U porti Hrama Svetog Ilije u Mirijevu, pod blagoslovom patrijarha Porfirija, otvoren je jedinstveni događaj na kojem su izložena vina i drugi proizvodi nastali uz molitvu i trud svetih manastira.
Prestonica Srbije je, barem danas, najsvetije mesto u svim srpskim zemljama, jer su u njenom srcu, u porti Hrama Svetog proroka Ilije u Mirijevu, sabrani predstavnici čak 25 manastira. Monasi i monahinje iz srpskih svetinja sa sobom su u prestoni grad doneli ne samo miris tamjana, već i smirenost monaškog života, mudrost vekovima starog predanja i proizvode koje su, uz molitvu, izradile njihove ruke.
Pod blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija, peti put se održava Festival manastirskih vina i drugih proizvoda. Ovaj jedinstveni događaj, danas je svečano otvoren u 12 časova folklornim nastupom mališana koji su igrom razgalili duše sabranih, a trajaće do 20 časova, do kada će posetioci moći da uživaju u blagu koje srpski manastiri čuvaju i neguju.
U porti Hrama Svetog Ilije, posetioci imaju priliku da se upoznaju s bogatstvom koje nije samo u ukusu vrhunskih manastirskih vina, već i u plodovima molitve: od tamjana i meda, do melema, ulja, sireva i čajeva. Svaki proizvod nosi u sebi duhovnu težinu i ljubav prema Gospodu, jer su izrađeni u tišini molitvenog podviga.
- Prvobitna ideja bila je da okupimo manastirske vinarije, da Beograđani imaju priliku da probaju vrhunska vina nastala u našim svetinjama. Međutim, vremenom se pokazalo da oni imaju toliko mnogo proizvoda da je to neverovatno. Uz blagoslov patrijarha, uvek u septembru, mesecu kada su berbe, već petu godinu saborujemo zajedno sa našim monasima, monahinjama i ostalima koji učestvuju u pravljenju manastirskih proizvoda, da ih izložimo i ponudimo vernicima u prestonom gradu da mogu da ih probaju, pa i da ih kupe i na taj način pomognu manastirskim ekonomijama - rekao je otac Borislav Petrić za portal "Religija".
Ovaj festival nije samo prilika za degustaciju i kupovinu, već i za duboko duhovno proživljavanje trenutka. Vino, kao evharistijski dar, nosi sakralnu simboliku – od grozda do čaše, ono prati put strpljenja, molitve i ljubavi. Kao što se za hleb i vino, darove ljudskih ruku, ulaže najveći trud, tako i svaki monaški proizvod sadrži poseban blagoslov, nešto neprolazno i sveto.
U Beograd danas nije stigla samo roba; stigla je tiha molitva iz svetinja, u kojima su vekovima monasi i monahinje uzdizali svoje duše ka Bogu, dok su vrednim rukama stvarali proizvode koji podsećaju na rajski vrt. Ovaj festival je svedočanstvo da Beograd nije samo grad buke i užurbanosti, već i grad u kojem se u trenutku može osetiti tišina monaškog srca.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Stao je između krstaša sa Zapada i Horde sa Istoka i odbranio svoj narod.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
