Ova svetica ustrajala je u svojoj veri čak i kada je bila suočena sa nehumanim mučenjima i smrću. Njena odanost Isusu, kroz neverovatne kušnje, inspiriše i danas, a njena hrabrost postavlja pitanje o našoj snazi da se odupremo iskušenjima.
Srpska pravoslavna crkva 3. januara slavi Svetu mučenicu Julijanu i šest stotina trideset mučenika koji su postradali zajedno s njom, pružajući svetu veličanstveni primer hrabrosti, vere i odanosti Hristu. Ova slavna devica i mučenica rođena je u Nikomidiji, od roditelja koji nisu verovali u Hrista. Ipak, čuvši jevanđelsku propoved, srce joj je bilo obasjano svetlom istine i odmah se okrenula Hristu, odlučujući da život vodi po Njegovim zapovestima.
Njena priča je priča o ljubavi i odanosti, ali i o iskušenju i velikim žrtvama. Julijana je bila obećana za ženu mladom senatoru Elevsiju, koji je imao visoke političke ambicije. Julijana, znajući da veruje u Hrista i da je vera najvažnija, postavila mu je uslov: da postane eparh Nikomidije kako bi je mogao oženiti. Elevsije, svestan da je to nemoguće, nije mogao da odoli ambiciji, pa je, zahvaljujući laskanjima i podmićivanju, došao do željenog zvanja.
Međutim, Julijana nije imala nameru da postane njegova žena dok on ne prihvati Hristovu veru, govoreći mu: "Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdvojeni?" Njene reči su probudile gnev Elevsija, a ujedno izazvale ogorčenje njenog oca, koji ju je izrugao, pa čak i zlostavljao, pre nego što ju je predao eparhu na mučenje.
Iako je bila brutalno pretučena, Julijana je, zahvaljujući Božijoj milosti, izlečena u tamnici i pred eparhom se pojavila potpuno zdrava. Ipak, mučenje nije prestajalo. Eparh je naredio da je bace u užarenu peć, ali Bog je učinio čudo — vatra je nije povredila. Ovo čudo obratilo je mnoge, te su u Hrista poverovali i postali hrišćani: pet stotina muških i sto trideset ženskih duša.
Kada je zli sudija osudio Julijanu na smrt, ona je hrabro kročila na gubilište. Pomolila se Bogu, položila svoju glavu na panj i s velikim smirenjem i ljubavlju prema Hristu podnela mučeničku smrt, koja je osigurala njen ulazak u večnu svetlost Božijeg carstva 304. godine.
Tako je svetla mučenica Julijana svojim stradanjem i verom obasjala mnoge, pokazujući da nijedna prepreka, nijedno mučenje nije preteža u odnosu na ljubav prema Hristu. A kazna za Elevsija, koji je, naposletku, platio za svoje grehe — njegova lađa se razbila, a on je stradao na ostrvu, rastrgan od pasa — bio je dokaz da je Božija pravda neizbežna.
Danas, sećajući se svetih mučenika, prizivamo njihovu borbu za veru, koja nas poziva da ne zaboravimo na istinsku ljubav prema Bogu, koji je jedini izvor večnog života. Sveti Julijana i svi mučenici koji su postradali sa njom zaslužuju naše poštovanje i molitve, jer su nas naučili da ni smrt, ni patnja, ni izdaja ne mogu da nas odvoje od ljubavi prema Hristu.
Mi smo razmna bića, dogovorom sve možete i ljubavlju da rešite, rekao je iguman manastira Nimnik, otac Jelisej.
Ovaj zvuk nije samo poziv na molitvu, već nosi duboku duhovnu poruku, povezanu sa istorijom, tradicijom i verom. To je simbol nade i Božje milosti, koji je prešao put od drevnih truba do modernih zvonika.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Beli drveni krst na vrhu brda iznad univerziteta Pepperdajn u Malibuu ostao je netaknut, dok je vatra uništila hiljade hektara zemlje.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Skriveni hrišćanin na carskom dvoru odbio je idolsku hranu i priznao Hrista pred Trajanom – predanje otkriva šta se dogodilo u tamnici kad je izdahnuo.
Rimski vojskovođa gotskog porekla, svojim mučeništvom i verom pomerio je granice ljudske izdržljivosti i postao simbol nepokolebljivosti u vremenu progona.
Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Jedan od najvećih svetitelja, nosio je nepokolebljivu odanost Hristu, kao i duhovnu snagu, istinske poruke vere, ljubavi i smirenosti koje vekovima žive među vernicima.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
