Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Pite su jedno od najzastupljenijih jela na našim prostorima, pa ne čudi što su kroz vekove dobile bezbroj različitih oblika, ukusa i načina pripreme. Gotovo svaki kraj ima neku svoju pitu, recept koji se prenosi sa generacije na generaciju i u kome se čuvaju mirisi domaće kuhinje i uspomene na porodična okupljanja.
Ipak, neke stare varijante izdvajaju se po posebnom načinu pripreme i karakterističnom ukusu. Među njima je i južnjačka sečenica, tradicionalna pita iz vranjskog kraja, koja se razlikuje od većine drugih po tome što se kore pre pečenja seku na kocke, a premazivanje mašću daje joj posebnu mekoću i prepoznatljivu lisnatost. Ova pita prirpemala se danima kada crkveni tipik ne propisuje post, i u Beloj nedelji kada je dozvoljen beli mrs. Ovaj autentični recept donosi ukus stare južnjačke trpeze, kada su se jednostavni sastojci pretvarali u jela uz koja se porodica okupljala oko stola.
500 g brašna
Za nadev:
U posudu sipajte 4–5 kašika brašna i pomešajte ga sa izmrvljenim kvascem. Kvasac nije potrebno prethodno aktivirati. Zatim dodajte toplu vodu, kiselo mleko i so, pa sa preostalim brašnom umesite srednje meko testo.
Testo odmah podelite na 10 kravajčića, prekrijte ih krpom i ostavite kratko da odstoje i malo narastu. Uzmite jedan kravajčić i oklagijom ga razvucite u koru veličine tanjirića za kolače. Koru premažite uljem, a u sredinu stavite komadić masti.
Drugi kravajčić takođe razvucite u koru iste veličine i stavite preko prve. Zatim obe kore zajedno razvucite do prečnika tepsije u kojoj ćete peći sečenicu.
Prvu tako pripremljenu koru stavite u tepsiju prethodno podmazanu mašću. Premažite je sa 2–3 kašike pavlake ili gustog kiselog mleka i pospite izmrvljenim sirom. Isti postupak ponovite sa preostalim kravajčićima, tako da dobijete pet kora. Poslednju koru nemojte premazivati.
Kore isecite na kvadrate, a tepsiju prekrijte krpom i ostavite na toplom mestu oko 30 minuta da testo naraste. Nakon toga sečenicu premažite umućenim žumancetom. Po starinskom receptu susam se ne dodaje, ali po želji možete posuti malo susama odozgo.
Sečenicu pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 30–35 minuta, dok ne dobije zlatnosmeđu boju. Poslužite je toplu, uz kiselo mleko.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera. Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima. Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni. Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
300 ml kisele pavlake ili veoma gustog kiselog mleka
250 g sira
2 supene kašike masti
1 žumance za premazivanje
Gemini
Priprema
Mrsni recepti
13:27 | 16.07.2026
SVI SU JE VOLELI, A DANAS JE MALO KO PRAVI: Tajna hercegovačke kureljače krije se u skromnim sastojcima (VIDEO)
Mrsni recepti
12:58 | 30.07.2026
OVO STARO SRPSKO JELO JE NEKADA BILO SIMBOL RASKOŠNE TRPEZE: Čorbadžijska mandža vraća ukus vremena kada se kuvalo polako
Mrsni recepti
10:28 | 01.08.2026
MNOGI SU ZABORAVILI NA OVAJ STARI RECEPT: Letnji podvarak od slatkog kupusa vraća miris domaće kuhinje
Mrsni recepti
13:23 | 02.08.2026
PIROTSKI SLATKI KOLUTIĆI VRAĆAJU MIRIS DETINJSTVA: Starinski kolač koji se pravi od nekoliko sastojaka, a osvaja na prvi zalogaj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
U ovim tradicionalnim, jednostavnim i ukusnim kolačima koji ostaju sveži više dana, podjednako uživaju i deca i odrasli.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
U ovim tradicionalnim, jednostavnim i ukusnim kolačima koji ostaju sveži više dana, podjednako uživaju i deca i odrasli.
Jednostavne namirnice, malo vode i mirisni kim dovoljni su za obilan obrok koji se lako priprema i dugo drži sitost tokom posta.
Testo se zamesi od nekoliko sastojaka, oblikuje za čas i kratko peče, a tokom posta mast može da se zameni posnim margarinom.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
