Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Svetu velikomučenicu Anastasiju, svetiteljku koja je svojom verom, ljubavlju prema Gospodu i nesebičnim služenjem drugima ostavila neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva, Srpska pravoslavna crkva slavi 4. januara. Njen život svedoči o snazi duha, nepokolebivoj veri i žrtvi za istinu i ljubav Hristovu.
Rođena u Rimu, u domu bogatog senatora, od paganina za oca i hrišćanke za majku, Anastasija je još u detinjstvu osetila duboku ljubav prema Gospodu Isusu Hristu. Njena pobožna majka i učitelj Hrisogon uvodili su je u tajne hrišćanskog života i učvrstili je u veri.
Primorana od strane oca da stupi u brak s neznabožačkim vlastelinom Publijem, Anastasija je ostala nepokolebljiva u odanosti Hristu. Odbijala je da podlegne paganskim običajima, što je izazvalo gnev njenog supruga. Zatvarao ju je i mučio, ali čak i u tim teškim trenucima, ona je nalazila snagu da tajno pomaže zatvorenim hrišćanima – donosila im hranu, lečila rane i bodrila ih u veri.
SPC
Ikona Svete velikomučenice Anastasije
Božijim promislom, oslobođena je ovog zemaljskog tereta kada je njen muž stradao na putu u Persiju. Oslobođena životnih okova, Anastasija se potpuno posvetila služenju bližnjima, koristeći svoje bogatstvo da pomaže siromašnima i mučenima.
Svojim nesebičnim delima svedočila je i pratila stradalnike, poput učitelja Hrisogona, koji je mučenički završio svoj život. Anastasija je s ljubavlju sahranjivala tela mučenika, čuvajući njihovu svetost za večnost.
Njena misija milosrđa odvela ju je i do Makedonije, gde je prepoznata kao hrišćanka. Bila je uhapšena i mučena, ali njene muke bile su ispunjene molitvom i nadom u Gospoda. Svoj život završila je kao mučenica, privezana nad ognjem, predajući svoju dušu Bogu 304. godine.
Sveštena hrabrost Svete Anastasije i njena spremnost da položi život za veru ostaju večni primer snage duha i ljubavi prema Bogu. Praznik Svete Anastasije podseća nas na neprolaznu vrednost hrabrosti, vere i milosrđa u životu svakog hrišćanina.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Budući crkveni delatnici pokazuju pravo značenje Božića kroz gest ljubavi prema deci kojima je ona najpotrebnija. Podela paketića nosi poruku solidarnosti i hrišćanske odgovornosti koja se širi van zidova Bogoslovije.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Priča o ovom datumu često se vezuje za Tajnu večeru i Judinu izdaju, ali profesor Moskovske duhovne akademije, Aleksej Iljič Osipov, upozorava da strah od „loših znakova“ može čoveka odvesti u zabludu.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu prepodobnomučenicu Evdokiju po starom i Prepodobnog Benedikta Nursijskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Matilde, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
