Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Pite su jedno od najzastupljenijih jela na našim prostorima, pa ne čudi što su kroz vekove dobile bezbroj različitih oblika, ukusa i načina pripreme. Gotovo svaki kraj ima neku svoju pitu, recept koji se prenosi sa generacije na generaciju i u kome se čuvaju mirisi domaće kuhinje i uspomene na porodična okupljanja.
Ipak, neke stare varijante izdvajaju se po posebnom načinu pripreme i karakterističnom ukusu. Među njima je i južnjačka sečenica, tradicionalna pita iz vranjskog kraja, koja se razlikuje od većine drugih po tome što se kore pre pečenja seku na kocke, a premazivanje mašću daje joj posebnu mekoću i prepoznatljivu lisnatost. Ova pita prirpemala se danima kada crkveni tipik ne propisuje post, i u Beloj nedelji kada je dozvoljen beli mrs. Ovaj autentični recept donosi ukus stare južnjačke trpeze, kada su se jednostavni sastojci pretvarali u jela uz koja se porodica okupljala oko stola.
500 g brašna
Za nadev:
U posudu sipajte 4–5 kašika brašna i pomešajte ga sa izmrvljenim kvascem. Kvasac nije potrebno prethodno aktivirati. Zatim dodajte toplu vodu, kiselo mleko i so, pa sa preostalim brašnom umesite srednje meko testo.
Testo odmah podelite na 10 kravajčića, prekrijte ih krpom i ostavite kratko da odstoje i malo narastu. Uzmite jedan kravajčić i oklagijom ga razvucite u koru veličine tanjirića za kolače. Koru premažite uljem, a u sredinu stavite komadić masti.
Drugi kravajčić takođe razvucite u koru iste veličine i stavite preko prve. Zatim obe kore zajedno razvucite do prečnika tepsije u kojoj ćete peći sečenicu.
Prvu tako pripremljenu koru stavite u tepsiju prethodno podmazanu mašću. Premažite je sa 2–3 kašike pavlake ili gustog kiselog mleka i pospite izmrvljenim sirom. Isti postupak ponovite sa preostalim kravajčićima, tako da dobijete pet kora. Poslednju koru nemojte premazivati.
Kore isecite na kvadrate, a tepsiju prekrijte krpom i ostavite na toplom mestu oko 30 minuta da testo naraste. Nakon toga sečenicu premažite umućenim žumancetom. Po starinskom receptu susam se ne dodaje, ali po želji možete posuti malo susama odozgo.
Sečenicu pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 30–35 minuta, dok ne dobije zlatnosmeđu boju. Poslužite je toplu, uz kiselo mleko.
Krompir, sir i brašno dovoljni su da nastane pita koja je nekada okupljala porodice širom Hercegovine i bila jednako prisutna u domovima različitih vera. Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima. Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni. Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
300 ml kisele pavlake ili veoma gustog kiselog mleka
250 g sira
2 supene kašike masti
1 žumance za premazivanje
Gemini
Priprema
Mrsni recepti
13:27 | 16.07.2026
SVI SU JE VOLELI, A DANAS JE MALO KO PRAVI: Tajna hercegovačke kureljače krije se u skromnim sastojcima (VIDEO)
Mrsni recepti
12:58 | 30.07.2026
OVO STARO SRPSKO JELO JE NEKADA BILO SIMBOL RASKOŠNE TRPEZE: Čorbadžijska mandža vraća ukus vremena kada se kuvalo polako
Mrsni recepti
10:28 | 01.08.2026
MNOGI SU ZABORAVILI NA OVAJ STARI RECEPT: Letnji podvarak od slatkog kupusa vraća miris domaće kuhinje
Mrsni recepti
13:23 | 02.08.2026
PIROTSKI SLATKI KOLUTIĆI VRAĆAJU MIRIS DETINJSTVA: Starinski kolač koji se pravi od nekoliko sastojaka, a osvaja na prvi zalogaj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jezekilja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Lidije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Nekada je ovo jelo bilo čest ručak u domovima širom Balkana, a danas ga mnogi ponovo otkrivaju zbog jednostavne pripreme, kremastog ukusa i topline koju donosi na porodičnu trpezu.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Jednostavan, mirisan i ukusan obrok od nekoliko skromnih sastojaka vraća toplinu porodične trpeze i donosi rešenje za sve one dane kada ne znamo šta da kuvamo.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Monahinja Atanasija Rašić zapisala je pripremu ovog neobičnog jela od pšenice koje vekovima prati duh jednostavnosti i posta.
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
