Printscreen/www.aeginaportal.gr/web-tvSveti Nektarije Eginski i žandarm
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Sveti Nektarije Eginski, episkop ljubavi i milosti, svojom blagošću i molitvama prenosio je Božju milost na mnoge duše koje su tražile isceljenje, utehu i spasenje. Njegov život, prožet duhovnom snagom i svetiteljskom bliskošću Bogu, ostavio je neizbrisiv trag u srcima vernika, ali i onih koji su odavno bili udaljeni od vere. Jedno od mnogih čuda koje svedoči o njegovoj svetosti dogodilo se u vreme kada je žandarm, ateista po uverenju, došao na Eginu.
Sveti Nektarije, s beskrajnom strpljivošću i ljubavlju, često je savetovao ovog žandarma da poveruje u Boga, da se pokaje i krene putem spasenja kroz ispovest i pričest. Ali, žandarm je odbijao, nepopustljiv u svojoj neveri. Sudbina je htela da ga premeste iz Egine u provinciju Makedoniju na čak dvanaest godina. Kada se vratio na Eginu, ponovo je sreo svetitelja, ali su i tada svi nagovori Svetog Nektarija ostali bez odjeka.
Nedugo zatim, dok je sedeo u kafani sa meštanima, žandarm je u šali spomenuo da se iznenadio kako je iguman svetotrojičkog manastira, Sveti Nektarije, još uvek živ. Ljudi su ga zbunjeno pogledali i tiho odgovorili:
– On je umro pre tri godine.
Žandarm je bio zaprepašćen, jer je bio siguran da je upravo razgovarao sa njim. Ovaj susret sa svetiteljem, iako se dogodio nakon njegove smrti, probudio je u njemu dublju svest o Božijoj prisutnosti i svetiteljskom poslanju. Žandarm je, potresen čudesnim događajem, odmah požurio u manastir da se pokaje i zamoli Svetog Nektarija i Gospoda za oproštaj.
SPC
Sveti Nektarije Eginski
Ova priča nije jedini dokaz svetiteljskih moći Svetog Nektarija. Mnoga isceljenja koja su se dogodila posredstvom njegovih molitvi svedoče o njegovoj neprestanoj brizi za ljude i o milosti koju Gospod kroz njega izliva na svet.
Supruga pravoslavnog sveštenika iz Pariza, koja je godinama trpela neizdržive glavobolje, pronašla je olakšanje nakon što je bila pomazana uljem iz kandila svetiteljevog. Bolest je ubrzo nestala, a njeno ozdravljenje svedočilo je o snazi vere i molitava. Slično tome, jedna žena iz Srbije, supruga đakona, isceljena je od teškog oboljenja bez potrebe za hirurškim zahvatom, zahvaljujući pomazanjima svetim uljem.
Sveti Nektarije se često javljao ljudima u snovima, pružajući utehu i snagu onima koji su ga molili za pomoć. Jedna monahinja, uronjena u neprestanu molitvu, jednom je zamolila svetitelja da joj pomogne u teškim trenucima. U snu joj je pružio komadić hleba, rekavši: "Uzmi, to je radost!" Sledećeg dana svi problemi su se rešili lakše nego što je mogla i da zamisli. U drugom snu, svetitelj joj je rekao:
– Vidim Hrista. On je još raspet.
Tim rečima, svetitelj je otkrio svoje saosećanje i svoju spremnost da pomogne svima koji traže utehu i olakšanje u ovom svetu.
Sveti Nektarije, svojim molitvama, svojim moštima i blagoslovom, ostaje prisutan u životima onih koji veruju i koji se obraćaju Bogu s iskrenom molitvom i nadom. Njegove reči:
– Moje mošti su moj epitrahilj, odjekuju kao poziv na pokajanje, isceljenje i preobražaj duše. Kao istinski svedok Božje ljubavi, Sveti Nektarije i danas deluje kroz čuda koja svedoče o njegovom duhovnom prisustvu i večnom poslanju u Carstvu Božijem.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, u prisustvu brojnih arhijereja, sveštenstva i vernika, obavljen je svečani čin hirotonije arhimandrita Pajsija za episkopa dioklijskog, vikara Mitropolije crnogorsko-primorske.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Malo vas potkači, malo vas ponizi i vi to želite da trpite. I ono malo što je ostalo žara iz kadionice hoće da ugase, govorio je otac Rafailo o "modernim vešticama".
Iako optužen bezdušno i mučen, Sveti Nektarije je verovao u Božju pravdu, a jedan događaj iz njegovog života govori o neizmernoj veri i snazi praštanja koje svetitelj nudi svim vernicima, bez obzira na nepravdu i zlo.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
