
Zato su podvižnici upozoravali da nije svaka misao koja se pojavi u čovekovom umu njegova, niti svako iskušenje predstavlja pad. Naprotiv, duhovna borba sastoji se u tome da čovek ne prihvati ono što ga odvaja od Boga.
Pravoslavno predanje uči da se srce čuva molitvom, smirenjem i poverenjem u Gospoda. Kada se čovek usredsredi na Hrista, na Jevanđelje, dobra dela i ljubav prema bližnjima, tada se postepeno utišavaju unutrašnje bure koje ga uznemiravaju.
Zbog toga su monasi i podvižnici neprestano savetovali da se vreme ne troši na razgovor sa lošim pomislima, već na umnožavanje dobra.
Um koji je ispunjen zahvalnošću, čitanjem Svetog pisma i koji je usmeren na Božju ljubav postaje manje podložan nemiru i obeshrabrenju.
O tome je govorio i veliki savremeni svetitelj, starac Porfirije, čije reči i danas mnogima predstavljaju putokaz u trenucima unutrašnjih borbi:
"Ne troši snagu boreći se direktno protiv loših misli. Što ih više teraš, one više jačaju. Samo upali svetlo, preusmeri pažnju na ono što je dobro i tama će sama otići."
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
U ovim tradicionalnim, jednostavnim i ukusnim kolačima koji ostaju sveži više dana, podjednako uživaju i deca i odrasli.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Petnaestog juna 1999. godine krenuo je prema Prizrenu, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su tek 8. avgusta 2000. godine.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
