Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Srpska pravoslavna crkva 3. januara slavi Svetu mučenicu Julijanu i šest stotina trideset mučenika koji su postradali zajedno s njom, pružajući svetu veličanstveni primer hrabrosti, vere i odanosti Hristu. Ova slavna devica i mučenica rođena je u Nikomidiji, od roditelja koji nisu verovali u Hrista. Ipak, čuvši jevanđelsku propoved, srce joj je bilo obasjano svetlom istine i odmah se okrenula Hristu, odlučujući da život vodi po Njegovim zapovestima.
Njena priča je priča o ljubavi i odanosti, ali i o iskušenju i velikim žrtvama. Julijana je bila obećana za ženu mladom senatoru Elevsiju, koji je imao visoke političke ambicije. Julijana, znajući da veruje u Hrista i da je vera najvažnija, postavila mu je uslov: da postane eparh Nikomidije kako bi je mogao oženiti. Elevsije, svestan da je to nemoguće, nije mogao da odoli ambiciji, pa je, zahvaljujući laskanjima i podmićivanju, došao do željenog zvanja.
Međutim, Julijana nije imala nameru da postane njegova žena dok on ne prihvati Hristovu veru, govoreći mu: "Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdvojeni?" Njene reči su probudile gnev Elevsija, a ujedno izazvale ogorčenje njenog oca, koji ju je izrugao, pa čak i zlostavljao, pre nego što ju je predao eparhu na mučenje.
Iako je bila brutalno pretučena, Julijana je, zahvaljujući Božijoj milosti, izlečena u tamnici i pred eparhom se pojavila potpuno zdrava. Ipak, mučenje nije prestajalo. Eparh je naredio da je bace u užarenu peć, ali Bog je učinio čudo — vatra je nije povredila. Ovo čudo obratilo je mnoge, te su u Hrista poverovali i postali hrišćani: pet stotina muških i sto trideset ženskih duša.
Kada je zli sudija osudio Julijanu na smrt, ona je hrabro kročila na gubilište. Pomolila se Bogu, položila svoju glavu na panj i s velikim smirenjem i ljubavlju prema Hristu podnela mučeničku smrt, koja je osigurala njen ulazak u večnu svetlost Božijeg carstva 304. godine.
Tako je svetla mučenica Julijana svojim stradanjem i verom obasjala mnoge, pokazujući da nijedna prepreka, nijedno mučenje nije preteža u odnosu na ljubav prema Hristu. A kazna za Elevsija, koji je, naposletku, platio za svoje grehe — njegova lađa se razbila, a on je stradao na ostrvu, rastrgan od pasa — bio je dokaz da je Božija pravda neizbežna.
Danas, sećajući se svetih mučenika, prizivamo njihovu borbu za veru, koja nas poziva da ne zaboravimo na istinsku ljubav prema Bogu, koji je jedini izvor večnog života. Sveti Julijana i svi mučenici koji su postradali sa njom zaslužuju naše poštovanje i molitve, jer su nas naučili da ni smrt, ni patnja, ni izdaja ne mogu da nas odvoje od ljubavi prema Hristu.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Beli drveni krst na vrhu brda iznad univerziteta Pepperdajn u Malibuu ostao je netaknut, dok je vatra uništila hiljade hektara zemlje.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Jedan od najvećih svetitelja, nosio je nepokolebljivu odanost Hristu, kao i duhovnu snagu, istinske poruke vere, ljubavi i smirenosti koje vekovima žive među vernicima.
Smisao i značaj ovog praznika, dana koji povezuje Vaskrsenje i dolazak Svetog Duha, objašnjava teolog Branislav Ilić.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
