Ova svetiteljka posvetila je svoj život pomaganju stradalnicima, prkoseći nepravdi, gladi i progonima. Njeno mučeništvo i dela milosrđa ostaju večna inspiracija za sve generacije koje traže snagu u veri i žrtvi.
Svetu velikomučenicu Anastasiju, svetiteljku koja je svojom verom, ljubavlju prema Gospodu i nesebičnim služenjem drugima ostavila neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva, Srpska pravoslavna crkva slavi 4. januara. Njen život svedoči o snazi duha, nepokolebivoj veri i žrtvi za istinu i ljubav Hristovu.
Rođena u Rimu, u domu bogatog senatora, od paganina za oca i hrišćanke za majku, Anastasija je još u detinjstvu osetila duboku ljubav prema Gospodu Isusu Hristu. Njena pobožna majka i učitelj Hrisogon uvodili su je u tajne hrišćanskog života i učvrstili je u veri.
Primorana od strane oca da stupi u brak s neznabožačkim vlastelinom Publijem, Anastasija je ostala nepokolebljiva u odanosti Hristu. Odbijala je da podlegne paganskim običajima, što je izazvalo gnev njenog supruga. Zatvarao ju je i mučio, ali čak i u tim teškim trenucima, ona je nalazila snagu da tajno pomaže zatvorenim hrišćanima – donosila im hranu, lečila rane i bodrila ih u veri.
SPC
Ikona Svete velikomučenice Anastasije
Božijim promislom, oslobođena je ovog zemaljskog tereta kada je njen muž stradao na putu u Persiju. Oslobođena životnih okova, Anastasija se potpuno posvetila služenju bližnjima, koristeći svoje bogatstvo da pomaže siromašnima i mučenima.
Svojim nesebičnim delima svedočila je i pratila stradalnike, poput učitelja Hrisogona, koji je mučenički završio svoj život. Anastasija je s ljubavlju sahranjivala tela mučenika, čuvajući njihovu svetost za večnost.
Njena misija milosrđa odvela ju je i do Makedonije, gde je prepoznata kao hrišćanka. Bila je uhapšena i mučena, ali njene muke bile su ispunjene molitvom i nadom u Gospoda. Svoj život završila je kao mučenica, privezana nad ognjem, predajući svoju dušu Bogu 304. godine.
Sveštena hrabrost Svete Anastasije i njena spremnost da položi život za veru ostaju večni primer snage duha i ljubavi prema Bogu. Praznik Svete Anastasije podseća nas na neprolaznu vrednost hrabrosti, vere i milosrđa u životu svakog hrišćanina.
U besedi nakon bogosluženja, iguman Arsenije pozvao je vernike da decu uče o istinskom značaju darivanja i da se oslobode obmana savremenog doba oličenih u simbolu Deda Mraza, ističući Svetog Nikolu kao uzor milosrđa i zajedništva.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Budući crkveni delatnici pokazuju pravo značenje Božića kroz gest ljubavi prema deci kojima je ona najpotrebnija. Podela paketića nosi poruku solidarnosti i hrišćanske odgovornosti koja se širi van zidova Bogoslovije.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
