Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
Mnogim ljudima se čini da se crkveni život sastoji od velikog broja pravila, zabrana i ograničenja. Da li je zaista tako?
Pravila u Crkvi, svakako, postoje. I u tome nema ničeg neobičnog. Naš život je, u suštini, nezamisliv bez pravila. Ona nas okružuju na svakom koraku. Kao građani, dužni smo da poštujemo zakone zemlje u kojoj živimo. Kao zaposleni, pridržavamo se pravila ustanove u kojoj radimo. Crkva nije samo duhovna zajednica, već i zajednica ljudi. A svaka zajednica ljudi ima određena pravila i norme po kojima živi.
Na koja se pravila konkretno misli? Dogmati predstavljaju osnovu pravoslavnog učenja vere i objašnjavaju u šta verujemo. Dogmate nisu izmislili ljudi. Oni se zasnivaju na Božanskom Otkrovenju i oblikovani su na Vaseljenskim saborima (skupovima predstavnika Pravoslavne Crkve koji su sazivani radi rešavanja najvažnijih pitanja). Sabori nisu stvarali novu veru, već su samo izrazili ono u šta je Crkva verovala još od apostolskih vremena. Osnovne dogmatske istine Pravoslavne Crkve sadržane su u Simvolu vere, koji je usvojen u IV veku na Prvom i Drugom vaseljenskom saboru. Kavez za razum ili put ljubavi?
Kanoni predstavljaju pravila crkvenog života kojima se uređuju pitanja bogosluženja, crkvene uprave i crkvene discipline. Kao što zakoni pomažu da država funkcioniše i da se u njoj očuva poredak, tako i kanoni pomažu da se sačuva uređen tok crkvenog života.
Predanja i običaji. Upravo se oni najčešće pogrešno smatraju obavezujućim crkvenim pravilima i zbog njih se Crkvi upućuju kritike. Da li žena treba da pokriva glavu u hramu, kakva odeća je prikladna za bogosluženje, kojom rukom se stavlja sveća, sve su to pitanja koja pripadaju oblasti crkvenog predanja i lokalnih običaja. Oni se mogu razlikovati u različitim pravoslavnim zemljama i pomesnim Crkvama.
Važno je razumeti da crkvena pravila nisu nastala zato da bi čoveku dodatno otežala već složen život. Njihova svrha je da mu pomognu da se približi Bogu, da nauči da živi sa Njim i da svoj život uskladi sa Njegovim zapovestima.
Pre svega, pravila vaspitavaju volju čoveka, a upravo sa tim savremeni čovek često ima teškoća. Post, na primer, uči čoveka uzdržanju. Ne odričemo se mesa samo zbog samog odricanja, već zato što kroz taj podvig učimo da kažemo „ne“ sopstvenim prohtevima, kako bi se u našem srcu otvorio prostor za Boga. Ako je čoveku teško da se odrekne čak i malog telesnog zadovoljstva, biće mu još teže da se izbori sa gnevom, taštinom ili osuđivanjem drugih.
Kao drugo, pravila čoveka čuvaju od duhovne prelasti (u pravoslavlju: stanja u kojem čovek sebe smatra duhovno zrelim i uzvišenim, dok se zapravo nalazi u samoobmani koja ga udaljava od Boga). Čovek često ima sklonost da sve prilagođava sopstvenim potrebama i željama, pa čak i svoju veru u Boga. Crkvena pravila pomažu mu da se ne zatvori u sopstvene predstave o duhovnom životu, već da svoj put proverava kroz iskustvo Crkve. Ona su, u izvesnom smislu, poput svetionika koji čoveku pomažu da ne izgubi pravi put u magli sopstvenog ega.
Kao treće, pravila su škola smirenja. Kroz njih učimo da Božiju volju stavimo iznad svojih želja, navika i sopstvenih predstava.
Ipak, važno je zapamtiti: pravila nisu cilj sama po sebi, već sredstvo. Istinska sloboda koju Bog daje čoveku ne znači život bez ikakvih ograničenja, već sposobnost da čovek slobodno i dobrovoljno izabere dobro. Crkvena pravila nisu data da bi čoveku oduzela slobodu, već da bi mu pomogla da nauči da živi u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Od hramova do krsnih slava u domovima, ovi znaci vere imaju duboku simboliku, ali Crkva upozorava na granicu između pobožnosti i narodnih verovanja koja se udaljavaju od njenog učenja. Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje. Osvećeno ulje vekovima izaziva dilemu između vere i očekivanja čuda, dok pravoslavni jerarsi ističu da je suština u molitvi i unutrašnjoj promeni, a ne u samom predmetu. Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: SPC
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
SVEĆA I TAMJAN MOGU DA POMOGNU, ALI I DA ODMOGNU AKO SE POGREŠNO KORISTE: Sveštenici otkrivaju u čemu vernici najčešće greše
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
DA LI SVETO ULJE ZAISTA ISCELJUJE, ILI SMO POGREŠNO RAZUMELI CRKVU: Sveštenici objašnjavaju šta je i kako se služi jeleosvećenje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Muškarac i žena u blagoslovenom braku saradnici su Božiji u delu stvaranja novog života, pa rađanje dece nije nešto što je odvojeno od duhovnog smisla braka, kaže otac Dejan.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News