Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
U vremenu u kojem se čovek svakodnevno susreće sa brigama, lošim vestima, neizvesnošću i međusobnim sukobima, lako se može dogoditi da negativne misli postanu njegov stalni saputnik.
Pravoslavna Crkva, međutim, uči da duhovna borba ne počinje spolja, već u čovekovom srcu i umu. Misli nisu beznačajne, jer upravo od njih često zavisi kakve će biti naše reči, dela i odnos prema bližnjima.
Sveti oci su vekovima upozoravali da čovek treba da bude budan nad svojim mislima. Neprijatelj čovekovog spasenja najpre pokušava da unese nemir, sumnju, osuđivanje, gordost ili očaj kroz pomisli. Kada im čovek poveruje i počne da ih neguje, one polako ovladavaju njegovim srcem.
Nasuprot tome, pozitivna misao donosi mir, rađa zahvalnost, podstiče praštanje i pomaže čoveku da i u najtežim okolnostima ne izgubi nadu u Boga.
Zato pravoslavni podvižnici nisu govorili samo o molitvi i postu, već i o čuvanju uma. Čovek nije odgovoran za svaku pomisao koja mu dođe, ali jeste za to da li će je prihvatiti i razvijati ili će je odbaciti.
Dobru misao treba svesno negovati, jer ona menja pogled na svet. Umesto da u drugome prvo vidi neprijatelja, čovek uči da vidi brata. Umesto da u svakoj nevolji vidi kraj, počinje da prepoznaje priliku za trpljenje, smirenje i rast u veri.
Takav način razmišljanja nije puki optimizam niti pokušaj da se životne teškoće predstave manjim nego što jesu. Pravoslavlje ne poriče postojanje bola, bolesti i stradanja, ali uči da nijedna nevolja nije jača od Božje promisli. Zato vernik nastoji da se ne prepusti mraku očajanja, već da svoje misli usmerava ka Hristu, zahvalnosti i nadi.
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Upravo je na to ukazivao i starac Pajsije svojim jednostavnim, ali dubokim rečima:
"Najbolji biznis je otvaranje fabrike koja proizvodi pozitivne misli."
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Ljubav je, prema pravoslavlju, podvig.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Kada dete ostane bez roditeljske zaštite, naročito majčinske, ono ne gubi samo porodicu, već i osećaj stabilnosti, pripadanja i sigurnog oslonca u svetu.
Vidovdan zauzima posebno mesto ne samo u crkvenom kalendaru, već i u istoriji, kulturi i kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Što se više čovek bavi negativnim mislima, to one jače utiču na njegovo raspoloženje, njegove odluke i odnose sa ljudima.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
