Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Srpska pravoslavna crkva 3. januara slavi Svetu mučenicu Julijanu i šest stotina trideset mučenika koji su postradali zajedno s njom, pružajući svetu veličanstveni primer hrabrosti, vere i odanosti Hristu. Ova slavna devica i mučenica rođena je u Nikomidiji, od roditelja koji nisu verovali u Hrista. Ipak, čuvši jevanđelsku propoved, srce joj je bilo obasjano svetlom istine i odmah se okrenula Hristu, odlučujući da život vodi po Njegovim zapovestima.
Njena priča je priča o ljubavi i odanosti, ali i o iskušenju i velikim žrtvama. Julijana je bila obećana za ženu mladom senatoru Elevsiju, koji je imao visoke političke ambicije. Julijana, znajući da veruje u Hrista i da je vera najvažnija, postavila mu je uslov: da postane eparh Nikomidije kako bi je mogao oženiti. Elevsije, svestan da je to nemoguće, nije mogao da odoli ambiciji, pa je, zahvaljujući laskanjima i podmićivanju, došao do željenog zvanja.
Međutim, Julijana nije imala nameru da postane njegova žena dok on ne prihvati Hristovu veru, govoreći mu: "Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdvojeni?" Njene reči su probudile gnev Elevsija, a ujedno izazvale ogorčenje njenog oca, koji ju je izrugao, pa čak i zlostavljao, pre nego što ju je predao eparhu na mučenje.
printscreen/youtube
Ikona Svete mučenice Julijane
Iako je bila brutalno pretučena, Julijana je, zahvaljujući Božijoj milosti, izlečena u tamnici i pred eparhom se pojavila potpuno zdrava. Ipak, mučenje nije prestajalo. Eparh je naredio da je bace u užarenu peć, ali Bog je učinio čudo — vatra je nije povredila. Ovo čudo obratilo je mnoge, te su u Hrista poverovali i postali hrišćani: pet stotina muških i sto trideset ženskih duša.
Kada je zli sudija osudio Julijanu na smrt, ona je hrabro kročila na gubilište. Pomolila se Bogu, položila svoju glavu na panj i s velikim smirenjem i ljubavlju prema Hristu podnela mučeničku smrt, koja je osigurala njen ulazak u večnu svetlost Božijeg carstva 304. godine.
Tako je svetla mučenica Julijana svojim stradanjem i verom obasjala mnoge, pokazujući da nijedna prepreka, nijedno mučenje nije preteža u odnosu na ljubav prema Hristu. A kazna za Elevsija, koji je, naposletku, platio za svoje grehe — njegova lađa se razbila, a on je stradao na ostrvu, rastrgan od pasa — bio je dokaz da je Božija pravda neizbežna.
Danas, sećajući se svetih mučenika, prizivamo njihovu borbu za veru, koja nas poziva da ne zaboravimo na istinsku ljubav prema Bogu, koji je jedini izvor večnog života. Sveti Julijana i svi mučenici koji su postradali sa njom zaslužuju naše poštovanje i molitve, jer su nas naučili da ni smrt, ni patnja, ni izdaja ne mogu da nas odvoje od ljubavi prema Hristu.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Molitva - kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
