Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Srpska pravoslavna crkva 3. januara slavi Svetu mučenicu Julijanu i šest stotina trideset mučenika koji su postradali zajedno s njom, pružajući svetu veličanstveni primer hrabrosti, vere i odanosti Hristu. Ova slavna devica i mučenica rođena je u Nikomidiji, od roditelja koji nisu verovali u Hrista. Ipak, čuvši jevanđelsku propoved, srce joj je bilo obasjano svetlom istine i odmah se okrenula Hristu, odlučujući da život vodi po Njegovim zapovestima.
Njena priča je priča o ljubavi i odanosti, ali i o iskušenju i velikim žrtvama. Julijana je bila obećana za ženu mladom senatoru Elevsiju, koji je imao visoke političke ambicije. Julijana, znajući da veruje u Hrista i da je vera najvažnija, postavila mu je uslov: da postane eparh Nikomidije kako bi je mogao oženiti. Elevsije, svestan da je to nemoguće, nije mogao da odoli ambiciji, pa je, zahvaljujući laskanjima i podmićivanju, došao do željenog zvanja.
Međutim, Julijana nije imala nameru da postane njegova žena dok on ne prihvati Hristovu veru, govoreći mu: "Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdvojeni?" Njene reči su probudile gnev Elevsija, a ujedno izazvale ogorčenje njenog oca, koji ju je izrugao, pa čak i zlostavljao, pre nego što ju je predao eparhu na mučenje.
Iako je bila brutalno pretučena, Julijana je, zahvaljujući Božijoj milosti, izlečena u tamnici i pred eparhom se pojavila potpuno zdrava. Ipak, mučenje nije prestajalo. Eparh je naredio da je bace u užarenu peć, ali Bog je učinio čudo — vatra je nije povredila. Ovo čudo obratilo je mnoge, te su u Hrista poverovali i postali hrišćani: pet stotina muških i sto trideset ženskih duša.
Kada je zli sudija osudio Julijanu na smrt, ona je hrabro kročila na gubilište. Pomolila se Bogu, položila svoju glavu na panj i s velikim smirenjem i ljubavlju prema Hristu podnela mučeničku smrt, koja je osigurala njen ulazak u večnu svetlost Božijeg carstva 304. godine.
Tako je svetla mučenica Julijana svojim stradanjem i verom obasjala mnoge, pokazujući da nijedna prepreka, nijedno mučenje nije preteža u odnosu na ljubav prema Hristu. A kazna za Elevsija, koji je, naposletku, platio za svoje grehe — njegova lađa se razbila, a on je stradao na ostrvu, rastrgan od pasa — bio je dokaz da je Božija pravda neizbežna.
Danas, sećajući se svetih mučenika, prizivamo njihovu borbu za veru, koja nas poziva da ne zaboravimo na istinsku ljubav prema Bogu, koji je jedini izvor večnog života. Sveti Julijana i svi mučenici koji su postradali sa njom zaslužuju naše poštovanje i molitve, jer su nas naučili da ni smrt, ni patnja, ni izdaja ne mogu da nas odvoje od ljubavi prema Hristu.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Beli drveni krst na vrhu brda iznad univerziteta Pepperdajn u Malibuu ostao je netaknut, dok je vatra uništila hiljade hektara zemlje.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Podvig mučeničkog episkopa iz rimskog doba i njegova neobična susretanja s anđelom svojevrsni su vodič vernicima kroz sumnju, patnju i nadu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
